Полиција окончала блокаду Студентског културног центра у Београду

„СКЦ је наш".

Ова парола била је пет месеци истакнута с прозора Студентског културног центра у центру Београда.

Ланац са катанцима на улазним вратима од 12. фебруара указивао је пролазницима да су студенти блокирали некада незаобилазно културно стециште омладине.

Група студената је те вечери ушла у зграду и заузела сале за концерте, један изложбени простор и ходнике, а затим на пленуму изгласала блокаду.

Скоро пола године касније, управа је у пратњи полиције ушла у СКЦ и преузела зграду.

Студенти који су боравили унутра избачени су напоље, саопштила је управа ове установе 22. јула, пренела је агенција Бета.

Шта су студенти говорили о заузимању СКЦ-а?

Студенти су месецима блокирали факултете у Србији и организовали протесте, тражећи испуњење захтева и одговорност за пад надстрешнице железничке станице 1. новембра у Новом Саду када је погинуло 16 људи, а још једна особа тешко повређена.

„Овде смо да удахнемо нови живот Студентском културном центру.

„Желимо да понудимо слободан и квалитетан културни програм, да ослободимо простор за критичко мишљење и самообразовање ...", саопштили су студенти када су у фебруару ушли у СКЦ.

Златно доба СКЦ-а било је деценијама пре рођења садашње генерације студената, а критичари тврде да годинама уназад ова установа не оправдава тај култни статус.

Место у срцу града где су 1970-их и 1980-их одржаване трибине, филмске пројекције, бројни концерти и рађао се југословенски музички Нови талас, деценијама је под контролом кадрова Социјалистичке партије Србије.

Приземни део зграде жутих овалних зидова изграђене крајем 19. века издат је приватној књижари, а на спрату и у башти све ређе су се могли чути концерти.

Зашто је студентима СКЦ важан?

„Јер је наше место овде", поручили су на Instagramу студенти различитих факултета који су блокирали СКЦ.

Од оснивања, основна функција СКЦ-а је испуњавање културних потреба студената и давање простора у ком могу да се окупљају ван факултета.

Та улога се већ дуго не поштује већ је простор изложен комерцијализацији, саопштили су студенти.

„Тврдимо да програми СКЦ-а немају никакав одјек међу студентима и грађанима, а пословање установе није транспарентно у програмском, кадровском, организационом и финансијском смислу", додају.

Када су, без претходне најаве, прогласили блокаду, позвали су суграђане да им донесу ћебад, вреће за спавање, храну, воду и грејалице да би могли да остану унутра.

До пленума увече тог првог дана са њима је био и Јанко Баљак, професор Факултета драмских уметности.

СКЦ је обликовао генерације младих у Београду 1980-их и зато је заузимање тог простора било симболички важно, рекао је овај филмски режисер у фебруару за ББЦ на српском.

„Већ 30 година СКЦ нема симболику какво је имало у наше време, место критичког размишљања, место отпора, фантастичних рокенрол концерата, генијалних трибина, контроверзних представа и изложби.

„Место у срцу града које је нама значило слободу", каже Баљак.

Здање бурне историје

Некадашњи Официрски дом с краја 19. века, у ком је наводно скована завера о убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 1903, после Другог светског рата постао је Дом Управе државне безбедности - злогласне Удбе.

Та „елитна прћија за виши пандурај" била је место у којем су приказивани најбољи западни филмови тог доба и организовани први рок матинеи за децу удбаша, пише НИН.

После демонстрација 1968. када су студенти тражили више социјализма и друштвене правде у Југославији, здање са куполом дато је омладини на управу и тако се рађа Студентски културни центар.

Следећих деценија, главна база младих музичара, сликара, редитеља. писаца и теоретичара био је управо СКЦ у чијим подрумима су вежбали млади музичари стварајући бендове који ће исписати историју југословенске рок сцене.

Алтернативне представе и авангардна уметност, феминистички скупови и контроверзне модне ревије обележиле су „златне године" овог београдског културног драгуља.

СКЦ је тада водио Милорад Вучелић, данашњи уредник Вечерњих новости и један од медијских магова озбиљне и трауматичне Милошевићеве пропаганде током 1990-их година, преноси Време.

Промене ће донети 1990-те године када се распада заједничка држава и почиње велика криза у тадашњој Југославији.

Актуелни директор Славољуб Веселиновић први пут је на ту позицију дошао 1993, у јеку ратова и санкција, када је ова установа пребачена из надлежности Универзитета на управљање Министарству просвете.

О Веселиновићу је писао НИН давне 2001. када је, после деморатских промена и свргавања режима Слободана Милошевића његова канцеларија била закључана.

Прекид блокаде

У СКЦ је у марту организован и симболички ФЕСТ под слоганом „Биће ФЕСТ-а", као одговор на отказивање једног од најдуговечнијих филмских фестивала у Србији.

До 22. јула у СКЦ-у су одржавани концерти, трибине и изложбе, саопштили су студенти који су блокирали факултете.

„Ова установа студентске и омладинске културе одузета је Универзитету, те исте 1993. када је уједно изгубила своју аутономију, и почела да тоне у оно од чега су је студент спасили 12. фебруара", саопштила је група студената која је блокирала СКЦ.

„Студенти желе да се студентски простори врате Универзитету", поручили су.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]