Зашто је папа за прву инострану посету изабрао баш Никеју у Турској

На први поглед, мало шта указује да је миран турски градић Изник, око два сата вожње од Истанбула, било место где је промењен ток историје.

Пола сата је сасвим довољно за обилазак града у којем живи 45.000 становника, и шетњу његовим живописним уским улицама са балконима прекривеним ружама и бршљаном.

Може да се стигне до обале језера Изника, а да се готово нигде не виде трагови да је ово место некада било престоница и Византијског и Османског царства.

Ипак, ове недеље Изник, који се некада звао Никеја, угосстио је папу Лава Четртнаестог.

То је његов први одлазак у иностранство откако је у мају 2025. инаугурисан за поглавара Римокатоличке цркве.

Главни повод његове посете је свечаност којој ће папа присуствовати заједно са васељенским (екуменским) патријархом Вартоломејем и другим хришћанским поглаварима, поводом обележавања 1.700 година од Првог никејског сабора, одржаног 325. године.

Ову посету је првобитно планирао покојни папа Фрања, који је преминуо у априлу.

После смрти папе Фрања свечаност је одложена.

„Једна од најдубљих рана у животу Цркве данас је чињеница да смо као хришћани подељени", рекао је папа Лав Четрнаести у интервјуу објављеном у септембру.

Истакао је да посебно подстиче обележавање годишњице Првог никејског сабора јер га види као заједничку тачку окупљања различитих хришћанских деноминација.

Лав Четрнаести биће пети папа који ће посетити Турску.

Не постоје званични подаци о броју хришћана у Турској, али у извештају Стејт департмента Сједињених Држава (САД) из 2023. године наведено је да их има око 150.000, што је процена заснована на броју који су пријавиле саме хришћанске заједнице.

Папа ће се 27. новембра у турској престоници Анкари састати са председником Реџепом Тајипом Ердоганом, а дан касније отпутоваће у Изник.

Али због чега је Изник толико важно место за хришћане?

Погледајте видео о првој иностраној посети Лава Четрнаестог

Преломни тренутак

Одговор се крије у 4. веку, када је одржан Први никејски сабор.

Римско царство се тада простирало од Шкотске до Црвеног мора и од Марока до пустиња данашње Сирије, Јордана и Ирака.

На његовом челу био је Константин Велики, први хришћански цар.

Он је хришћанима дао најшира права која су имали од смрти Исуса Христа три века раније, омогућивши им да отворено исповедају њихову веру.

Константин Велики је желео да окупи свештенство и разреши неслагања у вези са верским питањима.

Сабор одржан 325. године био је прекретница и у римској и у хришћанској историји.

Свештенство је првобитно одлучило да се састане у данашњој Анкари, али цар Константин им је у писму наредио да дођу у Никеју, испричао је Турхан Качар, историчар са Универзитета Мугла Ситки Кочман за ББЦ сервис на турском.

Цар Константин је желео да лично председава сабору, указује Качар.

„На основу ранијих црквених окупљања знао је да ће се епископи свађати ако буду препуштени сами себи", додаје.

Првим никејским сабором Констанин Велики претворио је религију у „државни инструмент", сматра историчар.

„Када су епископи дошли у Никеју, били су представници њихових заједница, а када су се вратили у родне градове, били су представници државе".

Управо на овом сабору „црква је почела да сарађује са државом", мисли и Паоло Рафаеле, опат католичке цркве Светог Стефана у Истанбулу.

Сабор је помогао да се дефинишу кључна учења хришћанства и баш у Никеји је постигнут консензус о божанској природи Исуса Христа, рекао је за ББЦ сервис на турском.

Утврђено је да постоји један Бог који је вечан и има три лица: Отац, Син и Свети Дух, а усвојен је и Никејски симбол вере, званичан, сажет текст исповедања хришћанске вере.

Потврђивање божанске природе Исуса Христа било је кључни тренутак у борби против такозване „аријанске јереси", која је порицала да је Исус Бог.

Папа Лав XИВ говорио је да је спор око ових учења био „једна од највећих криза у првом миленијуму Цркве", истичући значај Првог никејског сабора.

„За хришћане, ово је само средиште наше вере", каже Рафаел о исходу сабора.

Учења усаглашена на Сабору задржала су се до данас, указује митрополит силивријски Максим.

Изник се сматра светим местом ходочашћа за хришћане широм света, додаје.

Заједнички именилац свих цркава

Свечаност поводом 1.700. годишњице Првог никејског сабора представља прилику за хришћане да прославе важан симбол универзалности у цркви.

У време одржавања Првог никејског сабора хришћанска црква још није била подељена на католичку и православну, те се овај историјски догађај у савременим духовним круговима сматра „платформом за уједињење", напомиње професор Качар.

Први никејски сабор је „заједнички именилац свих хришћанских цркава које исповедају сопствена веровања данас, као и у прошлости", каже митрополит Максим.

Наглашава и да ће посета папе и свечаност поводом годишњице сабора истаћи „историјско и културно наслеђе региона и Турске".

Свечаност у Изнику биће одржана у близини археолошког налазишта базилике Светог Неофита, која је на обали језера.

Ова грађевина би могла да буде црква која се у теолишким изворима назива Црква Светих отаца, а име је добила по свештенству које је учестововало на Првом никејском сабору, каже Мустафа Шахин, просефор Универзитета у Бурси, који предводи археолошка ископавања у Изнику.

То је једно од могућих места где је сабор могао да се одржи пре 1.700 година, указује.

Многи сматрају да се Први никејски сабор одржао изван градских зидина и поред језера, али археолошка истраживања до сада нису успела да потврде ову претпоставку.

Базилика је изграђена касније, пред крај 4. века и можда је подигнута на месту где се верује да су Римљани погубили Светог Неофита док је покушавао да шири хришћанство почетком тог века, рекао је Шахин за ББЦ сервис на турском.

Сабор је могао да се одржи и у царској палати, која још није откривена, додао је.

Папа Лав XИВ је говорећи о посети Турској истакао значај Изника, како у прошлости, тако и данас.

„Неки су у почетку замишљали састанак васељенског патријарха Вартоломеја из Константинопоља (Цариграда) и мене.

„Тражио сам да овај састанк у Изнику буде екуменска прилика да се позову хришћански поглавари многих различитих хришћанских религија или хришћанских заједница.

„Пошто Никеја представља симбол вере, то је један од оних тренутака када сви можемо да дамо заједничку изјаву о вери пре него што дође до разних подела".

Папа Лав XИВ ће 29. новембра служити мису за око 6.000 верника, а дан касније путује у Либан.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]