Кенија признала Косово, прва држава после пет година - шта то значи за Србију

Бод за Приштину.

Скоро пет година откако је последња држава – Израел – признала Косово, Приштина се изборила за признање Кеније, важне афричке земље на истоку континента.

Фотографије са потписивања признања у кабинету кенијског председника Вилијама Рутеа објавио је на Фејсбук профилу Беџет Пацоли, бивши министар спољних послова и председник Косова, који није део владајуће коалиције премијера Аљбина Куртија.

Од 2009. је лично лобирао и разговарао с кенијским властима да дође до тога, од „врата до врата, од канцеларије до канцеларије", написао је лидер опозиционе странке Алијанса за ново Косово.

Ово представља један од највећих догађаја после проглашења независности, јер се ради о најважнијем признању са афричког континента, каже Пацоли за ББЦ на српском.

„Признање Кеније је изузетно важно, не само у политичком смислу, већ и као темељ за будућу економску сарадњу две земље.

„Косово ће ускоро отворити своју најзначајнију амбасаду на афричком континенту, раме уз раме са другим европским и осталим државама из региона", каже оснивач међународне Мабетекс компаније, са седиштем у Лугану у Швајцарској, у чијем власништву су и луксузни хотели широм света.

„Моја пословна група већ има значајне инвестиције у Кенији – како у области туризма, тако и у инфраструктури.

„Ипак, не верујем да су те инвестиције биле пресудан фактор за одлуку о признању", каже бизнисмен.

Да су његове инвестиције „уродиле плодом", рекао је српски шеф дипломатије Марко Ђурић, додајући да је Србија разочарана одлуком Најробија.

„Кенија је згазила не само вишедеценијско пријатељство већ и Повељу Уједињених нација", додао је Ђурић за Јуроњуз.

Пацоли је годинама водио дипломатску акцију да што више земаља призна Косово, које је 2008. прогласило независност од Србије, а српски министар спољних послова Ивица Дачић – да повуку признање, о чему је ББЦ раније писао.

Дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа води се дуже од деценије под окриљем Евопске уније.

'Приличан ударац за Србију'

Иако Кенијцима ни Косово ни Србија, удаљене земље с другог континента не значе превише, признање Најробија је „приличан ударац за Београд", каже Данило Бабић са Института за међународну политику и привреду.

„Кенија је озбиљна, велика држава и један од стубова ослонца Србије у Африци.

„Иако је увек била прозападни играч, била је на страни Београда, постојали су развијени дипломатски односи, дозволе за њихове раднике, озбиљно се на њих рачунало и сад је ово дошло као гром из ведра неба", каже Бабић за ББЦ на српском.

Из истих разлога је ово важна вест за Приштину, јер је Кенија једна од најрелевантнијих афричких земаља, није реч о острвским пацифичким земљама које имају мало утицаја у међународним односима, оцењује аналитичар.

„Али питање је како ће се ти односи даље развијати".

Приштина захвална, за Београд 'непријатељски чин'

Иако је ишло мимо Владе Косова, косовски премијер Аљбин Курти и председница Вјоса Османи захвалили су се Кенији на признању.

Иста вест дочекана је са оштрим критикама у Београду.

Министарство спољних послова (МСП) Србије најснажније осуђује одлуку Кеније да призна Косово која представља грубо кршење међународног права, саопштили су.

„Представља и жалостан преседан у традиционално пријатељским односима Србије и Кеније – који су грађени деценијама на узајамном поштовању и сарадњи, у оквиру Покрета несврстаних", навели су из МСП.

Званични Београд ће предузети све политичке и дипломатске мере како би одговорио на овај „неприхватљив и непријатељски чин", додаје се у саопштењу.

Према подацима српског МСП-а, у протеклих осам година 28 земаља је повукло или суспендовало признање Косова, а само две државе су донеле одлуке о признању - Израел 2020. и Барбадос 2018.

Какви су односи Србије и Кеније?

Дипломатски односи су успостављени 1963. године у време Покрета несврстаних, чији је Југославија била оснивач.

Бивши председник Србије Томислав Николић одликовао је тадашњег кенијског председника Ухуру Кенијату Орденом Републике Србије на ленти за заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између две земље.

У 2023. години спољнотрговинска размене две земље износила је 7,3 милиона евра, подаци су Привредне коморе Србије.

Србија је највише извозила војну робу, затим точкове и делове за моторна возила и зачине, а увозила свеже руже, авокадо, цвеће, калеме и кафу.

Прва дама Србије Тамара Вучић боравила је у октобру у посети Кенији, а медији су писали да је то био покушај дипломатског маневра да спречи признање Косова.

Она је тада са домаћинима у Најробију плесала и отпевала песму „Хакуна матата" (у преводу са свахилија – „Нема проблема"), што је објавила на Instagramу.

„Одлука Кеније да призна независност Косова је права слика лажне бриге о државним интересима и борбе за Косово у режији Александра Вучића", саопштио је Борко Стефановић из опозиционе Странке слободе и правде.

Последње признање је показало и одсуство свеобухватне и темељне политике Београда према Африци, где се „вуку само ад хок потези", каже Данило Бабић.

Какве су реакције у Кенији?

-Акиса Wандера, ББЦ Африка, Најроби

Одлука председника да призна Косово изазвала је помешане реакције у политичком животу Кеније.

Има оних који су забринути да је било спољних утицаја на повлачење оваквог потеза, посебно из западних земаља.

Они сматрају да признање може бити покушај усклађивања са међународним силама које већ дуго подржавају независност Косова.

Многи доводе у питање шта Кенија тиме добија, посебно имајући у виду да је до сада држала неутралну страну у глобалним дипломатским споровима.

Критичари упозоравају да би заузимањем стране у овако осетљивим питањима, могла да угрози односе са партнерима, као што су Србија и њени савезници.

Страхују да би то могло да изазове дипломатске и економске последице, посебно на Балкану, где се Кенија минимално меша директно.

Са друге стране су они који подржавају потез.

Косово већ признаје више од 100 земаља у свету, и како кажу, Кенија, као чланица међународне заједнице, нема разлога да одлаже признање.

Истичу да су многе афричке земље урадиле слично, а признање Косова се види као одраз промена у динамици светске дипломатије.

Потез Кеније у контексту регионалне афричке политике

Одлуку Кеније да призна Косово можда треба тумачити кроз регионалну политику, унутар Африке, оцењује Давид Бабић, научни сарадник Института за међународну политику из Београда.

„Последњих месец и по Кенија изражава велику подршку побуњеницима у Судану.

„Омогућила им је да направе неку владу у егзилу на територији Кеније, дају им логистичку подршку, не трупе, али постоји политички активизам", оцењује стручњак који се бави Африком.

Судан је забранио увоз из Кеније у знак протеста што је у Најробију дочекана побуњеничка паравојна формација Снаге за брзо реаговање (Рапид Суппорт Форцес (РСФ) која је већ две године у грађанском рату са суданском званичном војском.

Званични Најроби признањем Косова можда припрема терен за неку будућу поделу Судана, о којој говоре афрички аналитичари, додаје Бабић.

Кенијски председник Вилијам Руто, притом, суочава се и са унутрашњом кризом – месецима трају протести против њега и политике опорезивања.

„Дешавају се протести слични овима у Србији где протестује образовни слој младих, студенти, они који имају посао, иако је незапосленост велики проблем у Кенији.

„Протести повремено ескалирају, па он направи неке уступке и смире се, али притисак је присутан", каже Бабић.

Званична стопа незапослености младих од 18 до 34 године је 40 одсто, јер привреда не отвара довољно радних места за 800.000 оних који сваке године пристижу на тржиште рада.

О Кенији

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]