Шта је УНИЦЕФ и зашто је важан

Деца су добила сопственог светског заштитника када је Генерална скупштина Уједињених нација 11. децембра 1946. основала Дечји фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ).

У више од 190 земаља, међу којима је и Србија, УНИЦЕФ се бави здравственом и правном заштитом деце, прати њихов развој и обезбеђује једнак приступ образовању.

„Посебан акценат се ставља на угрожену и маргинализовану децу.

„Раде се истраживања на основу којих се одређују наше активности. Тако можемо да уочимо где постоји проблем и како да пружимо помоћ и подршку", рекла је раније Јадранка Милановић из УНИЦЕФ-а за ББЦ на српском.

Прва земља која је добила помоћ од УНИЦЕФ-а била је Федеративна Народна Република Југославија 1947. године, а тиме и Србија као део бивше државе.

Наредне године, Југославија је прва у Европи, а друга на свету, основала Национални комитет за УНИЦЕФ, поставши земља донатор.

УНИЦЕФ је једна од првих организација које су реаговале на избијања рата у бившој Југославији 1991. године.

Био је то повод и да ова организација отвори прву међународну канцеларију у Београду, како би обезбедила помоћ деци и породицама са подручја захваћених ратом, као и онима који су морали да напусте домове.

Од 2000. године, УНИЦЕФ помаже Влади Србије да донесе законе који се тичу деце и усагласе их са међународним стандардима, законодавством Европске уније и конвенцијама УН-а.

Шта је УНИЦЕФ?

Генерална скупштина Уједињених нација основала је УНИЦЕФ 1946. са намером да помогне деци у послератној Европи.

„Помагало се деци и омладини да се извуку из беде и сиромаштва, као и да им се обезбеди све што је потребно", испричала је Милановић за ББЦ на српском 2021. године.

УНИЦЕФ се руководи Конвенцијом о правима детета која је усвојена 1989. године, а тадашња Социјалистичка Федеративна Република Југославија била је међу првим земљама која је потписала и ратификовала овај документ.

У деловима света захваћеним ратом, УНИЦЕФ је присутан на терену и како наводе, „пружају наду и помоћ која спашава животе деци и њиховим породицама".

„Иако смо аполитични и непристрасни, никад не остајемо равнодушни када је у питању одбрана права деце и заштита њихових живота и будућности", пише на сајту УНИЦЕФ-а.

Првобитно организација која је пружала помоћ деци у земљама разореним ратом, њено подручје деловања се временом проширило.

„УНИЦЕФ је од оснивања присутан где год је то потребно и пружао је помоћ неопходну за преживљавање, здравствене услуге и обезбеђивао образовање и заштиту у земљама у којима је био рат.

„Све је остало исто до данас, с тим да је помоћ постала разноврснија у земљама које су економски напредовале", рекла је Јадранка Милановић за ББЦ на српском.

Резултати УНИЦЕФ-а кроз историју

После пружене помоћи деци у Европи, УНИЦЕФ је пажњу усмерио на друге делове света - Африку, Азију и Јужну Америку.

У међувремену је Морис Пате, извршни директор до 1965. године, учврстио консензус да су потребе деце изнад политике.

Падом социјализма у источном делу Европе, УНИЦЕФ се поново враћа на Стари континент.

Према њиховим подацима, у близу осам деценија изнедрило је следеће резултате:

УНИЦЕФ је постао стални члан Уједињених нација 1953. године када је проширио мандат на подршку дугорочним потребама деце широм света.

До тада је акроним УНИЦЕФ значио „Међународни дечји фонд Уједињених нација за хитне случајеве", да би био преименован у назив који носи данас.

Акроним је задржан.

УНИЦЕФ је 1965. године добио Нобелову награду за мир.

У свакој земљи функционише као међународна канцеларија, а успоставља се на позив владе одређене земље.

Финансира се добровољним прилозима појединаца, држава, влада, фондација и компанија.

Руководи се још једним документом - Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена.

„Иако је УНИЦЕФ дечји фонд, осим деце се бави и породицом.

„Уколико желите да помогнете деци, морате да помогнете и породицама које имају одређене проблеме", рекла је Милановић.

Рад УНИЦЕФ-а у Србији

Пажња је усмерена на заштиту деце у областима здравља, исхране, образовања и развоја почевши од раног детињства до адолесценције.

УНИЦЕФ у Србији посебно указује на положај ромске деце и потреби окончања праксе дечијих бракова.

У свету сваке године 12 милиона девојчица ступи у брак пре 18. године, пише у извештају УНИЦЕФ-а из новембра 2025.

Уз то, 12 милиона девојчица од 15 до 19 година (и 770.000 девојчица до 15 година) породи се у земљама са ниским и средњим приходима.

Дечији бракови у Србији најчешће погађају децу у ромским заједницама, у којима 56 одсто девојчица ступа у брак пре 18. године, а 16 одсто пре 15. године.

На основу истраживања, а у сарадњи са Владом Србије, УНИЦЕФ прави петогодишњи план.

У складу са новим Програмом сарадње за период 2026-2030. године, приоритети УНИЦЕФ-а у Србији су:

Извор: Сајт УНИЦЕФ-а у Србији

Овај текст је првобитно написан у децембру 2021, а сада је ажуриран.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]