Колико има Северних полова

Сви смо чули за Северни пол као замрзнуту територију морског леда, поларних медведа, Ауроре бореалис и поноћног Сунца.

Али да ли сте знали да Северни пол заправо није нешто што је лако дефинисати и да их има више од једног?

Штавише, постоји вероватно „много Северних полова на планети Земљи“, према Фелисити Астон, британској истраживачици и климатској научници.

„Два која су апсолутни Северни полови, према свачијој дефиницији, јесу магнетни Северни пол и географски Северни пол“, објаснила је у ББЦ-јевом подкасту Тхе Инфините Монкеy Цаге.

Географски Северни пол

Географски Северни пол, „онај је на који сви одмах помисле“ кад се говори о Северном полу, каже Алисон.

Замислите Земљу као лопту, благо накривљену.

Онда замислите штап који пролази кроз њено средиште, од врха ка дну.

Тај замишљени штап је оса Земљине ротације.

Географски Северни пол је тачка у којој се тај замишљени штап укршта са Земљином површином, што је у овом случају на променљивој води и леду у Арктичком океану.

Јужни пол може да се нађе на другом крају исте осе, на Антарктику.

Географски Северни пол је „онај на врху наше планете 90 степени северно“, објашњава Астон.

Место на ком се све линије географских дужина укрштају.

То је фиксна тачка и она се не мења – за разлику од магнетног Северног пола.

Магнетни Северни пол

Земља је окружена магнетним пољем, које генеришу електричне струје у течном спољном језгру планете.

Оно помаже да нас заштити од соларних ветрова и радијације.

Попут обичног магнета, Земља има два магнетна пола – један на врху и један на дну.

Облик линија магнетног поља око Земље – визуелна алатка која се користи да укаже на правац и снагу магнетног поља – такође је сличан линијама поља које бисте видели нацртане око обичног магнета.

Магнетни Северни пол је тачка на Земљи у којој је магнетно поље усмерено вертикално надоле.

Може да се измери компасом, који увек показује ка магнетном Северу.

Али будући да се течни метал у Земљином спољном језгру непрестано креће, исто је и са магнетним пољем Земље.

То значи да магнетни Северни пол временом лута.

„Он је дуго лебдео око Острва краљице Елизабете у северној Канади, Северозападних Територија и Нунавута“, објашњава Астон.

„Али онда је последњих 10 година истински почео да се убрзава", додаје.

Између 50 и 60 километара кретао се 2019. године, према Европској свемирској агенцији (Еса).

Сада је магнетни Северни пол ближе обали Сибира него Канади, напомиње Астон.

Понекад чак Северни и Јужни пол могу да се замене, што је феномен звани геомагнетна замена полова.

Знамо из палеомагнетних записа да се ово десило стотинама пута у последњих 160 милиона година, најскорије пре око 780.000 година.

Други северни полови

Друге дефиниције Северног пола се ређе користе, а о неким се више полемише него о магнетном и географском.

Геомагнетни Северни пол се разликује од магнетног.

Магнетни Северни пол је заснован на Земљином правом магнетном пољу.

За разлику од њега, геомагнетни Северни пол је израчунати положај заснован на хипотетичком поједностављеном моделу Земљиног магнетног поља.

„То је као некакав теоретски Северни пол.

„Као кад би Земља заиста била дефинитивна врста обичног магнета, а ми имали савршено магнетно поље које је лепо, равномерно и јединствено", објашњава Астон.

Геомагнетни Северни пол много користе компјутерски модели, додаје.

Ту је и хладни Северни пол, али и неприступачни Северни пол.

Први је најхладније насељено место на Земљи и нашироко се сматра да је то село у североисточном Сибиру по имену Ојмјакон.

Потоњи је тачка у Арктичком океану - најдаља од копна и најнеприступачнија из свих праваца.

А потом је ту и небески Северни пол, који користе астрономи.

То је имагинарна тачка на северном небу где оса Земљине ротације показује директно у свемир.

Он је на небу директно изнад географског Северног пола, веома близу Полариса, звезде Северњаче.

„Ако замислите да је небо заправо сфера која окружује Земљу, онда је Северни пол те врсте небеска сфера.

„Ако је пројектујете доле на површину Земље онда, кажу неки људи, то је још један Северни пол на површини планете“, објашњава Астон.

Проналажење северних полова

Иако има много различитих Северних полова, релативно је лако показати где су сви они у теорији.

Али проналажење неких од њих кад сте физички тамо поготово географског Северног пола сасвим је друга ствар.

„Последњи пут кад сам путовала на географски Северни пол, хеликоптер ме је спустио на замрзнуту површину Арктичког океана - око 80 километара даље…

„Морала сам сама да се снађем да бих га нашла“, присећа се Астон.

„Сваки правац вам делује потпуно исто.“

„И шта онда радите? Да ли користите компас?“, пита се.

Али проблем са компасом је, објашњава она, што показује магнетни Северни пол, а не географски.

Можете да користите нешто што се зове деклинација, угао између географског Севера и места на који показује игла компаса, да бисте израчунали где треба да идете.

Али деклинација се „мења у зависности од ваше локације“, каже Астон.

„И ви покушавате то да урадите док се лед на којем стојите такође помера на хаотичан начин, не увек истом брзином или у истом правцу.“

ГПС би могао да буде друга опција.

Али ГПС системи, каже она, често се напајају батеријом, а батерије се врло брзо испразне на хладним температурама, тако да не можете увек да се ослоните на њих.

У међувремену, старији уређаји за навигацију као што су секстанти ослањају се на Сунце, што је незгодно кад је небо стварно облачно, додаје Астон.

„Сви ови различити методи проналажења Северног пола имају урођене мане, и на крају ви завршите тако што користите мешавину свих њих“, истиче она.

„Све је то помало игра нагађања.“

Додатно извештавање: Дејзи Стивенс

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk