Како постати фудбалски агент

„Вембли је диван стадион. Диван стадион да на њему доживиш нервни слом."

Луис Браунхил – старији брат везног играча Барнлија, Џоша – један је од око 5.000 кандидата из читавог света који се припремају за полагање Фифиног испита да постану лиценцирани фудбалски агенти.

Браунхил (37) је главни техничар у РАФ-у, са три туре у Авганистану за скоро 20 година службе.

Он ради и као скаут за агенцију Касијус спортс, која је заступала његовог брата заједно са Алексом Окскладеом-Чемберленом и селектором Северне Ирске Мајклом О'Нилом.

„Осећам се нервозније, генерално гледано, него кад идем у Авганистан", каже Браунхил.

„Зацртао сам себи циљ да постанем агент. Увек вршим притисак на самог себе да бих положио испите зато што је то следећи корак у мојој каријери и морам да будем сигуран да то могу.

„Не помаже што овај испит има толико ниску стопу проласка, одатле највише потиче притисак."

Али да ли свако може да постане агент?

Зашто? И како то функционише?

Одлучио сам да сазнам из прве руке пријавивши се на испит за Фифиног агента...

Назад на почетак

Фифин испит је одржан у новембру у Великој сали Вемблија

Време је 8.30 ујутро једног хладног новембарског дана у северном Лондону и пењемо се покретним степеницама ка Великој сали стадиона Вембли да бисмо сели за једну од 300 клупа поређаних у класичном стилу за школске испите.

На сваком столу се налазе два листа папира и оловка.

Радићемо 20 питања са више понуђених одговора током једног излуђујућег сата и то о свему, од клаузула за даљу продају играча до тога кад агенти смеју да имају приступ малолетницима.

Морате да дате најмање 75 одсто тачних одговора (15 питања) да бисте прошли.

Такса за испит у висини од 360 евра обезбеђује вам макар флашицу воде, праћену дрхтавицом коју сте последњи пут осетили кад сте радили завршне испите из средње школе.

Али вам она даје шансу и за каријеру каква се среће једном у животу као агента лиценцираног од Фифе у гламурозном свету професионалног фудбала.

У свету постоји отприлике 7.000 лиценцираних агената, а током наредног јануарског прелазног рока разговараћу са многима од њих – и добрим и лошим – да бих утврдио који играчи иду где.

Неки су разумљиво мотивисани властитим циљевима – најбољим интересима за клијенте и њихову агенцију.

Бивши тренер Манчестер јунајтеда сер Алекс Фергусон имао је славно и нескривено гађење према агентима, рекавши за њих да поседују „невероватну машту" током преговора о трансферима, новим уговорима и повећањима плате.

„Имате агенте који играчима купују животне намирнице, путују около уместо њих, гланцају им ципеле", изјавио је он 2011. године.

„Са таквом врстом људи ви имате посла. Неки од њих буквално управљају њиховим животима."

Клубови из Премијер лиге потрошили су више од 480 милиона евра на накнаде за агенте за годину дана до фебруара 2024. године, што би могло да призове карикатуру „супер-агента" већег од живота као што је био покојни Мино Раиола.

Много реалистичнији опис агента је бивши играч енглеске фудбалске лиге који се напутовао и има године и године искуства из стварног живота, а које потом преноси на клијенте.

Имате и родитеље или блиску родбину који желе сами да заступају чланове породице – према чему су неки у овом послу изузетно критички настројени.

Зашто поново увести испит за агенте?

„Било је много играча који су били оштећени зато што нису имали праве агенте – имали су аматере који умеју да попуне формуларе, плате таксу и наредног дана постају агенти", каже ми један агент, под условом да остане анониман.

„Понудио сам се неколицини играча који су ми рекли да не желе да потпишу уговор са мном, али су зато желели да потпишу са ујаковим пријатељем, првим комшијом или ћалетовим ортаком."

Између 2015. и 2023. године, кад је Фифа дерегулисала ову област, свако у Енглеској без кривичног досијеа могао је да уплати Фудбалском савезу 600 евра плус ПДВ, потпише образац и постане агент, чак и без икаквог претходног искуства у овом послу.

Многи за засипање тржишта неквалификованим људима криве претходно одсуство контроле.

Чак и Фифа признаје да је то била грешка.

Испит је поново уведен прошле године – након што је био на снази између 2001. и 2015. године преко удружења чланова – кад је ово управно тело спорта учинило обавезним за све агенте да стекну лиценцу до 1. октобра 2023. године.

Скоро половина од 3.800 људи који су изашли на испит у априлу 2023. године га није положила.

Нова Фифина лиценца жели да појача стандард и „повећа професионалне и етичке стандарде професије".

Од октобра прошле године, нелиценцираним агентима није било дозвољено да раде на трансферима, преговорима за уговоре или да разговарају са играчима – иако је било око 900 „наслеђених" агената регистрованих пре 2015. године који нису морали да полажу испит.

Агент Дин Елдриџ са покојним Свеном-Гораном Ериксоном, једним од његових бивших клијената

„Распрострањено је веровање, можда од споља и неосновано у већини случајева, да свако може да буде агент", каже Дин Елдриџ, који води Опорто спортс.

Елдриџ послује искључиво са менаџерима и тренерима, сарађујући са Свеном-Гораном Ериксоном пре његове смрти у августу, а први испит је положио у априлу 2023. године.

Опорто води 15 тренера и менаџера, међу њима и бившег шефа Лестера и Бристол ситија Најџела Пирсона, Барнслијевог Дарела Кларка, Ротерхемовог Стива Еванса и бившег шефа Линколна и Блекберна Мајкла Еплтона.

„Лако је рећи: 'Ох, много новца се губи у овом спорту зато што се он баца на агенте'," каже Елдриџ.

„Ако је агент добар, а агенција је добро вођена, онда су они кључни за подршку том појединцу.

„Иако је испит позитиван корак са овај посао, за мене је он био много мање релевантан.

„Ја сам један од оних врло ретких агената који раде са менаџерима, тако да је то нешто са чим би можда могли да се позабаве у будућности."

Испит можда неће исправити све грешке, али је то први корак у стицању минималног знања о систему међународног трансфера, како он функционише, како играч може да се региструје у клубу или како заступати малолетнике.

Испит је нашироко поздрављен, упркос неким критикама на рачун питања која се постављају.

Процењује се да је испит смањио број агената на пола.

Фифа признаје да питања имају мало везе са свакодневним задужењима агента – али и да не треба да имају.

Фифа регулише међународни систем трансфера а не свакодневну бригу о фудбалерима, тако да се испит усредсређује на познавање тржишта, а не људских бића.

„Ако ограничава број лоших агената у спорту, онда је он добар. Не би смело да се подразумева да само можеш да упаднеш и почнеш да радиш у фудбалу кад ти то падне на памет", каже бивши одбрамбени играч Волсола и Донкастера Џим О'Конор који се придружио Васерману.

То је једна од највећих агенција на свету, са клијентима у које се убрајају главни тренер Челсија Енцо Мареска, одбрамбени играч Манчестер Ситија и енглеске репрезентације Џон Стоунс, Кертис Џонс из Ливерпула и Њукаслов Харви Барнс.

О'Конор полаже испит на свој 40. рођендан, после 15-годишње играчке каријере коју је започео као новајлија у Астон Вили, а завршио у Кидерминстеру.

Бивши нападач Бристол Ситија и Норича Арон Вилбрахам – који је положио испит прошле године – налази се у Мардок спортс групи, коју предводи бивши одбрамбени играч Престона и Северне Ирске Колин Мардок.

„Имао сам лоша искуства", каже Вилбрахам, који је играо за 10 клубова и пензионисао се 2020. у 40. години.

„Сећам се да ми је први агент рекао 'није важно ко ти је агент, док год будеш био добар на терену, све ће ти се отворити'. Али то напросто није тако.

„Све друго ван терена мора бити решено да бисте ви могли да се сконцентришете на фудбал.

„Ако вам иде добро, треба вам неко у позадини ко скреће пажњу на то, врти тањире у ваздуху и привлачи интересовање.

„Играч има кога да назове кад нешто крене по злу, а можда не жели да зове тату, који је можда грађевински радник и не зна шта треба радити у тим случајевима.

„Имате некога ко се разуме у фудбал."

Враћамо се на испит и за доручком у хотелу Вембли, Кико Родригез – отац нападача Барнлија Џеја – такође је нервозан.

Он ради за Бесвикс спортс из Стоука и марљиво је понављао градиво претходне ноћи.

Он признаје да је за њега процес много стреснији него кад је гледао Џеја како први пут игра међународну утакмицу за Енглеску на Вемблију против Чилеа 2013. године.

И док ме Браунхил – који се очигледно добро спремио – тестира неким питањима у последњи час, испит је дошао да полаже још један кандидат: бивше крило Блекпула, Барнлија, Престона и Олдхама Дејвид Ејрес, који 17 година ради за агенцију Стелар.

У соби за полагање испита, разговарам са Бредом Абрахамсом (50), који је до тог тренутка био виши пословођа у грађевинској индустрији.

Пореклом из Сиднеја, последње 24 године живео је повремено у Великој Британији, а сада се скрасио у Стивенеџу након што је радио у Азији, Индији и на Блиском истоку.

Зашто промена у овом правцу?

Његова мотивација је његов син Оливер (15), који је члан академије Бенфике у Лондону.

„Пре три година мој син ми је рекао: 'Кад успем, не желим да дајем новац ником другом, желим да ме ти заступаш, тата'", испричао је Абрахамс, који је такође тренер за голмане за нелигашки клуб Њупорт Пагнел.

„Било је то веома типично за мог сина, јер је он зрео за своје године. До сада смо га држали подаље од система академије и он ме недељно једном подсети да морам да постанем агент."

Само на основу ходника испред испитне собе, одмах вам је јасно да је то посао којим доминирају мушкарци.

Мање од 10 одсто данашњих кандидата су жене, а жене широм света чине свега 7 одсто регистрованих агената.

Отам Браун (24), која ради за ПР компанију Аутрич талент група (ОТГ), која заступа клијенте у моди, комедији, забави и спорту, недавно је за клијента добила крило енглеске женске рагби репрезентације Џеси Брич.

ОТГ планира да се прошири на женски фудбал и Браун – која је играла хокеј за енглеске тимове по старосним групама – улази у то широм отворених очију.

„Дефинитивно је застрашујуће ући у собу за испите кад су мање од 10 одсто присутних жене", каже она.

„Како смо кренули да растемо, добили смо велики број позива од различитих спортских агенција. И у тим спортским позивима разговарала сам само са мушкарцима. Они одмах претпоставе да нисам чула за неке спортисте или да не познајем добро посао.

„Знам колико вредим и нисам неко ко је лако поколебан тим ситуацијама – тако да ме нико неће застрашити."

'Нервоза расте' – полагање испита

Како се ближи испит, можете да осетите како у просторији расте нервоза.

Строго упозорење главног дежурног на испиту истиче правила и упозорава да Фифа уме да дисквалификује кандидате.

Испит је насумичан.

Нико не добија иста питања, делимично да би се спречило да неко упозори оне који ће доћи да полажу касније током дана или у различитим временским зонама.

Било је 20 случајева варања на испитима широм света у новембру – међу њима неколико у Шпанији, где су кандидати променили ИП адресу вај-фаја у простору, омогућивши му приступ на даљину, пре него што су је вратили назад и предали одговоре.

Читав испит стаје на један лист папира и тачно је истог оног формата као и пробни испити.

Урадио сам тридесетак тестова за вежбу на платформи Фифиног агента, али су ми били сувише репетитивни.

Један кандидат са којим сам разговарао урадио је 144 пробна испита, али на крају није прошао за један поен.

Сврха пробних испита је да осигурају да је ваш уређај компатибилан и да симулира искуство полагања испита, пре него да послужи као права правцата алатка за помоћ при учењу.

Одлучио сам да платим 120 фунти за додатна, шира питања на интернет страници која се хвали проласком од 97 одсто за особе које први пут полажу испит.

Сам испит је „отворен", тако да смете да користите Фифин документ на 686 страна – материјал за учење – и у папиру, и у ПДФ-у.

Саветовали су ме да га одштампам тако да сам стигао са неким његовим деловима – међу њима дисциплинираним правилником, Фифиним статутом и прописима за агенте – спојеним спајалицом, али сам имао проблема да их све сместим на омањи сто, на крају их пола спустивши на под.

Током ревизије, схватио сам да ми критика већина агената о скучености питања делује валидно.

На пример, један пробни испит постављао је питања из предговора документа који је написао председник Фифе Ђани Инфантино.

На правом испиту, имао сам два питања о томе где агенти могу да раде, један о клаузулама даље продаје играча, други о родитељској дозволи, још један о заштити и једно тешко о светским казнама за које сам касније сазнао да сам погрешно одговорио на њега.

Завршио сам 20 питања за 30 минута – што ми је оставило још пола сата да их проверим, предомишљам се, поново их прочитам и на крају предам.

Олакшање је било опипљиво.

Прошло је стресних сат времена и сви су се издувавали.

После свега, Абрахамс нуди властиту оцену: „Одаје утисак претерано правног речника. Представљало је изазов саживети се са тим садржајем.

„То отежава полагање испита и сумира зашто је стопа полагања толико ниска."

Ово је био О'Коноров први испит после његових завршних испита из средње школе 2001. године.

„Добар део тога је ту да вас по могућству саплете, али да је лако не би радило посао", каже он.

„Игра по живцима као и било која утакмица коју сам играо. Олакшање је исто као кад си се вратио са утакмице у гостима у којој си успео да извучеш победу од 1-0."

Упркос критикама, јутро је прошло глатко.

Много боље него испити из септембра 2023. године у НЕЦ-у у Бирмингему и ЕксЦел центру у Лондону где је вај-фај отказао и направио хаос.

„Био је то најстреснији тренутак у мом животу", каже за ББЦ Спорт један од агената који је полагао и положио испит у ЕксЦелу.

„Био сам руина од човека. Да сам пао испит, сваки играч који ми је био додељен могао је да оде, јер се не придржавам нових правила тако да уговор постаје неважећи."

„Могао сам да изгубим базу клијената од око 25 играча у једном цугу."

'Стало ми је само до мог детета' – да ли породице треба да буду агенти?

Дерегулација из 2015. године отворила је врата за више породичних чланова да постану посредници и било их је много у Вемблију који су желели да положе испит.

Енди Лоу, отац нападача Стоука Нејтана, полагао је поподневни испит.

Он нема жељу да сам заступа сина директно, али каже да би му лиценца дала знање и да планира да саветује друге родитеље о њиховим изборима агената.

Нејтан, који је на позајмици Волсолу, клијент је Мардок спортс групе, која може да се похвали Скотом Мектоминеком из Напуља и Џонијем Евансом из Манчестер јунајтеда као најславнијим играчима.

„Саветник од поверења најбољи је опис који могу да дам за доброг агента", каже Енди.

„Неко ко је у складу са циљевима и тежњама вашег детета и доноси јединствен сет вештина за сто који помажу у давању подршке њима. Али то не може да буде родитељ. Ако сте родитељ и агент, то може да побрка потешкоће и изазове.

„Радим ово зато што желим да разумем и да учиним да моји агенти остану непрестано будни. Они морају да знају да ја знам о чему се ту ради. Стало ми је само до мог детета.

„Морао сам да урадим много истраживања да бих схватио шта чини доброг агента и зашто. Волео бих да то буде приступачније родитељима као што сам ја."

Један агент, који је говорио анонимно за овај чланак, упитан је да ли чланови породице могу бити добри агенти и одговорио је да су „неки стварно неразумни" и да то може да „нашкоди каријери дечака".

„Клубови не желе да имају посла са родитељима зато што су сувише емотивни ангажовани", додао је он.

Међутим, спортски директор врхунског клуба – чији је посао да се бави преласцима и стога и агентима – одбацио је сугестију да чланови породица стварају проблеме.

Он је описао преговоре са њима као „ништа компликованије" од оних са традиционалном агенцијом у вези са трансферима и новим уговорима.

Менаџер, који је играо у Премијер лиги током 20-годишње каријере, прихвата агенте као нужност, чак и кад могу да постану проблематични ко год да сте.

Он каже: „Што сте дуже у овоме, више верујете одређеним агентима него неким другим. Понекад кад се проследи нека неискрена информација, то поверење може да нестане.

„А то је обострани однос. Ако покушавам да ангажујем фудбалера а клуб не жели да га изгуби, агент представља тампон зону у којој се расправља о вероватноћи тог договора.

„Има тренутака кад односи могу постати затегнути и ви знате да ако уклоните посредника, све ће постати лакше.

„Али из перспективе играча, вреди да можете да се удаљите од финансијских питања и преговора."

Прошао или пао? Резултат...

Недељу дана касније стигао ми је мејл од Фифе.

У њему је стајало „честитамо" и тражио је још новца да би се довршио процес пријаве.

Ако положите, не кажу вам коју сте оцену добили.

Само они који падну добију информације на која питања су погрешно одговорили.

Стиже ми порука од Браунхила.

„Положио сам испит", и емоџи пламена.

Рођенданац О'Конор је такође положио.

Касније ми кажу да су два испита ове године имала стопу проласка од свега 40 одсто.

И шта сада?

Иако имам Фифину лиценцу и званично сам агент, то ме не чини нужно агентом.

То је као кад положите тест из вожње.

Законски вам је дозвољено да возите аутомобил, али да ли познајете путеве?

Шта радите на ауто-путу, како заобилазите друге учеснике у саобраћају или препреке?

Исто је и кад сте агент.

Шта ја знам о преговорима за уговоре, решавању захтева за трансфер незадовољних играча или закључивању уговора тешких више милиона фунти?

А опет, сад кад сам положио, лиценца важи на неодређено док год се придржавам прописа, старам се да је моја администрација ажурирана – у које спадају непрестани курсеви професионалног развоја као што су прописи против трафикинга и за Фифине агенте – и настављам да плаћам скоро 600 евра годишње да бих могао да радим у читавом свету.

На трибинама и у баровима, пре и после утакмица, ова професија можда није најбоље схваћена.

Агенти су лаке мете, а постоје добри и лоши радници у сваком послу.

Ту се не ради само о полагању испита, проналажењу играча и зарађивању милиона.

Неки – можда чак и неколицина оних који су били присутни са мном у соби за испите на Вемблију – неизбежно ће мислити то.

Али испит је лакши део посла.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]