Ко и зашто протестује на улицама Турске

Масовни протести у Турској су избили после хапшења Екрема Имамоглуа, градоначелника Истанбула, највећег турског града.

Имамоглу је најистакнутији политичар опозиционе Републиканске народне партије (ЦХП) и највећи политички противник председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Имамоглу је 23. марта званично оптужен за корупцију и помагање терористичкој групи.

Он све оптужбе негира, а власти су га суспендовале са места градоначелника Истанбула док је у истражном затвору.

Погледајте видео: Бибер спреј, гумени меци и хапшења уочи највећих протеста у Турској у последњој деценији

Они који су изашли на улице сматрају да је хапшење политички мотивисано.

„Ово је ударац вољи народа", објавио је Имамоглу на друштвеним мрежама.

„Стотине полицајаца се појавило пред мојим вратима.

„Себе поверавам народу", рекао је.

Судије су одлучиле да не издају други налог за хапшење Имамоглуа по оптужбама за помагање Радничкој партији Курдистана (ПКК), курдској националистичкој организацији која води оружану борбу против Турске од 1980-их.

Турска, Сједињене Државе (САД) и Уједињено Краљевство (УК) су забраниле рад ове организације и сматрају је терористичком.

Ко су демонстранти у Турској?

Од хапшења Имамоглуа, десетине хиљада демонстраната пркосе забрани одржавања протеста.

У понедељак је турски министар унутрашњих послова Али Јерликаја изјавио да је приведено укупно 1.133 људи.

Многи демонстранти су студенти који су цео живот провели под влашћу једног човека - председника Ердогана.

Он је на власти већ 22 године, било на као премијер или председник.

Демонстранти настављају да протестују упркос претњама хапшењем и сукобима са полицијом.

Позивајући се на Устав, Јерликаја је изјавио да су протести последњих дана „злоупотребили" право на демонстрације, оптужујући оне који у њима учествују за „покушај нарушавања јавног реда, подстицање уличних нереда и нападе на нашу полицију".

Скупови су одржани у најмање 55 од 81 турске покрајине, што чини више од две трећине земље, према подацима агенције Франс прес.

„Имамо право да бирамо ко ће да нас води, али он (председник Ердоган) нам данас одузима то парво", изјавила је млада демонстранткиња за ББЦ.

„Желимо демократију", додао је младић.

„Желимо да народ бира своје представнике.

„И желимо да слободном вољом бирамо кога желимо, а да ти људи не буду иза решетака".

Протести су углавном били мирни, а демонстранти су носили транспаренте којима исмевају председника или траже правду.

Међутим, у недељу вече избили су највећи нереди у земљи у последњих 10 година.

Снаге безбедности су против демонстраната употребиле сузавац, бибер спреј и гумене метке.

Многи активисти су носили Н95 маске или шалове и мараме преко лица да се заштите.

Погледајте ББЦ видео: Ердоганово царство - први део

Погледајте ББЦ видео: Ердоганово царство - други део

Зашто је ухапшен Екрем Имамоглу?

Посматрачи тврде да је хапшење Имамоглуа повезано са предстојећим изборима за вођу главне опозиционе странке.

Избори у ЦХП-у били су заказани за 23. март, а с обзиром да је Имамоглу био једини кандидат на гласачком листићу, очекивало се да ће бити изабран за опозиционог кандидата који би се супротставио председнику Ердогану на изборима 2028. године.

До недеље увече, 15 милиона људи је чекало у редовима да симболично гласа у знак подршке Имамоглуу, иако је он у истражном затвору.

Његова кандидатура за председника и даље мора да буде званично потврђена.

Обраћајући се скупу у Истанбулу, предедник ЦХП-а Озгур Озел је изјавио да је Имамоглу добио око 1,6 милиона гласова чланова странке, док су остали дати у знак солидарности.

ББЦ не може независно да потврди ове бројке.

На општинским изборима прошле године, Имамоглу је поново изабран за градоначелника Истанбула, највећег града у Турској.

Неки аналитичари сматрају да је то био почетак његовог покушаја да преузме водећу позицију у ЦХП-у.

Странка је његово хапшење назвала „покушајем државног удара против будућег председника".

Влада председника Ердогана негира да је хапшење Имамоглуа политички мотивисано и тврди да су судови у Турској независни.

Тужилаштво је саопштило да је суд донео одлуку о притварању Имамоглуа на основу дугог списка оптужби, међу којима су вођење криминалне организације, примање мита, изнуда, незаконито прикупљање личних података, и намештање тендера.

У саопштењу које је Градска скупштина Истанбула објавила 22. марта, Имамоглу је одбацио оптужбе против њега, рекавши да је његово хапшење нанело немерљиву штету угледу Турске.

Може ли Имамоглу да се кандидује за председника?

Хапшење не спречава Имамоглуа да се кандидује и буде изабран за председника Турске.

Међутим, ако буде осуђен по било којој оптужби које му се стављају на терет, неће моћи да се кандидује.

Универзитет у Истанбулу је 18. марта поништио његову диплома, а ако ова одлука буде потврђена, неће моћи да се кандидује на председничким изборима.

Према Уставу Турске, председник мора да има завршено високо образовање.

Овај потез Универзитета у Истанбулу додатно је продубио забринутост студената о њиховој будућности, каже Селин Гирит, ББЦ њуз стручњакиња за Турску.

Одлуку да ли Имамоглу испуњава услове да се кандидује за председника донеће Врховни изборни савет Турске.

Ердоган је освојио трећи председнички мандат на изборима 2023. године, а према Уставу Турске, ту функцију не може да обавља после 2028. године.

Међутим, његови критичари тврде да би могао да промени Устав како би себи омогућио још један мандат.

Следећи председнички избори заказани су за 2028. годину, али су превремени избори такође могући.

Кога још хапсе у Турској?

Недавна хапшења се тумаче као ескалација обрачуна са опозицијом и критичарима власти.

У раним јутарњим сатима у понедељак, полиција је привела неколико адвоката и новинара у Истанбулу и Измиру, граду на обали Егејског мора.

Том приликом је према подацима организације за праћење медија МЛСА, приведено десет новинара који су извештавали о протестима, међу којима су награђивани фотограф Булент Килич и фотограф АФП-а Јасин Акгул.

Турско регулаторно тело за електронске медије упозорило је медијске куће да се ослањају искључиво на званична саопштења, уз претњу санкцијама, чак и одузимањем дозволе за рад.

Прошлог викенда, друштвена мрежа Икс најавила је жалбу на одлуке турских судова да блокирају више од 700 налога, називајући тај потез „незаконитим".

Председник ЦХП-а Озгур Озел је у понедељак на платформи Иксу написао: „Данас покушавају да угуше друштвене мреже.

„Господине Тајипе (Ердогану), коначно прихватите да не можете ућуткати глас народа".

Озел је такође позвао на бојкот медијских кућа које не извештавају о масовним протестима у земљи.

Према писању америчког Политика (Политицо), Икс је прошле недеље суспендовао налоге активиста повезаних са универзитетима који су делили информације о протестима.

Зашто је Имамоглу одведен у затвор Мармара?

Имамоглу је одведен у Мармару, који је раније био познат као злогласни затвор Силиври.

Често се назива највећим затвором у Европи, који је пројектован да прими 11.000 затвореника.

Међутим, у извештају о том затвору из 2019. године, који је сачинила Комисија за људска права Велике народне скупштине Турске, наводи се да је у њему било 22.781 затвореник.

Израрз „У Силиврију је хладно" се у шали користи међу турском омладином и на друштвеним мрежама као упозорење онима који критикују власт.

Током последње деценије, у Силиврију су у различитим периодима били затворени високи војни официри, новинари, адвокати, и неколико посланика у скупштини.

Адвокат Хусејин Ерсоз има клијенте који су у затвору Силиврију од 2008. године.

Он је за ББЦ турски сервис изјавио да се осумњичени у најважнијим случајевима одводе у Затвор бр. 9, где се у ћелијама углавном држе по три затвореника.

Ставови о дешавањима у Турској

Након састанка Владом Турске, Ердиган је у понедељак увече дао изјаву на телевизији.

Осудио је протесте који су уследили после хапшења Имамоглуа и оптужио ЦХП за „зло које су учинили земљи".

У међувремену је председник ЦХП-а Озгур Озел оптужио Ердогана да не само да ради против Имамоглуа, већ и милиона грађана Турске.

Странка је такође оптужила Владу да покушава да „изведе државни удар".

Турски западни савезници нису се много оглашавали у вези са немирима.

Пре неколико дана, одлазећи немачки канцелар Олаф Шолц је изразио забринутост због хапшења Имамоглуа, називајући то „узнемиријућим чином за демократију у Турској".

Амерички Стејт департмент је рекао да је то унутрашње питање земље, извештава амерички Блумберг.

Европска комисија је позвала Турску да као земља која је и чланица Савета Европе и кандидат за чланство у Европској унији „поштује демократске вредности".

Погледајте видео: 'Мој живот на кредитним картицама' - како хиперинфлација у Турској тера људе у дугове

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]