Да ли поново јача Исламска држава

Смртоносни напад на плажи Бонди 14. децембра скренуо је пажњу света на групу Исламска држава после изјаве аустралијског премијера како изгледа да је напад био мотивисан „идеологијом Исламске државе (ИС)“.

Ова сунитска исламистичка милитантна група преузела је одговорност за пуцњаву у којој је страдало 15 људи.

Међутим, полиција каже да су у возилу пронађеном на лицу места, уз импровизоване експлозивне направе, нашли заставе Исламске државе прављене у „кућној радиности“.

Као осумњичени нападачи идентификовани су отац и син.

Полиција је убила оца на лицу места, а син је оптужен по 15 тачака за убиство.

Напад у Сиднеју подсетник је да Исламска држава није одустала од покушаја да оркестрира или инспирише нападе против западних мета.

То се све дешава упркос томе што је њен утицај сасечен у корену након 2017. – године када је изгубила базе „калифата“ у Сирији и Ираку.

Исламска држава је такође остала нема – упркос томе што њене присталице деле одушевљење свуда онлајн – по питању напада у Сирији у ком су убијени двојица америчких војника и један цивил дан пре пуцњаве на плажи Бонди.

САД кажу да је убиства у Сирији извршио оперативац Исламске државе.

„Не можемо да говоримо о повратку нечега што никада до краја није ни отишло“, каже Мина ал-Лами, експерткиња за џихадизам из ББЦ Мониторинга.

Она подсећа да напади не смеју преурањено да се етикетирају као операције Исламске државе, упозоривши да тако нешто представља ризик од појачавање пропаганде ове групе уместо што одражава њене праве способности.

Да ли је Исламска држава још увек активна?

На врхунцу, Исламска држава је управљала огромним деловима Сирије и Ирака, представљајући се као функционална држава кроз системе опорезовања, едукације, верске полиције и здравства.

Међутим, територијално је била поражена 2019. године од коалиције предвођене Америком сачињене од више од 70 земаља, која је окончала физичко постојање калифата.

Ал-Лами каже да је привлачност групе додатно умањена губитком њеног оснивача Абуа Бакра ал-Багдадјаи, који се убио током америчког напада 2019. године.

Од тада, нико од његових лидера није поседовао препознатљиви идентитет или јавни профил.

У Сирији и Ираку заједно данас има 3.000 бораца Исламске државе, према подацима Савета безбедности УН.

Поређења ради, у једном тренутку било је на десетине хиљада страних бораца који су се окупљали да би се придружили групи након што је она прогласила оснивање калифата 2014. године.

Ал-Лами каже да су још један знак опадања снаге Исламске државе размере њених напада.

Ова група је преузела одговорност за неколико истакнутих напада у Сирији, Ираку и на Западу средином 2010-тих.

„Сада се ослања углавном на мале нападе по принципу 'удри и бежи'“, каже она, а ретки напади на Западу углавном су „инспирисани“ Исламском државом пре него координисани из центра.

Прошле године је авганистанско крило Исламске државе – познато као Покрајина Хорасан (ИСКП) – доспела у светске вести након што је била повезана са смртоносним нападима у Ирану у јануару, у којима је страдало најмање 100 људи, и у Русији два месеца касније, у којима је страдало скоро 150 људи.

Сумња се и да је планирала нападе у Европи, од којих је већина спречена.

Ове године, међутим, ИСКП је била значајно ослабљена и имала је проблема да изведе нападе чак и у Авганистану.

Већина напада изведена у његово име сада је у подсахарској Африци.

Према извештају Индекса глобалног тероризма из 2025, који објављује Институт за економију и мир, Исламска држава и њене придружене групе „остали су најсмртоноснија терористичка организација 2024. године, одговорна за 1.805 смрти у 22 земље.“

Ал-Лами додаје да је Исламска држава изгубила добар део пропагандне моћи.

„Имали су скупе, детаљно урађене пропагандне видео снимке а сада имају правих проблема да избацују снимке.“

Али Исламска држава и даље подстиче нападе преко властитих онлајн медија.

Ал-Лами каже да је јединствена по томе што има „армију онлајн присталица, који су млади, сналажљиви са друштвеним мрежама и истински су помогли да се попуни рупа која је групи остала у њеној пропаганди“.

Они су активни на платформама као што су Фејсбук и Instagram у покушају да допру до младих људи.

Аналитичари ББЦ Мониторинга често наилазе на приручнике са „упутствима корак по корак“ како користити оружје, како пуцати и како фатално убости ножем некога.

Иако Ал-Лами подозрева да су неке од ових објава потекле од искусних „медијских џихадиста“, она процењује да су неки само „обични млади људи под утицајем пропаганде Исламске државе и да помажу да група прошири поруку“.

Да ли Исламска држава расте у Африци и Азији?

Губитак подршке у традиционалним базама на Блиском истоку значио је да је Исламска држава морала да потражи алтернативе.

У Јужној Азији, ИС-Покрајина Хорасан, илити ИСКП, сматра се једним од најагресивнијих огранака.

Позициониран у Авганистану и северном Пакистану, УН процењују да има 2.000 бораца и наставља да регрутује нове из других централноазијских земаља као што су Таџикистан и Узбекистан.

У међувремену, такозвана Источноазијска покрајина Исламске државе (ИСЕАП) – која покрива Југоисточну Азију и углавном је сконцентрисана на јужним Филипинима – претходно је била одговорна за велики број смртоносних напада на Филипинима и у Индонезији.

Међутим, овај огранак није преузео одговорност ни за један напад ове године.

Експерти тврде да је његова главни нагласак на Африци.

Адријан Штуни, експерт за безбедност у холандском Међународном центру за контратероризам, упозорава да је у последњих неколико година „Исламска држава нарасла експоненцијално“ на овом континенту.

„Постигли су то искоришћавајући безбедносне рупе у регионима са слабим властима, као што је Сахел (регион у северној Африци) и Западна Африка, услед присилних и добровољних повлачења западних војски, регионалне нестабилности и отказаног финансирања за контратерористичке напоре.“

Према Уједињеним нацијама, Исламска држава покрајине Западна Африка (ИСWАП) могла би да има 8.000 до 12.000 бораца.

Ал-Лами каже да је девет од десет напада које је група извела ове године било у подсахарској Африци.

Она каже да је Исламска држава активна у Сахелу и Сомалији, где има озбиљан џихадистички ривалитет у форми јачих огранака Ал Каиде.

Међутим, она каже да је најјача у Нигерији, Демократској Републици Конго (ДРЦ) и Мозамбику.

У овим земљама, милитанти често нападају хришћанске заједнице баш као и војне снаге.

У Демократској Републици Конгу, каже она, подружнице Исламске државе покушале су да наметну порез који би плаћали немуслимани у областима у које ове често упадају.

„Исламска држава тврди да хришћани у Демократској Републици Конго имају три опције: да се пребаце у ислам, плате Исламској држави порез познат као Џизка, или буду убијени. У већини случајева, милитанти им не дају ту опцију. Само им упадну у села и убију их“, додаје она.

Ал-Лами каже да је Исламској држави дозвољено да оперише углавном неконтролисано у Африци због одсуства светске медијске пажње – што је нешто на шта се пожалила и сама група.

„Прошле године је Исламска држава била незадовољна. Саопштила је преко званичног канала: 'Убијамо све те хришћане по Африци а западни медији су расистички. Није их брига“, каже она.

Али док је Исламска држава значајно активна у Африци, Ал-Лами каже да „није ни близу“ снази коју је некада имала у Сирији и Ираку.

„Нигде у Африци Исламска држава не контролише територију онако као што је то некада радила на Блиском истоку. Уместо тога, она се ослања на скровишта и напада по принципу 'удри и бежи'.“

Шта је следеће?

Доктор Ренад Мансур, виши стручни сарадник Четам Хауса, верује да је Исламска држава много слабија него што је била у прошлости.

„Велики део становништва које је живело под Исламском државом је патило“, каже он за ББЦ, додајући да чак и у земљама у којима постоји разочарање у владу, „не постоји исти подстрек или привлачност коју је ИСИС некада имао“.

„Тих корена тамо сада нема, тако да је тешко замислити да се калифат уздигне на тај начин у блиској будућности“, додаје он.

Али он такође упозорава да Исламска држава има потенцијал да расте у областима у којима има више оружаних група које се боре за превласт.

Експерт за безбедност Адријан Штуни каже да је највећи ризик у томе како ће међународна заједница одговорити на претњу Исламске државе.

Он упозорава да „реактивни приступ“ после напада високог профила не функционише, а да је кључан сконцентрисани притисак из више земаља.

„Спорадични налети пажње нису довољни против прилагодљивог непријатеља као што су Исламска држава и његове тактике које еволуирају“, каже он, додавши да „Исламска држава цвета тамо где влада занемаривање“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]