Какву поруку шаље војна парада у Београду

После десетомесечних антивладиних демонстрација и скорашњих викенд скупова присталица власти, поједине улице Београда у суботу блокирали су официри у униформама, тенкови и оклопна возила, док су изнад града надлетали борбени авиони, дронови и хеликоптери.

Први пут после 2014, у Београду је одржана велика војна парада, у чијој је организацији учествовало око 10.000 припадника Војске Србије, а представљено је 2.500 јединица наоружања и војне опреме, преко 600 возила, 70 ваздухоплова и 20 пловних објеката, пренела је Радио телевизија Србије (РТС).

Под слоганом „Снага јединства“, парада је организована поводом 15. септембра - Дана српског јединства, слободе и националне заставе, државног празника установљеног 2020.

„Србије хоће мир и просперитет и уме да сачува своје достојанство, територију и будућност", навео је председник Александар Вучић по завршетку параде на Инстанграм налогу.

Он је казао и да је приказано наоружање „понос", „опстанак и и победа Србије".

Студенти који месецима протестују и они који их подржавају покушали су у суботу преподне да стигну до месту одржавања војне параде, али им полиција није дозволила да наставе планираним путем.

Они су раније позвали да се пружи подршка Војсци Србије, која није „приватна" већ „народна", уз ношење државних застава и без употребе пиштаљки и вувузела.

Србија није изузетак када се ради о војним парадама, јер су 2025. светске силе, попут Америке, Кине и Русије, као и суседна Хрватска, такође организовале овакве догађаје.

У актуелној геополитичкој ситуацији, услед ратова у Украјини и Гази, оне добијају на значају, каже Арсалан Билал, стручњак из Центра за мировне студије Арктичког универзитета Норвешке, за ББЦ на српском.

Парада у Београду, додаје, „усред политичког притиска усмерена је на унутрашњу консолидацију", али и „показује и војну спремност и капацитете, као и српско суверено балансирање између Русије, Европске уније и НАТО-а".

Србија, земља кандидат за чланство у ЕУ, једина уз Белорусију није увела санкције Русији због рата у Украјини.

Иако војно неутрална, сарађује са НАТО алијансом кроз Партнерство за мир.

Демонстрације одлучности и ритуали жртвовања

Кризе и сукоби „створили су већу потребу и потражњу за опипљивим демонстрацијама одлучности, национализма и ритуалима жртвовања“, додаје норвешки стручњак.

„Усред оштре конкуренције великих и регионалних сила, Москва и Пекинг приказују војну опрему у спектакуларним парадама као поруку упућену и ривалима и партнерима - желе да буду виђене као пожељни пријатељи, али и застрашујући непријатељи“, објашњава Билал.

„Како расте потреба за војном одлучношћу и спремношћу, расте и потреба за јавном подршком ширењу војних капацитета - параде управо томе служе“.

Војне параде су режими у Србији у прошлости користили за „слање порука на два нивоа“, каже Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику за ББЦ на српском.

„Сигнал међународној публици да је Србија снажна, да треба да је третирају као партнера, да не критикују режим који са том војском може да крене у правцу Русије и Кине или јој дају бољу нагодбу око питања Косова“, наводи политиколог.

Друга је порука домаћој публици, за коју Вуксановић сматра да је „много битнија и јача“ за владајућу коалицију у тренутним околностима.

„На овај начин се јачају националистичке и патриотске гаранције код бирача, представљате се као јаки лидери који брину о војсци, једној од две институције којој грађани највише верују.

„Ово је покушај владајуће коалиције да консолидује бирачко тело и да се макар на неколико дана не прича о протестима, већ о војној паради“, тврди стручњак.

Шта је Србија приказала на паради у Београду?

Одлука о одржавању је донета „још у јануару“, казао је министар одбране Братислав Гашић за телевизију Прва.

Чак „90 одсто приказане технике“ су новитети, укупно „нешто више од 19 нових средстава“, а у дефилеу су „сви родови Војске Србије“, саопштио је Гашић за РТС.

Парада је почела интонирањем химне Србије после чега је председник Александар Вучић дао знак да војни приказ може да почне.

На паради су међу првима приказани борбена оклопна возила „лазар 3", „милош", „хамер", затим системи против-ваздушне одбране (ПВО) и дронови самоубице „шедоу 25" и „шедоу 50", док је специјална јединица Кобра приказала поступање приликом заштите штићене личности.

Уследили су ракетни систем "пулс", домета и до 300 километара, и руско оружје „красуха", систем за електронско ратовање и ометање летелица, који су наручени 2022.

У последњем делу параде виђен је налет борбених авиона МиГ-29, "супергалеба", транспортних авиона, али и два вишенаменска авиона „рафал" француског ратног ваздухопловства.

Догађај је завршен скоком падобранаца са висине између 1.500 и 2.000 метара, који су носили државну и заставу Војске Србије.

„Много тога се претходних година куповало од различитих добављача“, каже Вуксановић.

„Међутим, Војска Србије је далеко од добро подмазане ратне машинерије и њен главни проблем је велики број људи који је напушта због неадекватних услова рада и напредовања“, додаје.

У компликованим политичким односима, српска наменска индустрија нашла се ове године на удару традиционално пријатељске Москве, јер је муниција завршавала на украјинском фронту.

За разлику од кишовите 2014. кад је најважнији гост био руски председник Владимир Путин, овогодишњој паради у Београду махом нису присуствовали највиши светски званичници који су посећивали такве свечаности на другим местима.

Председник Уједињених Арапских Емирата шеик Мохамед бин Зајед Ал Нахјан, стигао је у Београду вече пре параде, а председник Вучић је рекао да је „посебно захвалан" што је гост на војној паради.

Милорад Додик, доскорашњи председник Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, такође је био на паради. Додик је на међународној листи санкција Америке и Велике Британије, а недавно је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања. чиме му је одузет мандат председника РС.

У Београду је био и Метју Вудраф, командант Националне гарде америчке савезне државе Охајо.

Међу званицама су били и неименовани бригадни генерал кинеске војске, министри одбране Кипра, Мађарске и Азербејџана и заменик министра одбране Француске, преносе Вечерње новости.

Међу присутнима се нашао и холивудски глумац Стивен Сигал, познат и по блиским везама са руским председником Владимиром Путином.

Мали број страних званичника и одсуство оних из најмоћнијих држава Европе и света, „додатни су аргумент тези да је парада намењена домаћој публици“, сматра Вуксановић.

Погледајте фотографије са Војне параде у Београду

Балкански поводи

Председник Србије Александар Вучић почетком септембра говорио је негативно о војном савезу који су склопиле Хрватска и Словенија, као и оном који је претходно Загреб оформио са Албанијом и Косовом.

Таква сарадња је „уперена против Србије“, тврдио је.

У хрватској престоници Загребу одржана је и војна парада 31. јула, којом је обележена 30. годишњица операције Олуја.

Арсалан Билал разлоге за организацију параде у Хрватској не види у односима са Србијом.

„Параде додатно јачају јавну подршку за издвајања за одбрану, а пример је хрватска парада ове године, која је спојила комеморацију са приказом недавно набављене војне опреме“, појашњава он.

У складу са повећањем буџета за одбрану у целој Европској унији, Хрватска планира да сопствени подигне на 2,5 милијарде евра у 2027. години, казао је премијер Андреј Пленковић у марту.

То је „петоструко повећање издвајања за одбрану у практично девет, десет година", додао је.

Поред оправдавања трошкова одбране, хрватска влада имала је циљ и на „домаћем плану“, сматра Билал.

Приређивањем параде „учврстила је признање ветеранима, што је од суштинске важности за очување јединства, кохезије и солидарности становништва“, каже он.

Парадна година

Далеко више пажње привлачиле су грандиозне параде великих сила.

Паради у Москви која се одржава 9. маја, на Дан победе у Другом светском рату, ове године је присуствовао и Вучић, упркос сугестијама из Европске уније да то не учини.

Посетио је и параду у Пекингу, поводом 80. годишњице предаје Јапана у Другом светском рату.

„Москва и Пекинг искористили су те прилике да нагласе не само своје способности већ и стратешки савез, као и шири осећај солидарности у незападном свету", каже Арсалан Билал.

„Оне су усмерене, између осталог, на одвраћање западних сила, посебно САД, као и на учвршћивање имиџа Кине као суперсиле са којом се мора рачунати.

„Русија додатно користи параде и као ратну поруку, посебно после 2014. и почетка рата у Украјини, који је ескалирао у 2022", објашњава Билал.

Мотиви за организовање парада се разликују, а у Кини и Русији била је приметна „много већа геополитичка логика" него у Србији, Хрватској или Америци, каже Вук Вуксановић.

„Русија жели да покаже да и даље има снажну војну силу коју Запад не може да сломи у Украјини и да Москва није изолована, како Запад приказује.

„Кина жели да се промовише као сила у успону, која има партнере, али им не 'заврће руке', попут Вашингтона, како то редовно чујемо из Пекинга", објашњава.

За разлику од тих земаља, које често организују овакве догађаје, Америка није имала велике војне параде од 1991, када се њом прославио завршетак Заливског рата вођеног у Ираку.

Овог лета парада је приређена 14. јуна поводом 250. годишњице оснивања америчке војске, на 79. рођендан председника Доналда Трампа.

„До параде је дошло пре свега због потребе показивања личне снаге Трампа, пошто је лидер који стално жели да је показује", закључује Вуксановић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]