'Друштвена мрежа': Филм који је предвидео будућност интернета

У режији Дејвида Финчера и по сценарију Арона Соркина, Оскаром овенчана драма о настанку Фејсбука доживела је премијеру пре тачно 15 година.

Показало се да је ово дело предвидело у наше проблеме са друштвеним мрежама.

Друштвена мрежа је имала премијеру пре 15 година, али октобар 2010. понекад делује као једна сасвим друга ера.

Прича прати Марка Закерберга, суоснивача Фејсбука, током његовог успона од спаваонице студентског дома на Харварду до корпоративне сале за састанке.

А опет, кад крене одјавна шпица, он је и даље далеко од утицајне личности која је данас, баш као што је друштвена мрежа у филму далеко од онога што ће у међувремену постати.

Фејсбук је и даље је био нов, основан 2004. године.

Твитер, основан 2006, био је још млађи, Снепчет се неће појавити све до 2011, а сасвим случајно, Instagram је рођен истог месеца кад се Друштвена мрежа стигла у биоскопе.

Ипак, Финчер и Соркин су били изузетно видовити.

Друштвена мрежа је можда први филм из великог студија који описује интернет предузетнике.

На неки начин, филм је био само још један у дугом низу америчких драма са протагонистом који остварује зацртани циљ стицања моћи и богатства, само да би се после свега осећао празно и усамљено.

Његов оштар поглед на амерички капитализам наставља традицију Грађанина Кејна (1941), Кума (1972), Биће крви (2007) и других прича о успеху, богатству и издаји.

„Сви они говоре о зарађивању новца и томе ко све страда успут" каже Пол Макјуен, професор медија, комуникације и студија филма на колеџу Маленберг⁠.

„То је о америчка прича. Друштвена мрежа се налази на том раскршћу.

„Филм итражује супротност између неспутаног капитализма и тога да ли смо дужни људима који нам помогну да стигнемо тамо", додаје он

Оно што чини Друштвену мрежу толико другачијом од других серија сличне тематике је да су њени ликови млади.

И Закерберг и Паркер, суоснивач сервиса за дељење фајлова Напстер, имали су само 19 година кад су остварили њихове технолошки пробоје.

Филм види њихову младост као кључну за оно ко су и како ће обликовати интернет.

„Читава поента Друштвене мреже је да је то први пут да су толико млади људи имали толику моћ.

„Филм се бави количином моћи и богатства консолидованом око тинејџера", каже Нил Арчер, виши предавач на Универзитету Кил и аутор књиге Друштвена мрежа: Омладински филм 2.0.

За Арчера, ситуација постаје најексплозивнија пред крај серије кад Едуардо Саверин сазна да су га Закерберг и Паркер истиснули из компаније.

Саверин се суочи с њима двојицом тако што разбије Закербергов компјутер пред читавом канцеларијом.

„То су деца.

„Не знају да се облаче или да се понашају. Немају законски довољно година чак ни да пију алкохол", каже Арчер за ББЦ.

Само упоредите високог и заједљивог Закерберга ког игра Ајзенберг са мушкарцима које глуме Орсон Велс у Грађанину Кејну, Ал Паћино у Куму и Данијел Деј-Луис у Биће крви.

Он је више попут штребера у тинејџерској комедији него уобичајеног холивудског лидера.

Не носи пругаста одела и не изгледа као да би преживео дуже од минута на нафтном пољу.

Пребацимо се на данашњи дан и, иако су технолошки буразери можда старији од Закерберга у филму, култура студентски необавезног облачења, увреда са школског игралишта и видео-гејмерског штребертства је опстала.

„Зак је слабић", изјавио је Илон Маск за Закерберга 2023.

То баш и није био најзрелиј начин обраћања конкуренту.

У Друштвеној мрежи, незрелост је кључна особина Закерберга и његових другара, нарочито кад је у питању секс.

„Близанци Винклвос практично желе да покрену Харвардску конекцију да би момци могли да се смувају са девојкама", каже Арчер.

„У уводној сцени филма видимо девојке пристижу аутобусима у клуб Феникс. То жели и Марк.

„Филм наговештава приземну природу онога за шта се ова ствар користи. Читав филм се врти око тинејџерске бриге за друштвени статус и допадање девојакама", додаје.

Чињенице и фикција

Финчер и Соркин користе Закербергову наводну фасцинацију бившом девојком по имену Ерика Олбрајт (игра је Руни Мара) као оквир за причу о његовој личности и каснијем пословном успеху.

Пошто га она остави, филм приказује како се главни јунак враћа у собу у студентском дому и ствара осветнички сајт Фејсмеш, који упоређује изглед студенткиња на кампусу.

Потом, пошто се поново сретну и она га прекори, Закерберг несигурно доноси одлуку да прошири Фејсбук да би могао да јој докаже да није зао.

На крају филма, њега и даље занима како да придобије њено поштовање, чак и ако изгледа да њих двоје годинама нису причали.

Марк Закерберг је одбацио да је имао мотивацију која је назначена у филму.

Олбрајт је фиктивни лик ког су измислиле филмаџије.

Закерберг је био у вези са његовом будућом женом Присилом Чен док је стварао Фејсбук.

„Поставка читавог филма је да сам са том девојком, која не постоји у стварном животу, а која ме одбацила" рекао је у говору на Универзитету Стенфорд 2010. године.

„И, практично, поставка је да је читав разлог за прављење Фејсбука тај да сам желео да се свидим женама или сам желео да улазим у клубове.

„Финчер и Соркин не могу да прихвате идеју да би неко могао да изгради нешто просто зато што воли", рекао је тада.

Закерберг је можда у праву, али то тешко да је први пут да је неки филм променио истину у драмске и тематске сврхе.

„Као историчар и неко ко веома снажно верује у медијску писменост, увек приступам и саветујем друге да приступају филму заснованом на стварним догађајима и даље као фикцију", каже Џејсон Стајнхауер, аутор књиге Историја, прекинута: Како су друштвене мреже и интернет променили прошлост за ББЦ.

„Сваки холивудски филм даје себи уметничку слободу, избацује елементе из приче, појачава драму и наглашава одређене ликове.

„Не бих саветовао никоме да претпоставља да је Закербергов лик у том филму аутентична слика самог човека", рекао је.

Оно што је фасцинантно, међутим, јесте начин на који Друштвена мрежа приказује различите врсте „аутентичних слика" о одређеним негативним особинама друштвених мрежа које неће бити дубински анализиране још годинама после првог појављивања филма.

Према критичарима друштвених мрежа, оне се хране несигурностима, могу да подстакну агресивност и створиле су као што је то дефинисао Њујорк Тајмс прошле године, „рецепт за усамљеност".

ЦНБЦ је 2020. године известио о Сигниној анкети која је „показала све већу корелацији између коришћења друштвених мрежа и осећања усамљености".

А речима филозофске студије Емили Куреши-Хурст из 2021. спроведеној на Универзитету у Оксфорду, што је само један од бројних скорашњих чланака на ову тему, „друштвене мреже појачавају осећање алијенације и отуђења" на три начина.

Оне могућују да створимо вештачке верзије себе кроз употребу филтера и софтвера за едитовање фотографија, пружају средства за мерење друштвене прихваћености у толико великим групама за коју се људско мозак није развио и смањују квалитет наших интеракција.

Укратко, претвара нас све у незреле студенте, очајне за популарношћу, колико год да се лоше осећали од тог очајања.

Последња сцена у Друштвеној мрежи најбоље приказује ово стање.

Пошто изда најбољег пријатеља Едуарда и избаци новог најбољег пријатеља Шона из Фејсбук компаније, Закерберг седи сам у канцеларији, чекајући да Олбрајт прихвати његов захтев за пријатељство на Фејсбуку.

Кадар са Закербергом док седи непомично на столици, изнова притискајући дугме да види да ли је Олбрајт одговорила, најбоље дочарава шта су друштвене мреже урадиле многима од нас.

„Пратиоци и лајкови су нова економија

„То је економија заснована на лажној идеје конективности, зато што ви заправо нисте повезани са тим људима", каже Ачер.

У октобру следеће године, публика ће имати прилику да види да ли Соркин верује да је Закерберг сазрео и одрастао у деценији и по од појављивања Друштвене мреже.

Соркин пише и режира наставак, Тхе Социал Рецконинг, у ком ће Џереми Стронг играти Закерберга.

„Имаће да исприча потпуно другачију причу", каже Стајнхауер.

„Причу о огромној мултинационалној компанији је другачија од оне о одважном старт-апу.

„Ту су и другачије одговорности сада за оно што би требало да се појави у том филму. Ми знамо да друштвене мреже умеју да науде људима.

„Ми знамо да друштвене мреже имајуи утицај на политичке исходе, радикализацију и отуђења у неким заједницама.

„Дакле, филм мора да се позабави тим питањима или последицама тих питања на неки начин. Биће занимљиво видети шта су смислили", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]