Измењени амерички мировни план могао би да буде прихватљив за Украјину

Амерички председник Доналд Трамп очајнички жели мировни споразум за Украјину.

Кијев још више жели мир, али не по сваку цену.

Зато је Украјина, када су САД почеле да врше притисак да се до 27. новембра постигне споразум о условима који су изгледали близу предаје, узвратила.

Високи званичници су позвани на разговоре у Женеву и целе недеље смо гледали делегате из САД и Украјине како се крец́у између два главна места у црним лимузинама са затамњеним прозорима.

Придружили су им се саветници за националну безбедност из Немачке, Француске и Велике Британије.

Једини пут када сам видела Андреја Јермака, који је предводио украјински преговарачки тим, био је каменог лица.

Није ни чудо: почетни предлог на столу нагињао је ка захтевима Русије да су разговори почели тако што је амерички државни секретар Марко Рубио морао да порекне да га је написао Кремљ.

Али Трамп је био јасан да Украјина мора брзо да га потпише или се суочи са неодређеним последицама.

Кијев је стога морао да уложи напор.

Марко Рубио је 23. новембра изјавио да је постигнут „огроман напредак“ у разговорима, а да је остало да се утаначи само „неколико ствари“.

Иако је био притиснут, одбио је да буде прецизнији, називајуц́и ситуацију „деликатном“.

Али у заједничком саопштењу Украјине и САД пише да је сада на снази потпуно нови споразум, који се назива „ажурираним и ревидираним оквирним документом“.

Документ још нисмо видели.

Међутим, лист Фајненшл тајмс (Финанциал Тимес) цитира једног од делегата - заменика министра спољних послова Украјине Сергеја Кислицју - који говори о новом плану од 19 тачака и да је „остало врло мало“ од првобитног предлога.

Шта пише у новом документу?

У том новом документу вероватно су бар неки амандмани које су предложили Европљани, а објавила новинска агенција Ројтерс, а који указују на нешто много прихватљивије за Кијев.

У тој верзији, аутоматски вето на будуц́е чланство Украјине у НАТО-у је укинут, као и ограничење броја војника за украјинске оружане снаге.

Према првобитном нацрту, Украјина је морала да се одрекне идеје да постане чланица НАТО-а, као и да смањи број војника са 880.000 на 600.000.

У новом документу се наводи да ниједна војска западних земаља нец́е бити трајно распоређена у Украјини, али то није потпуна забрана.

Што се тиче осетљивог питања територије - земље за коју се украјински војници боре и гину бранец́и је 11 година - не би било предаје остатка региона Донбаса Русији бесплатно, а Украјина би тежила да поврати окупирана подручја искључиво дипломатским путем.

То је раније украјински председник Владимир Зеленски прихватио.

Потпуна амнестија за ратне злочине је такође избрисана.

Али најважније је што се помињу безбедносне гаранције.

Неколико званичника, међу којима и британски премијери Кир Стармер, говорило је да Украјина добије заштиту по узору на Члан 5 Статута НАТО-а, што значи да би САД биле обавезне да је бране ако Русија поново крене у инвазију.

То је кључно питање о којем Украјина каже да не може да преговара.

Не знамо колико је ових европских идеја ушло у нови предлог, али немачки канцелар Фридрих Мерц назива споразум „значајно измењеним“ - у позитивном смислу.

Па како смо дошли од 'проруског' споразума до овога за само један дан?

Тешко је рећи са сигурношћу, с обзиром да су умешани амерички јастребови, попут изасланика председника Трампа, Стива Виткофа.

Првобитни план, пријатељски настројен према Кремљу, био је заснован на Виткофовој посети руском председнику Владимиру Путину овог пролец́а, када се вратио цитирајуц́и, готово дословно, контроверзне руске наративе.

Уместо тога, овај план делује као нешто што би Украјина могла да подржи.

То је вероватно разлог зашто је Трамп прешао са критиковања званичника у Кијеву, поново, због наводног исказивања „нулте захвалности“, на коментар да би „нешто добро“ могло да се деси.

Али колико добро?

Још нема знакова да је Русија спремна да одустане од борбе осим ако не буде приморана на то.

„Путин је много самопоузданији у војном смислу, управо сада“, сматра Татјана Становаја из Карнеги центра за Русију и Евроазију.

Она указује на велики корупционашки скандал и политичку кризу у Кијеву, проблеме са мобилизацијом војника и војних победа руских снага на фронту - све то утиче на Путинова размишљања.

У најбољем случају, неки сугеришу да је Трампов захтев за споразумом унео нови замах у напоре да се пронађе мир, који Украјинци, под притиском, очајнички желе.

Али тешко је побец́и од осец́аја да су нас ови дани френетичне дипломатије само вратили тамо где смо почели.

„Став Русије је: 'Изнели смо наше захтеве, па да ли их прихватате или не?'“, каже Становаја.

„Ако је ваш одговор 'да', зауставиц́емо рат - ако не, онда ц́емо чекати док не будете спремни.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]