ЦОП29: Критике на климатски договор вредан 300 милијарди америчких долара

Гласне овације и оштре критике чуле су се у преговарачкој сали на самиту ЦОП29, када је у недељу 24. новембра постигнут глобални договор о борби против климарских промена, вредан 300 милијарди америчких долара.

Финансијски споразум треба да помогне мање развијеним земљама да се изборе са климатским променама, а критичари сматрају да развијене земље треба да учине више.

Сиромашне земље тражиле су 1,3 трилиона долара за помоћ у борби против климарских промена, али договор постигнут у Бакуу, главном граду Азербејџана, осигурао је значајно мању суму.

„Надао сам се амбициознијем исходу преговора, како у погледу финансирања, тако и у погледу ублажавања последица климатских промена", рекао је Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација (УН), које организују ову глобалну климатску конференцију.

Ед Милибанд, британски министар енергетике, оценио је да је „споразум је сигнал да је транзиција ка чистој енергији незаустављива, што је највећа економска шанса 21. века".

Док је одлазећи амерички председник Џо Бајден оценио да „предстоји значајан рад, али смо корак ближе циљу", бивши потпредседник америке Ал Гор сматра да договор „омогућава да се избегне тренутни неуспех, али је далеко од успешног".

Преговори су били тешки - у суботу, десетине представника земаља у развоју напустиле су салу, где се разговарало иза затворених врата, да би се у њу вратиле у недељу око 3 ујутро по локалном времену.

Шта је договорено на ЦОП29?

Развијене земље су се сложиле да повећају износ, који плаћају земљама у развоју, на 300 милијарди долара годишње до 2035, како би им помогле у борби против климатских промена.

Циљ је да се на тај начин помогне климатски угроженим земљама да смање удео фосилних горива и повећају коришћење обновљиве енергије.

Овај износ биће уложен кроз грантове страних влада, као кроз донације приватног сектора, које ће давати банке и компаније.

Договор представља признање да сиромашније земље сносе несразмерно велики терет климатских промена, али и да су историјски најмање допринеле климатској кризи.

Такође су поновљени делови прошлогодишњег споразума, постигнутог на ЦОП28, када су се земље поставиле стандарде за смањење употребе фосилних горива.

Поједине државе сматрају да је предвиђени темпо смањења употребе фосилних горива превише спор, а међу њима су Швајцарска, Малдиви, Канада и Аустралија.

Зашто слабије развијене земље нису задовољне споразумом?

Слабије развијене земље, којима су улагања намењена, сматрају да превиђени новац није довољан за климатску транзицију.

Изгласавање договора изазвало је оштру реакцију представника Индије, земље која се и даље класификује ако земља у развоју у складу са УН оквиром о климатским променама из 1992. године.

„Ово је за нас неприхватљиво", рекла је Чадни Раина, индијска делегаткиња.

„То није довољно за климатску акцију, која је неопходна за опстанак наше земље", додала је.

Раина сматра да је процес доношења одлука био неправедан и да ставови појединих држава нису довољно узети у обзир, што је поздрављено овацијама и аплаузом.

Нкирука Мадуекве, делегат Нигерије, описао је договор као „увредљив".

„Не претерујем када кажем да наша острва тону!", рекао је Седрик Шустер, председник Алијансе малих острвских држава, који чини 39 држава међу којима су Јамајка, Бахами, Хаити, Тувалу и друге.

Критике су стигле и од невладиних организација, које се боре против климатских промена.

Екшн ејд УК (ActionAid UK) описује споразум као „потпуну катастрофу и фарсу“ и каже да је договорени износ „кап у мору“ у поређењу са „трилионима потребним да се помогне заједницама погођеним климатским променама“

Из организације за борбу против сиромаштва Кришчн ејд (Christian Aid) каже да су богате земље „преотеле" самит и „нису успеле да добронамерно преговарају", што ће „угрожене коштати живота".

Група за заштиту животне средине Пријатељи Земље (Friends of Earth) похвалила је делегацију Велике Британије за продуктивну улогу у преговорима, али је рекла да разговори „нису успели да реше питање финансирања борбе против климатских промена", додајући да су земље у развоју „екстремно погођене".

Шта је циљ борбе против климатских промена?

Веч деценијама, научници упозоравају да глобално загревање, услед климатских промена, повећава ризик од суша, пожара, подизања нивоа мора, поплава, катастрофалних олуја и смањења биодиверзитета.

Актуелна глобална политика ставила је планету у ризик да температура до краја 21. века скочи за три степена Целзијуса, показује недавни извештај УН-а.

То је дупло више од 1.5 степен Целзијуса, што је циљ које су земље поставиле на глобалном самиту 2015. године у Паризу, такозваним Париским споразумом за борбу против климатских промена.

Из УН оцењују да је постизање циља постављеног у Паризу и даље могуће, али да ће бити потребно „значајно смањење емисија у наредних 10 година".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]