Референдум у Републици Српској: Због чега је расписан и шта хоће Додик

Три деценије после мировног споразума који је зауставио крвави рат у Босни и Херцеговини (БиХ), напетости у тој балканској земљи не јењавају.

У Републици Српској (РС), једном од два ентитета БиХ, 25. октобра биће одржан необавезујући референдум, а питање је усмерено против високог међународног представника Кристијана Шмита, чије одлуке и легитимитет оспорава Бањалука, и органа БиХ.

Одлука Скупштине РС, донета у 'ситне сате' већином гласова владајуће коалиције после вишечасовне расправе, уследила је после низа одлука Шмита и правосуђа БиХ против Додика.

„Да ли прихватате одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита и пресуде неуставног Суда БиХ изречене против председника Републике Српске, као и одлуку Изборне комисије БиХ о одузимању мандата председнику Републике Српске", гласи референдумско питање.

Од 65 присутних посланика, за расписивање референдума је гласало 50, нико није био против ни уздржан.

Владајућа већина, предвођена Додиковом странком, тврди да одлуке Шмита и органа БиХ, воде ка, не само укидању постојећих права Републике Српске, већ угрожавају и њено постојање, па их стога, кажу, ни не признају.

Неки посланици опозиције напустили су салу непосредно пре гласања, а други су у њој остали, али се нису изјашњавали.

Скупштина РС је усвојила и низ закључака, међу којима и да се Милорад Додик, коме су органи БиХ одузели мандат председника РС, и даље сматра легитимним шефом тог ентитета, као и да неће бити одржани ванредни избори за председника Републике у организацији изборних органа централне власти у БиХ.

Захтева се од свих политичких фактора у РС, политичких партија и појединаца, да се не пријављују на евентуалне превремене изборе за председника РС, гласи усвојена одлука.

„Сматрамо да је Милорад Додик и даље председник РС и да треба одбацити могућност спровођења превремених избора", рекао је Срђан Мазалица, шеф посланичког клуба Додикове странке.

Додик је рекао да РС „треба да реафирмише право на самоопредељење, наша судбина треба да буде у нашим рукама".

„Право на самоопредељење није само право на независност, већ право да одлучујемо о свом статусу", прецизирао је.

Поручио је и да ће „отићи из политике" оног тренутка када се све странке уједине, дакле и опозиционе, и поруче да „нема избора у организацији Централне изборне комисије БиХ".

„Скупштина РС би се после недељу дана састала и дела одлуку када ће бити избори за председника које ће спровести Републичка изборна комисија Републике Српске.

„Ја тада напуштам политику", рекао је Додик.

Из делегације Европске уније у БиХ поручили су да је пресуда Суда БиХ у предмету против Милорада Додика „коначна и обавезујућа" и да се „мора поштовати".

„Подвргавање судске пресуде јавном гласању у супротности је са владавином права и независношћу судских органа.

„Очекујемо од власти Републике Српске да деескалирају ситуацију и поштују суверенитет, територијални интегритет и уставноправни поредак Босне и Херцеговине", објављено је на налогу делегације ЕУ на Иксу.

Зашто се организује референдум у РС?

Средином августа 2025, потврђена је одлука Суда БиХ да Милорад Додик више не може да обавља функцију председника РС, на коју је изабран у октобру 2022.

Додику је Централна изборна комисија БиХ одузела мандат после правоснажне пресуде Суда БиХ, којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања због непоштовања одлука Високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита.

Иако понавља да не признаје судове БиХ, Додик се ипак повиновао одлуци - уместо затворске казне, пристао је да оплати новчану, тачније, 'купио' је слободу.

Управо ту чињеницу су истицали посланици опозиционих странака током расправе у Скупштини РС о расписивању референдума.

„Додик је рекао да не признаје судове БиХ, а онда је платио казну, што значи да их ипак признаје, па зашто бисмо онда расписивали референдум?", упитао је један од опозиционих посланика.

„Не пада нам на памет да учествујемо у узурпацијама и безакоњу следећи авантуре Милорада Додика.

„Ово је његов крај, он је тога свестан и требало би да се боји ко ће му од његових сарадника први забити нож у леђа", поручио је Небојша Вукановић, посланик опозиционе Листе за правду и ред.

Додик, који је на почетку политичке каријере заговарао поштовање Дејтонског мировног споразума о БиХ, представљао се као реформатор, говорио да су Срби чинили ратне злочине током рата и да је у Сребреници био геноцид над Бошњацима, мењао је став како је политички растао и напредовао и обављао најважније функције - премијер, па председник РС.

Последњих година често прети 'отцепљењем' РС од БиХ, мада то никада није спровео у дело.

Био је на позицији председника РС и од 2010. до 2018.

До избора за председника РС 2022, био је члан Председништва БиХ из редова српског народа.

Додик одржава изузетно блиске односе како са властима у Србији, пре свега са председником Александром Вучићем, и колико је често у Бањалуци, толико малтене проводи времена и у Београду.

Био је и у београдској Арени 21. августа да гледа пријатељску утакмицу кошаркашких репрезентација Србије и Словеније уочи Европског првенства, када су му неки гледаоци звиждали.

Додик је политичар из југоисточне Европе који има најбоље и најближе односе са председником Русије Владимиром Путином.

Од почетка руске инвазије на Украјину фебруара 2022, Додик је више пута боравио у Москви, а шеф Кремља га је и одликовао.

Додик је годинама под америчким и британским санкцијама због, како је образложено, „поткопавања легитимитета и тешко извојеваног мира" у Босни.

Додик је више пута изјавио да за санкције не хаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]