Одбегли руски војници: Цена бекства од Путиновог рата

Руски судови су добили рекордан број случајева војника који су дезертирали из њихових јединица или се нису вратили са кућног одсуства, према истрази ББЦ-ја на руском.

Многи дезертери се скривају код родбине, која тиме ризикује кривично гоњење.

Ујутро 23. марта 2023. године, у селу у Ставропољској области у јужној Русији, младић по имену Дмитриј Селигиненко повезао је његову девојку на мотоциклу да би платила рачуне у канцеларији локалне самоуправе.

Шест месеци раније, он је био позван да се бори у Украјини, у склопу војне мобилизације руског председника Владимира Путина и у марту те године, требало је да се врати на фронт.

Али он се није вратио у јединицу са десетодневног медицинског одсуства и сада је на списку тражених руских војника.

На путу кроз село, младића је спазио његов бивши друг из одељења Андреј Совершенов, који је почео да ради у полицији по завршетку школе.

Совершенов га је пријавио војној полицији и, убрзо после тога, тројица људи су покушали да ухапсе Селигиненка док је чекао девојку.

Селигиненко је успео да позове мајку и очуха који су се хитно довезли у село да интервенишу.

Постоје две различите верзије онога што се потом десило.

У званичној полицијској верзији, Селигиненков очух Александар Грачов шчепао је Совершеновљеве лисице вичући: „Ухапси мене уместо њега.“

Он га је потом наводно гурнуо на земљу и почео да га туче.

У верзији приче породице, Александар Грачов је био тај који је наводно био гурнут на земљу и претучен након што је захтевао да види налог за хапшење његовог посинка.

Обојица су завршила у болници, а Грачов је накнадно оптужен за напад на полицајца.

Селигиненко је, у међувремену, ускочио у кола његових родитеља и одвезао се.

Инцидент је покренуо острашћену расправу у чет групи на друштвеној мрежи коју су отворили мештани.

Селигиненкова породица је рекла да њихов син није ни требало да буде регрутован у војску.

Они кажу да није прошао редован медицински преглед да би се видело да ли је способан за војску и да је послат на прву линију фронта упркос томе што је био позитиван на корона вирус.

У јануару 2023. године, Селигиненко је имао промрзлине и одређено му је време за опоравак.

Два дана након што је стигао кући, имао је операцију желуца.

Породица је тврдила да је Дмитриј очигледно неспособан за служење војске и да је требало иде пред војну медицинску комисију на процену.

Није свако у тој чет групи имао разумевања за њихове аргументе, а као одговор породица је објавила овај емотивни апел комшијама.

„Овде живите удобно у нашем селу, али ко ће од вас доћи са нама у болницу у Пјатигорску, Будјоновску или Ростову да видите колико рањених војника лежи тамо?

„Пре него што судите другима, ставите се у кожу мајке и њеног сина који су већ много пропатили… Имате мужеве и синове крај себе; боље се молите да вам се не догоди исто!“.

У марту 2024. године, Александар Грачов је проглашен кривим за напад и кажњен новчаном казном од 150.000 рубаља (1.500 долара).

Дмитриј Селигиненко се није вратио у војну јединицу и не зна се где се тренутно налази.

Нико од уплетених није желео да говори за ББЦ.

'Сви мушкарци су нам одведени'

Стотинама километара од села у Ставропољској области, друга два случаја завршила су пред судијом на суду у Бурјатији, републици на другом крају Русије.

На оптуженичкој клупи су се нашли војник Виталиј Петров, који је дезертирао из његове јединице, и његова ташта Лидија Царегородцева, која је покушала да спречи локалну полицију да га ухапси.

ББЦ је успео да реконструише шта се догодило на основу судских списа и из сведочанства људи упознатих са случајем, које нећемо именовати из безбедносних разлога.

Виталиј Петров, 33-годишњи отац двоје деце из села Шаралдак, позван је 2022. године да се бори у Украјини.

Ова област је једна од најсиромашнијих у Русији.

У јесен 2022. године, оно је имало једну од највећих стопа мобилизације у земљи, а има и једну од највиших стопа ратних жртава, према истраживању ББЦ-ја и независног руског информативног медија Медиазона.

У јуну 2023. године, Петров је побегао из војне болнице у коју је послат након што је претходно отишао из јединице без дозволе и био на силу враћен у јединицу почетком исте године.

Његова ташта каже да је био неспособан за службу и да су га мучиле главобоље, а на суду је рекла и да је био изложен насиљу и изнуди у властитој војној јединици.

Војни тужилац каже да је Петров просто покушавао да избегне да буде послат на прву линију фронта.

Током лета и јесени 2023. године, Петров се крио у таштиној кући.

Дане је најчешће проводио у оближњој шуми, сакупљајући пињоле, печурке и бобице, долазећи с времена на време кући ноћу да би спавао.

Григориј Свердлин, активиста из невладине организације „Бежи у шуму“ која помаже војницима који су дезертирали да побегну из земље, процењује да око 30 одсто дезертера остаје унутар Русије, док остали одлазе у иностранство.

Према Медиазони, било је више од 13.000 случајева на руским судовима који обухватају оптужбе за дезертерство и неовлашћено напуштање војне јединице.

У децембру 2023. године, наоружана полиција банула је увече у кућу да би ухапсила Петрова.

Оно што се десило после поново има различите верзије.

Царегородцева каже да је полиција развалила врата и упала у кућу, гурнувши њу и њене две престрављене унуке у страну док су почели да претресају кућу и подижу подне даске секиром.

Она каже да јој полиција није показала легитимацију или налог за претрес, али полиција то негира, према судским списима.

Они такође тврде да нису претресали кућу нити померили било шта.

И сведочанства породице и полиције кажу да је Петров изашао са места на ком се скривао у подруму, а да су му његове ћерке потрчале у загрљај.

У судским списима, и породица и полиција оптужују једни друге за насиље у сукобу који је избио док су полицајци покушавали ухапсе Петрова.

Он је извучен из куће, а према његовим младим ћеркама, полиција га је претукла електрошокером.

Главни кривични истражитељ у случају одведен је у болницу са опекотинама од кипуће воде које је задобио током окршаја.

Оптужница је подигнута и против Петрова и против Царегородцеве.

Петров је осуђен на шест година затвора због напуштања војске без дозволе.

Његова ташта добила је две године затвора и новчану казну од 100.000 рубља одштете полицајцу који је повређен током препирке.

Извор близак случају рекао је за ББЦ да је жена Виталија Петрова осетила олакшање што јој је муж у затвору, а не поново на првој линији фронта.

ББЦ-јев извор је такође рекао да људи који живе у руралним крајевима плаћају високу цену рата.

„Сви мушкарци су нам одведени из села, није остао нико да обавља тешке послове, да се стара о животињама и припрема за зиму. Једно дете је болесно, друго је преплашено на смрт. Опростите ми што морам да кажем, али у селима су само жене које воде унапред изгубљену битку.“

Извор је рекао да многи локални мушкарци сматрају да су се нашли у „немогућој ситуацији“ - шаљу их у рат хтели они то или не, док њихове породице остају да се муче саме код куће.

Погледајте видео: Старији и неискусни - мења се профил руских бораца који гину на фронту

Седам година за дезертерство

Још један случај у који је ББЦ имао увида тиче се осуђеног војника.

У јануару 2023. године, Роман Јевдокимов, из села на руско-монголској граници, осуђен је на седам година затвора због дезертерства из јединице.

Овај 34-годишњак, који је претходно двапут осуђиван за крађу, позван је у војну службу у октобру 2022. године у склопу Путинове мобилизације широм земље.

Јевдокимов је провео само месец дана у војсци пре него што је отишао без дозволе и вратио се кући.

Време је проводио кријући се у шуми, а чланови породице су га крили у подруму куће његове таште, све док га војне власти нису коначно ухватиле и послале у затвор.

Али као осуђивани преступник добио је шансу да иде да се бори у Украјину, уместо да одслужи затворску казну.

Јевдокимов је преживео шест месеци као јуришник и према тадашњим правилима - која су у међувремену промењена - био је ослобођен и пуштен кући поново у априлу 2024. године.

Његова породица каже да је од шест месеци проведених на фронту остао са траумом и неспособан да се врати пређашњем животу.

Он сада проводи већи део времена у шуми у којој се претходно крио од војне полиције.

Као јуришник регрутован из затвора 2023. године, он има званично помиловање за његову седмогодишњу затворску казну за дезертерство, али не постоји документација која би доказала да се борио у војсци и да је био рањен у служби.

Многи ратни ветерани регрутовани из затвора сада покушавају да одведу руско Министарство одбране на суд захтевајући да им се призна њихов званични статус.

Али за Јевдокимова, четворосатно путовање до најближег регрутног центра да би покушао да разјасни те ствари просто није реална могућност.

„Кад сам отишла да га видим, већ је попио пар пића и рекао: ‘Можда би требало да се пријавим и постанем војник по уговору?’“, рекла је његова сестра за ББЦ.

„Нећу га пустити да иде, а он се боји да ме напусти, зато што зна колико се бринем за њега.

„Али он жели да се врати друговима, зато што неки од њих умиру, а он се брине за њих. Он пати због тога што је овде.“

Ови случајеви су само делић оних који сада завршавају на судовима.

Званична евиденција показује да је 2024. године око 800 војника осуђено сваког месеца због неовлашћеног одласка из војске, оглушивши се о наређења или дезертирајући из јединице.

Медиазона каже да је то двоструко већи број у односу на претходну годину и више од 10 пута више у односу на период пре рата.

Не постоји званична статистика колико је чланова породица осуђено такође зато што су помагали одбеглим војницима.

Додатно извештавање: Олга Ившина

Уредница: Олга Шамина

Илустрација: ББЦ руски тим за визуално новинарство

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]