Јесу ли роботи спас за чишћење куће и бригу о старима

Скривене у лабораторији на северозападу Лондона, три црне металне роботске шаке се сабласно померају на инжењерском радном столу.

То нису канџе нити клешта, већ четири прста и палац који се полако отварају и затварају, и сви зглобови су на правим местима.

„Не покушавамо да направимо Терминатора", шали се Рич Вокер, директор компаније Схадоw Робот, која их је направила.

Са наочарима, дугом косом, брадом, и брковима, више личи на савременог хипика него на технолошког генијалца који ми поносно показује просторије његове фирме.

„Наш циљ је био да направимо робота који помаже људима, који им олакшава живот, опслужитеља опште намене који може да ради све по кући, да обавља све кућне послове…"

Али иза тога се крије дубља амбиција - решавање једног од најхитнијих проблема у Великој Британији – све веће кризе у сектору неге других лица.

Прошле године је само у Енглеској било 131.000 упражњених радних места за неговатеље одраслих, према извештају добротворне организације Скиллс фор Царе.

А у Енглеској укупно живи око два милиона људи старијих од 65 година који немају одговарајућу негу, наводи добротворна организација Аге УК.

Очекује се да ће до 2050. свака четврта особа у Великој Британији имати 65 или више година, што би могло додатно да оптерети овај систем.

Ту на сцену ступају роботи.

Претходна влада најавила је улагање од 34 милиона фунти (око 38,5 милиона евра) у развој робота који би потенцијално могли да се користе за пружање неге.

Чак су чланови владе 2019. године изјавили да ће „у наредних 20 година аутономни системи, попут робота, постати уобичајен део наших живота и променити начин на који живимо, радимо и путујемо".

Да ли би замисао да је технологија „чаробни штапић" за све проблеме, која звучи као научна фантастика, заиста могла да буде решење?

И да ли бисте заиста поверили ваше старије рођаке или себе када будете најрањивији, нечему што је у суштини врло снажна машина?

Вежбање са роботом Пепером

Јапан пружа увид у могућу будућност у којој роботи живе са нама.

Још пре 10 година, јапанска влада је почела да нуди субвенције произвођачима робота за њхов развој и популаризацију употребе у домовима за старе, што је делимично било подстакнуто старењем становништва и недостатком особља у домовима за старе.

Доктор Џејмс Рајт, стручњак за вештачку интелигенцију и гостујући професор на Универзитету Краљица Мери у Лондону, провео је седам месеци проучавајући њихову примену.

Посебно је испитивао колико су ефикасни у јапанском дому за старе.

Укупно су анализиране три врсте робота.

Први, назван ХУГ, који је развила јапанска компанија Фуји Цорпоратион, изгледао је као високо софистицирана ходалица.

Имао је потпорне јастучиће на које су људи могли да се ослоне, и помагао је неговатељима да пребаце кориснике из кревета у инвалидска колица или, рецимо, до тоалета.

Други робот назван Паро је изгледао као младунче фоке.

Био је намењен стимулацији пацијената који имају деменцију и обучен да на мажење реагује покретима и звуковима.

Трећи је био мали хуманоидни робот пријатељског изгледа по имену Пепер.

Могао је да даје упутства и да показује вежбе покретима руку и коришћен је за вођење групних вежби у дому за старе.

Пре него што је почео да анализира роботе, доктор Рајт је гајио одређени оптимизам.

„Очекивао сам да ће неговатељи у домовима за старе, који су били преоптерећени послом, лако прихватити роботе као помоћ", каже он.

„А оно што сам открио било је готово супротно".

Установио је да је особље дома највише времена трошило на чишћење и пуњење робота, а поготово на решавање проблема када нису радили како трреба.

„После неколико недеља неговатељи су закључили да роботи узрокују више проблема него што пружају користи и све мање су их употребљавали, јер су били презапослени да их користе", каже доктор Рајт.

„ХУГ је морао стално да се помера да не би сметао корисницима.

„Паро је изазвао узнемиреност код једне кориснице која се превише везала за њега.

„А вежбе које је показивао Пепер корисници нису могли да прате, јер је био пренизак да би га сви видели и нису га јасно чули, пошто је имао пискав глас".

Тимови који су развили ове роботе имали су одговоре на налазе доктора Рајта.

Произвођачи ХУГ-а кажу да су у међувремену унапредили дизајн и да је сада компактнији и једноставнији за употребу.

Творац Пара, Таканори Шибата, истакао је да се овај робот користи већ 20 година и да постоје клиничке студије које потврђују његов „терапеутски ефекат".

Робот Пепер је сада власништво друге компаније, а његов софтвер је знатно унапређен.

Ипак, студија је пружила одређене важне информације.

Рич Вокер из компаније Схадоw Робот је уверен да употребу робота за негу људи не треба одбацивати.

Тврди да че следећа генерација бити много способнија.

Од лабораторије до стварног живота

Праминда Кејлеб-Соли, професорка Универзитета у Нотингему у Енглеској, одлучна је да омогући да се роботи за негу могу да функционишу у пракси.

„Трудимо се да ове роботе из лабораторија применимо у стварном свету", каже она.

Да би то постигла, основала је мрежу Емергенце, која повезује произвођаче робота са компанијама и људима који ће их користити, а истовремено истражује шта старији људи желе од робота.

Одговори су различити.

Неки људи су рекли да желе роботе који имају могућност гласовне интеракције и, разумљиво, да не изгледају застрашујуће.

Други су пожелели робота који има „сладак дизајн".

Међутим, многи захтеви се своде на практичност - да робот може да се прилагоди променљивим потребама корисника и да се сам пуни и чисти.

„Ми не желимо да бринемо о роботу, хоћемо да робот брине о нама", рекао је један од испитаника.

Неке британске компаније већ испитују роботе у пракси.

Пружалац услуга кућне неге Царемарк тестира Џинија, малог робота који реагује на гласовне команде, међу корисницима њихових услуга у граду Челтнаму у Енглеској.

Мушкарац који има деменцију у раном стадијуму испричао је да ужива када од Џинија затражи да му пусти песме Глена Милера.

Међутим, реакције су углавном као на пихтије – људи или обожавају или не подносе Џинија, каже директор фирме Мајкл Фолкс.

Али он истиче да ови уређаји нису замишљени да замене људе.

„Наш циљ је да изградимо будућност и којој ће неговатељи имати више времена да брину о људима".

Шаке робота: лекције из еволуције

У лондонској лабораторији компаније Схадоw Робот, Рич Вокер указује на још један велики изазов - стварање савршене шаке робота.

„Да би робот био користан, мора да има способност интеракције са светом коју има човек", објашњава он.

„А за то му је потребна спретност слична људској".

Роботска шака коју ми показује Вокер делује заиста окретно.

Направљена је од метала и пластике, има 100 сензора и поседује спретност и снагу људске шаке.

Сваки прст се самостално покреће и прецизно и брзо додирује палац, и покрет се завршава познатим знаком „ОК".

Може чак да реши Рубикову коцку и то корестићи једну шаку.

Ипак, то је још далеко од обављања сложенијих задатака, попут сечења маказама или узимања ситних, крхких предмета.

„Начин на који користимо маказе је заправо запањујући кад о томе боље размислимо", каже Вокер.

„Ако покушате да анализирате шта се дешава, користите чуло додира на суптилан и прецизан начин, добијате повратну информацију и тако прилагођавате покрет и начин на који сечете.

„Како рећи роботу како то да уради?"

Вокеров тим, заједно са још 35 инжењерских компанија, ради на дизајну шаке што сличније људској, у оквиру пројекта названог Програм спретности робота.

То је један од пројеката које води државна Агенција за напредна истраживања и проналаске (АРИА), која подржава научна истраживања високог ризика (јер можда неће успети), али и веома корисна због њиховог потенцијала да промене друштво.

Професорка Џени Рид која води пројекат, објашњава да у оквиру истраживања проучавају покрете животиња да би могли да дају боља упутстава за израду шаке робота, али и због преиспитивање начина на који се роботи сада праве.

„Једна од упечатљивих ствари код животињских тела је њихова грациозност и ефикасност, што је резултат еволуције", каже она.

„Мислим да је грациозност заиста облик ефикасности".

Израда вештачких људских мишића

Дански инжењер и предузетник Гуги Кофод покушава да развије вештачке мишиће за роботе који би могли да замене моторе.

Пројекат његове фирме Плиантицс, са седиштем у Данској, још је у раној фази развоја, али је остварен кључни помак – пронашли су материјал који је издржљив и понаша се сличном правом мишићу.

Његов мотив је личне природе.

„Неколико мени блиских људи недавно је преминуло од деменције", објашњава он.

„Видим по људима који брину о пацијентима оболелим од деменције колико је то изазовно.

„Зато ми је огромна мотивација да покушамо да створимо системе који им помажу да не осећају страх и да им омогућимо бар пристојан живот".

Мишићи које његова фирма развија направљени су од меког материјала који се растеже и скупља попут правих мишића када се кроз њих пропусти струја.

У оквиру пројекта АРИА, Кофод сарађује са компанијом Схадоw Робот на развоју роботичке шаке у природној величини са вештачким мишићима који треба да омогуће да прецизније и нежније узима и хвата ствари.

Крајњи циљ је да шака може да открије и мале промене притиска при хватању предмета и да зна када треба да престане да стиска, као што то ради људска кожа на јагодицама прстију.

Шта роботи значе за неговатеље

Доктора Џејмса Рајта, који је проучавао роботе у Јапану, брине још нешто.

У случају широке примене, роботи би могли да погоршају положај неговатеља.

„Једини начин да се економски оправда њихова употреба јесте да се неговатељи плаћају мање и да се направе много већи домови за старе који би били стандардизовани да би роботи могли лакше да раде", каже он.

„Последично, било би више робота који брину о људима, док би неговатељи добијали минималну плату за сервисирање робота, што је супротно визији да ће роботи омогућити неговатељима више времена за разговор и истинску бригу о корисницима услуга".

Други стручњаци су, међутим, оптимистичнији.

„То ће постати огромна индустрија с обзиром на тренутни недостатак радне снаге.

„Како наше становништво стари, потражња за неговатељима ће бити огромна", каже Гопал Рамчурн, профессор вештачке интелигенције на Универзитета у Саутемптону у Енглеској.

Он је и извршни директор организације Респонсибле АИ, која ради на обезбеђивању безбедности и поузданости система вештачке интелигенције.

Рамчурн каже да свиђало се то нама или не, роботи долазе.

Као пример наводи хуманоидног робота Илона Маска, Оптимуса, који је прошле године на догађају компаније Тесла служио пиће и дружио се са гостима.

„Покушавамо да предвидимо такву будућност пре него што велике технолошке компаније примене такве системе без да нас питају шта о њима мислимо", додаје он.

Зато истиче да је сада прави тренутак да се поставе одговарајући прописи и стандарди који ће осигурати да роботи раде за нас, а не ми за њих.

„Морамо бити спремни за такву будућност".

Додатно извештавање: Флоренс Фриман

Насловна фотографија: Џоди Лај / ББЦ (Слика је илустрација и не представља ниједног робота поменутог у тексту)

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]