Двоипогодишња битка са Рајанером вредна 5.000 евра око изгубљеног пртљага

Када је Роузи Мекгрејн слетела у Копенхаген и открила да јој кофер није стигао, није ни слутила да ц́е правна борба за одштету трајати и две и по године касније.

Али упркос томе што је суд у Единбургу наложио Рајанеру да јој исплати скоро 4.500 фунти (око 5.200 евра) прошлог јула, она још није добила никакав новац од авио-компаније.

Уз помоћ супруга Криса, Роузи је покренула судски поступак после вишемесечних, како је она то описала, „узалудних“ имејлова и жалби.

Рајанер се првобитно није укључио у судски поступак, али се авио-компанија сада жалила на одлуку, тврдећи да се Роузи није жалила по доласку у Копенхаген, што она оспорава.

Сага је почела 15. септембра 2023, када је Роузи, жена из шкотског Килмарнока, долетела из Единбурга у данску престоницу како би трчала полумаратон.

Спаковала је много ствари за њен петодневни боравак у Копенхагену, између осталог опрему за трчање, слушалице, таблет рачунар и „најлепшу одец́у".

„Када идете на пут, носите ваше најважније ствар“, каже она.

Пошто се њен кофер није појавио на аеродромској траци за пртљаг, Роузи и Тина, њена пријатељица из Данске са којом је путовала, обратиле су се запосленима и представницима агенције за изгубљене ствари.

Кажу да им је речено да Роузин кофер никада није напустио Единбург, али да ц́е бити послат у куц́у у којој су одселе у року од неколико дана.

Кофер никада није добила.

Иако је остала без целокупне опреме и одец́е, 56-годишња Роузи каже да ју је највише узнемирило што је изгубила заставу.

Као и на свакој трци, и на полумаратон у Копенхагену понела је заставу у знак сец́ања на њеног брата Дерека и планирала је да настави традицију преласка циљне линије са шкотском заставом и његовим ликом.

„То је за мене била највреднија ствар у коферу“, каже она.

Када су се вратиле у Шкотску, Роузи и Тина кажу да су отишле право на шалтере Рајанера где су им уручили образац за жалбе.

Од Роузи је затражено да наведе сваку ставку у коферу и ствари које је купила у Копенхагену.

Тај процес је трајао „данима, а не сатима“, каже Роузи.

Није могла да пронађе рачуне за све купљене ствари, што би вероватно била мука за већину људи.

После још једне лажне узбуне да је пртљаг пронађен, Крис, Розин муж, каже да је почео да шаље имејлове Рајанеру „два пута недељно месецима“ у нади да ц́е добити новости.

Међутим, ништа није стигло, и до марта 2024. године - пет месеци од слања обрасца Рајанеру, поднели су жалбу против авио-компаније због кашњења.

Због одговора који су добили неколико сати касније, 65-годишњи Крис је хтео да „баци компјутер кроз прозор“.

Из Рајанера су му рекли да поднесе жалбу на... кашњење, што су они претходно и урадили.

Када је Крис на то указао, одговорили су рекавши да је Роузи попунила погрешан образац, иако је то био онај који су јој дали на шалтеру авио-компаније.

Крис им је касније рекао да ц́е поново попунити и послати образац ако буде потребно.

Рајанер никада није одговорио и 3. јуна је затворио Роузин случај.

Крис, пензионисани полицијски службеник, рекао је Рајанеру да ц́е, ако поново не отворе случај његове супруге, помоц́и супрузи да покрене предмет пред судом.

Без правног искуства њеног супруга, Роузи каже да би у том тренутку одустала од свега.

„Сва срећа па Крис има правно знање и времена да се и даље бави тиме", каже она.

У марту 2025. године, скоро 18 месеци после одласка Роузи у Копенхаген, Крис је покренуо „једноставну процедуру“ пред судом у Единбургу, неформални судски процес осмишљен за решавање спорова од 5.000 фунти (око 5.800 евра) или мање.

Рајанер се никада није укључио у случај, па је Роузи до јула добила спор.

Суд је наложио Рајанеру да јој исплати 4.425,37 фунти одштете - износ добијен збиром цена ствари у њеном коферу и оних које је купила да би их имала током боравка у Копенхагену.

Међутим, то није био крај проблема.

Пресуда је требало да буде уручена Рајанеру.

Пошто немају званичне канцеларије, полицијски службеници су покушали да лично уруче пресуду запосленом.

Упркос томе што је Рајанер један од најзаступљенијих превозника на аеродрому у Единбургу и лети са других шкотских аеродрома, као што су Глазгов и Прествик, полицијски службеници нису могли да пронађу никога ко био могао да прими пресуду.

Одлука је уместо тога послата у седиште Рајанера у Даблину.

Последњег дана у октобру 2025, Крису је речено да је Рајанер поднео „опозив“ одлуке, односно покушај поништавања судске пресуде.

Рајанер је навео низ разлога за поништавање пресуде.

Главни је њихова тврдња да се Роузи није жалила по доласку у Копенхаген, што компанија сматра „доказом да је пртљаг испоручен“.

Роузи и Тина ово оспоравају.

Кажу да су разговарале са запосленима на аеродрома чим су стигле и да им је речено да ц́е кофер ускоро стиц́и.

Рајанер је саопштио и да не може да буде одговоран за предмете који нису требало да буду у Роузином предатом пртљагу, као што су њен ајпад, спортски сат и слушалице.

Приговори компаније Рајанер, као и Роузин одговор на њих, биц́е изнети на суду 26. марта.

Скоро две и по године од њеног лета у Копенхаген.

ББЦ је тражио коментар од Рајанера, али су одговорили да не коментаришу текуће судске поступке.

Упркос времену које је прошло, Роузи и Крис су одлучни да наставе, делимично захваљујуц́и Монтреалској конвенцији.

Овај документ регулише надокнаду за изгубљени пртљаг у вец́ини земаља, међу којима је и Велика Британија, и подразумева да су авио-компаније „објективно одговорне“ за изгубљени пртљаг.

То значи да чак и ако је нека друга (аеродромска) служба која сарађује са авио-компанијом крива за губитак пртљага, управо ће се авио-компанија сматрати одговорном.

Али тим документом одштета је тренутно ограничена на око 1.375 фунти (око 1.500 евра).

Дакле, иако његова супруга можда нец́е надокнадити вредност свега из њеног пртљага, Крис верује да објективна одговорност коју има Рајанер значи да ц́е на крају морати да исплате његовој жени надокнаду.

Роузи сматра да би, иако је Рајанер нискобуџетна авио-компанија, путници ипак требало да добију надокнаду када ствари крену по злу.

„Не морате да очекујете да ћете добити више или мање новца, али треба да добијете оно за шта сте оштећени", каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk