Како посматрање птица утиче на ментално здравље

Аутор фотографије, BARNABY PERKINS/BBC
- Аутор, Кристина Кљајић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 5 мин
Током студентских дана, цимерка и ја смо излазиле на терасу и семенке и мрвице хлеба остављале врапцима и голубовима.
Било је нечег пријатног у тишини коју прекидају само брзи покрети птица, а углавном бих се после тога осећала боље.
Студија објављена у часопису Сциентифиц Репортс показује да нисам једина.
Само посматрање или слушање птица може да побољша ментално здравље, пише у овом истраживању.
Шетње природом у којој људи срец́у велики број птица умањују могућност депресије, анксиозности и друге негативне утицаје стреса, показује студија часописа БиоСциенце.
„У савременом животу, препуном обавеза и сталних стимулација, један од најједноставнијих начина да успоставимо мир јесте кроз посматрање птица", објашњава психијатар Ненад Рудић за ББЦ на српском.
„Када застанемо и обратимо пажњу на звукове и понашање птица отварамо простор за нешто што надилази свакодневицу и тако се повезујемо са природом, са садашњим тренутком и собом", додаје он.
У Србији је до сада забележено укупно око 350 врста птица, а чак 123 врсте суочава се са ризиком од ишчезавања.
Мир у брзом свету
У времену плавих екрана, непрекидних нотификација и гужви које почињу чим изађемо на улицу, пажња нам је често расута.
У таквом окружењу, емоционални умор је стално присутан, каже Рудић.
„Посматрање и храњење птица природно изазива одушевљење због разноврсности и живости њихових покрета и боја.
„Такви тренуци помажу нам да се повежемо са природом, уживамо у присутности, често заборавимо и време и свакодневне бриге", указује психијатар Рудић.
А да ли су птице свесне да их посматрамо?
„Вероватно", каже Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
„Птице су, од свих животиња, највидљивије у нашем свакодневном окружењу и због тога лако постају мост између људи и природног света", додаје.
Оне су током еволуције „развиле читав низ понашања и сигнала, између осталог и да би међусобно комуницирале, привлачиле пажњу и пронашле партнера, али су истовремено веома свесне окружења у коме се налазе."
То је посебно изражено у подручјима где се птице лове.
„На пример, у долини реке Јасенице (у срцу Шумадије), која је и ловно подручје, птице су знатно плашљивије.
„Чим се човек појави, оне се постепено повлаче, нарочито врсте које су често на мети лова, попут патака. Оне врло јасно препознају људско присуство као потенцијалну претњу", додаје Стојиљковић.
Чиме је најбоље хранити птице?

Аутор фотографије, Andy Lloyd/BBC
Једна од најчешћих грешака је што људи птицама дају хлеб, остатке ручка и другу термички обрађену храну, каже Стојиљковић.
„Хлеб садржи со, адитиве и индустријски је обрађен, због чега је штетан за здравље птица.
„Уместо тога, птицама треба нудити сирово, непосољено зрневље, сунцокрет (љуштен или нељуштен), овас, ломљени кукуруз, ломљену пшеницу, просо, као и кикирики без соли", додаје он.
Добар избор су и такозване „масне кугле” које се могу купити или направити код куће.
„Праве се тако што се зрневље помеша са непосољеном машћу или лојем.
„Када се смеса стегне, кугле се могу окачити на дрвеће или хранилице", додаје Стојиљковић.
Поред хране, важно је обезбедити и воду.
„Добро је оставити плитку посуду са свежом водом, јер птице морају да пију, а неке ће се чак и купати и током зиме", каже он.
Важан је и континуитет у остављању хране.
„У периодима јаких хладноћа прекид у прихрањивању може бити посебно опасан, јер се птице навикну да то место доживљавају као стабилан извор хране, ако она изостане, то може да доведе до исцрпљивања, па и угинућа", закључује Стојиљковић.
Погледајте: Спектакл на небу - птице селице направиле 'талас'
Од криволова до петарди - који су проблеми птица у Србији?
Снег, мраз и хладно време нису једини период године кад су птице угрожене, каже Стојиљковић.
„Већина врста које су угрожене - угрожене су током целе године.
„Зима сама по себи није неприродан или изузетно тежак период за птице, јер су оне еволутивно прилагођене сезонским променама".
Међутим, зима може постати додатно отежавајући фактор када се удружи са другим притисцима које је створио човек.
„У градовима је то недостатак зелених површина и начин на који се оне одржавају - паркови са мало растиња, без жбуња и природних слојева у којима птице могу да се окупљају, хране и заклоне.
„Код врста попут врабаца, управо тај губитак станишта, у комбинацији са хладним периодом, може значајно да отежа опстанак", додаје.
Поред тога, значајан проблем представља и светлосно загађење.
Светлосно загађење је прекомерна, неправилно усмерена или непотребна вештачка светлост која ремети природни мрак.
Вештачко осветљење ноћу мења понашање, миграцију и преживљавање многих птичијих врста широм света, показују истраживања.
Јавља се када осветљење улица, реклама, зграда, аутомобила, као и велики светлосни снопови са дискотека или туристичких атракција нарушавају природни циклус дана и ноћи и утиче на животну средину, људско здравље и енергетску ефикасност.
„Светлост утиче на сва три механизма којим се птице оријентишу - праћење кретања Сунца, звезда и магнетног поља земље.
„Последице тога су дезоријентисаност код одређених врста, а самим тим и могућност усмереног кретања, па угину због ударања у зграде и остале објекте" рекао је раније Димитрије Радишић са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду за ББЦ на српском.
Ту су и други облици загађења - ваздуха и буке.
„Ватромет и остала пиротехника изузетно су стресни и могу имати погубне последице по птице у градовима.
„Ако проблем посматрамо шире, на нивоу целе Србије, кључни изазови за птице су губитак станишта, тровање птица отровима, илегално хватање и криволов", додаје Стојиљковић.
Чувајући птице, штитимо природу, али и сами себе, писао је раније ББЦ.
Звуци природе могу помоц́и менталном здрављу људи, показали су подаци прикупљени за истраживање од више од 7.500 људи у оквиру ББЦ серије Форест 404.
„Природа нам омогућава да имамо живописнија сец́ања и да свесније живимо", закључује психијатар Рудић.
Погледајте видео: Како је рибар Моца спасио орлове белорепане на Тиси
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
















