Поделе у покрету МАГА и шта то значи за Трампа

На састанку кабинета у Белој кући пре две недеље, амерички председник Доналд Трамп осврнуо се по дугуљастој соби испуњеној главним саветницима, званичницима администрације и помоћницима, и изнео једно предвиђање.

Следећи републикански председнички кандидат, рекао је он, „вероватно седи за овим столом“.

„Заправо би могло да буде неколико људи за овим столом“, додао је, наговестивши могуће изборне сукобе у будућности.

Упркос уставном амандману који га ограничава на два четворогодишња мандата, његове присталице су скандирале „још четири године“ на митингу почетком децембра у Пенсилванији.

Трамп је у то време рекао да су преостале три године његовог другог мандата читава „вечност“.

Али у просторијама кабинета прошле недеље, кад је говорио о могућностима за републиканску председничку номинацију 2028. године, био је веома недвосмислен: „То нећу бити ја.“

Следећи председнички избори можда делују далеко, али Трампова властита спекулација и одређене трзавице унутар коалиције сугеришу да је маневрисање за наслеђивање и дефинисање покрета „Учинимо Америку поново великом“ (Маке Америца Греат Агаин - МАГА) после Трампа већ увелико у току.

На локалним изборима прошлог месеца, Републиканска странка је изгубила подршку међу мањинским бирачима и радницима који су помогли Трампу да поново освоји Белу кућу 2024. године.

Чланови његовог тима су се сукобљавали око политике.

Конгресменка Марџори Тејлор Грин, међу осталима, раскрстила је са његовом орбитом и изашла из ње, оптуживши председника да губи додир са Американцима који су му дали моћ.

У одређеним круговима међународних медија, баш као и код куће, колају спекулације о расколима у оквиру базе покрета МАГА.

Вашингтон пост је недавно објавио текст са насловом: „Лидери покрета МАГА упозоравају да га Трампова база напушта. Да ли ће их послушати?“

Знаци упозорења су присутни.

И док је Трамп одавно познат по томе да је савршено усаглашен са властитом базом, месеци који предстоје донеће председнику и његовом покрету низ изазова.

Улог је његова политичка заоставштина.

Од Венса до Рубија: Тим ривала?

Унутар пријатељских одаја Трамповог свеже реновираног, златом опточеног кабинета пре две недеље сви су се само смешкали и говорили о историјским председничким достигнућима.

Али председнички кандидати које је Трамп можда имао на уму док их је гледао за столом наговештавају колико би тешко могло бити спречити да се његов покрет МАГА не поцепа по шавовима.

Потпредседник Џеј Ди Венс седео је директно преко пута председника.

Као његов кандидат за потпредседника на изборима, нашироко се сматра Трамповим највероватнијим неоспорним наследником - он је фаворит Трампових синова и либертаријанских технолошких милијардера из Силиконске долине.

Државни секретар Марко Рубио седео је председнику одмах здесна.

Бивши сенатор са Флориде, који се такмичио против Трампа за републиканску номинацију 2016. године, протеклих 10 година је пролазио кроз МАГА трансформацију.

Одбацио је некадашњу подршку либерализацији имигрантске политике и властите тврде ставове према Русији у складу са Трамповом спољном политиком „Америка на првом месту“.

Међутим, ако постоји неко близак старој гарди републиканаца са утицајем на Трампову странку, Рубио је у самом врху те листе.

Ту је и министар здравља Роберт Ф. Кенеди Млађи, чији су вакцинални скептицизам и агенда „Учинимо Америку поново здравом“ унели читаве потресе у америчку здравствену бирократију; он је седео два места даље од Рубија.

Демократа који је постао независни кандидат, па опет републиканац, живи је пример необичних идеолошких партнера које је Трамп стекао на путу до реизбора прошле године.

И коначно, Кристи Ноем, министарка за домовинску безбедност, била је скрајнута за ћошак стола.

Иако се бивша гувернерка Јужне Дакоте не сматра озбиљном председничком кандидаткињом, њено заговарање агресивне имигрантске политике - у коју спада и скорашњи позив на потпуну забрану путовања „за сваку проклету земљу која засипа нашу земљу убицама, пијавицама и џанкијима привилегија“ - учинило ју је проминентним лицем политике ове администрације.

Свако од њих би могао да верује да може, ако одлучи да се кандидује, да постане Трампов политички наследник и преузме контролу над политичким покретом који је преобликовао америчку политику у протеклој деценији.

Али да парафразирамо коментаре Бенџамина Френклина приликом рођења америчке демократије, ко год освоји републиканску номинацију добиће победничку коалицију - ако успе да је задржи.

Трансформација републиканске империје

Наравно, ништа од овога није загарантовано – нити је извесно да ће следећа генерација лидера покрета МАГА бити из председниковог најужег круга.

Трамп је освојио Белу кућу напречац као политички аутсајдер.

Следећи републикански лидер би могао да пође сличним путем.

„Задатак следећег републиканског председника који буде следио Трампа биће да се на неки начин издвоји“, каже бивши републикански конгресмен Родни Дејвис из Илиноиса, који сада ради за америчку Трговачку комору.

„Али истовремено не сме да оде предалеко, зато што је очигледно Доналд Трамп тај који је био изабран за председника двапут.“

Кад буде дошло време за председничке изборе у новембру 2028. године, амерички гласачи можда неће ни желети некога као што је Трамп.

Нека испитивања јавног мњења сугеришу да председник можда више није онолико популаран као што је некад био.

Анкета коју је спровео ЈуГов почетком месеца указала је на то да је председник имао нето подршку од -14, у поређењу са +6 у тренутку кад је ступио на дужност у јануару.

Затим је ту забринутост за економију и његове неуморне напоре да помера границе председничких овлашћења.

Лидерство Трамповог покрета, међутим, и даље је кључ за републиканску империју, чак и ако се та империја драстично променила последњих година.

„Мислим да је републиканска коалиција постала суштински другачија у последњих неколико деценија“, рекао је Дејвис, који је служио у Конгресу од 2013. до 2023. године.

„Републиканска коалиција која је постојала кад је изабран Роналд Реган није више иста републиканска коалиција.“

Ономад осамдесетих, Реганова коалиција била је фузија економије слободног тржишта, културног конзервативизма, антикомунизма и међународних спољних послова, каже Лора К. Филд, ауторка књиге Бесни умови: Настанак нове МАГА деснице.

Трампову странку, додаје она, можда је најбоље описао дугогодишњи Трампов савезник и тренутни званичник Стејт департмента Мајкл Антон у есеју из 2016. године који се залаже за Трампов избор.

У контрасту са Регановом ером, његови главни принципи укључују „безбедне границе, економски национализам и спољну политику Америка на првом месту“.

'Нормални републиканци' против 'еџлордова'

Почетком месеца, конзервативни Менхетнски институт објавио је опсежну анкету спроведену међу републиканским гласачима, бацивши мало више светла на састав Трампове коалиције.

Она је показала да је 65 одсто актуелне Републиканске странке оно што се назива „језгром републиканаца" - онима који су подржавали страначке председничке кандидате најмање од 2016. године.

(Ако су били живи осамдесетих, вероватно су гласали за Регана.)

На другој страни, 29 одсто су оно што Институт назива „новим републиканским придошлицама“.

Међу тим новим републиканцима крије се изазов по трајност Трампове коалиције.

Само нешто мало више од половине њих каже да би „дефинитивно“ подржало републиканца на конгресним изборима половине мандата следеће године.

Према овој анкети, нове придошлице су млађе, разноврсније и склоније да заступају ставове који раскидају са традиционалним ортодоксним конзервативизмом.

Они заступају ставове који релативно нагињу улево што се тиче економске политике, обично су либералнији према имигрантским и социјалним питањима, и могли би такође да буду прокинески оријентисани или критични према Израелу, на пример.

„Много разговора о будућности деснице покрећу најгласнији и најнеобичнији гласови на интернету, уместо гласача који заправо чине већину републиканске коалиције“, писани је одговор Џесија Арма, потпредседника спољних послова на Менхетнском институту, за ББЦ.

Можда не изненађује да су такозвани новопридошли републикански гласачи значајно мање позитивно настројени према неким од Трампових будућих наследника.

Док 70 одсто језгра републиканаца има позитивне ставове према Рубију и 80 одсто према Венсу, само једна половина новопридошлих гаји иста осећања према иједном од њих.

Други резултати би могли више да забрину републиканце.

Више од половине новопридошлих верује да је употреба политичког насиља у америчкој политици „понекад оправдана“ - у поређењу са само 20 одсто међу језгром републиканаца.

Анкета такође сугерише да су они склонији да буду толерантнији према расистичким или антисемитским говорима и склонији завереничком мишљењу - по питањима као што су слетање на месец, напад 9/11 и вакцине.

Трамп је успео да привуче те гласаче у властиту коалицију.

Питање је да ли он и његови политички наследници могу тамо да их задрже - или чак да ли то желе.

„Прави закључак није да ли ће ови гласачи 'дефинисати' посттрамповску Републиканску странку, већ да ће будући републикански лидери морати да исцртају јасне границе око тога ко поставља агенду“, каже Арм.

„Срце партије остају нормални републиканци, не еџлордови (људи који се претварају да су провокативни или екстремни), а које су и медији и дисидентска десница необично решени да издижу у први план.“

Окршаји у конзервативним редовима

Подела која се показала у анкети Менхетнског института помаже да објасни неке од најистакнутијих трвења унутар Трампове коалиције у последњих неколико месеци.

Свађа Трампа и Грин која је кулминирала њеном оставком у Конгресу започела је њеном подршком објављивању свих владиних списа о случају Џефрија Епстина у вези са секс трафикингом малолетних - одавно извором конзервативних теорија завере.

Он се, међутим, проширио на критику Трампове блискоисточне политике и оптужбе за неуспех да реши проблеме са трошковима живота и здравством међу америчким гласачима са ниским примањима.

Ранији истакнути раскол у покрету МАГА избио је око Трампове економске политике, са милијардером Илоном Маском, изразитим присталицом и припадником Трамповог ужег круга почетком године, који се тицао одређених царина и политике трошења владе.

Председник је, за сада, углавном покушао да се клони још једног жестоког сукоба у оквиру конзервативних редова око тога да ли је Ник Фуентес, ултрадесничарски политички коментатор и негатор холокауста, добродошао у оквиру конзервативног покрета.

Овај спор је раздражио утицајну фондацију Херитиџ и посвађао међу собом неке веома моћне десничарске коментаторе.

Према Филд, они који прате Трампа могли би да увиде да је тешко избећи тај сукоб.

„Ник Фуентес има огроман број присталица“, каже она.

„Део разлога како је конзервативни покрет стекао енергију и моћ коју има био је управо умиљавањем овом делу Републиканске странке.“

У кулоарима Конгреса под контролом републиканаца, појављују се неки знаци неслагања са председничком агендом.

Упркос лобирању Беле куће, она није успела да заустави Представнички дом да усвоји меру којом се наређује објављивање Епстинових досијеа.

Председник такође није успео да убеди републиканце у Сенату да одустану од „филибастера“, скупштинске процедуре уз чију помоћ су мањинске демократе успеле да блокирају део Трампове агенде.

У међувремену, Трампова партија почела је да се спотиче у анкетама, са демократама који су добили гувернерске позиције у Вирџинији и Њу Џерсију прошлог месеца уз убедљиву разлику.

У десетинама љутих специјалних избора за државне и локалне посланика током протекле године, демократе су у просеку поправиле разлике за око 13 одсто у односу на сличне изборне трке одржане на националним изборима у новембру.

Будућност трампизма

Све ће ово бити и те како на уму републиканаца пред изборе средине мандата 2026. године – и урадиће мало тога да умање забринутост неких да ће, без Трампа као носиоца листе, њихова коалиција имати проблема да оствари убедљиве победе на гласачким местима.

Ипак, чак и пораз следеће године или 2028. године мало је вероватно да ће означити крај трампизма.

Успон Трамповог покрета МАГА у сам врх америчке моћи био је далеко од глатког.

Они обухватају дебакл на изборима средине мандата 2018. и изборни пораз самог Трампа 2020. године, пре његовог реизбора у новембру прошле године.

Али Трампове промене у оквиру саме Републиканске партије чини се да су темељне, каже Филд.

Његова МАГА коалиција заснива се на низовима популистичких покрета у САД који корене вуку деценијама уназад или чак више од тога - од побуњеничке председничке кампање Барија Голдвотера из 1964. године, па све до протеста Чајанке током председничког мандата Барака Обаме.

„Ове ствари нису дошле ниоткуда. То су снаге у америчкој политици које су биле под земљом неко време, али су се на неки начин све време кувале.“

Стари републикански поредак, тврди она, реликвија је прошлости.

„Трампов покрет не иде никуда и нема реалне вероватноће да се стари естаблишмент врати са било каквом правом тежином - то је толико очигледно.“

Главна фотографија: Геттy Имагес

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]