Шта Иранци могу да чују о рату

Први извештаји објављени су на малим екранима у иностранству и нису доступни већини Иранаца.

Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху је 28. фебруара изјавио да постоје „назнаке да тиранин више није међу живима", указујући да је врховни вођа ајатолах Али Хамнеи убијен у заједничком нападу Израела и Сједињених Америчких Држава (САД).

Међутим, Иранци који су пратили државну телевизију то нису могли да чују.

Званичници владе нису ни потврдили ни демантовали смрт Хамнеија.

На једном од канала државног сервиса ИРТВ3, водитељ вести је апеловао на гледаоце да „верују" њему и „најновијим информацијама" које имају власти.

Наводе о Хамнеијевој смрти одбацио је као „неосноване гласине" које ће „ускоро бити разоткривене".

Тек следећег јутра ирански државни медији известили су о смрти Хамнеија, сатима пошто је ту вест амерички председник Доналд Трамп објавио на друштвеним мрежама.

Од почетка рата у којем је, према извештајима, погинуло више од 1. 300 људи у Ирану, а сукоби су се проширили на Либан и земље Персијског залива, ирански државни медији представљају званичну верзију догађаја домаћој публици мешајући чињенице и фикцију.

Иако милиони Иранца прате сателитске канале на персијском језику који се емитују у иностранству, приступ независним информацијама је отежан.

Због искључења интернета, цензуре и блокираних канала, Иранци су током немира и сукоба углавном одсечени од остатка света.

ББЦ је пратио како су током прве недеље рата извештавали ирански државни медији и утврдио је да су вести биле усредсређене на патњу цивила, позиве на одмазду против „непријатеља" и да су подстицале људе на оданост Исламској Републици, док су пружали мало информација о војним и владиним објектима које су погодили Израел и САД.

Уочили смо и примере дезинформација.

Ирански медијски апарат

Према подацима организације Репортера без граница, Иран је једна од најрепресивнијих земаља у света у погледу слободе штампе.

Од револуције 1979. године, када је успостављена Исламска Република Иран, сви медији извештавају према строго постављеним ограничењима.

Већини медијских кућа са Запада и на персијском језика, међу којима је ББЦ персијски сервис, забрањено је да извештавају из Ирана.

Иако су радио и телевизија главно медијско оружје режима, власт такође делује и на интернету, преко сајтова и друштвених мрежа, попут Instagramа, Телеграма и Икса.

За приступ овим друштвеним мрежама у Ирану је обично потребна виртуелна приватна мрежа (ВПН).

Државни медијски апарат је постао главни извор информација становницима Ирана, посебно када се искључи интернет.

„Они имају наратив који промовишу", каже Махса Алимардани из организације за људска права Wитнесс.

„Тај наратив је да бележе победе и да је њихова војска веома моћна".

Погледајте видео: Шта је стварно, а шта лажно у америчко-израелском нападу на Иран

Више иранских државних медија известило је да су иранске снаге убиле или раниле стотине америчких војника, што је преувеличавање броја жртава непријатеља.

Тасним њуз, полузванична новинска агенција повезана са Иранском револуционарном гардом (ИРГ), 3. марта је известила да је 650 америчких војника убијено у прва два дана рата.

Агенција је цитирала портпарола ИРГ-а.

Вест су пренели страни медији у неким земаља, међу којима су Индија, Турска и Нигерија.

У то време, Пентагон је потврдио смрт шест америчких војника.

Централна команда САД-а је 13. марта потврдила смрт још седам припадника америчких оружаних снага.

Искривљавање стварности

За ширење пропаганде државним медијима помажу и нове технологије.

У објави на Фејсбуку, која је касније обрисана, државни информативни канал на енглеском језику Прес ТВ поделио је видео-снимак зграде у пламену, из које се уздижу стубови дима.

„Дим се диже из небодера у Бахреину после иранског напада", гласио је опис.

Међутим, пажљивом анализом откривене су необичне појединости у снимку, као што су два аутомобила која се наизглед стапају у један, што је знак да је видео лажан и да је створен помоћу вештачке интелигенције.

„Иако употреба садржаја створеног помоћу вештачке интелигенције у ратној пропаганди свакако није ништа ново, запањујуће је да главни државни медији, чак и они за које се сматра да се не придржавају истине, користе лажне садржаје створене помоћу вештачке интелигенције", каже Брет Шафер, виши директор британског Института за стратешки дијалог.

„То што су ирански државни медији више пута користили дипфејк садржај, указује на карактеристику њиховог извештавања о рату, а не грешку."

Као и у случају већине садржаја о рату створених помоћу вештачке интелигенције, који су преплавили друштвене мреже, не зна се ко га је направио, нити одакле потиче.

Међутим, од почетка рата ББЦ је уочио и друге примере садржаја створеног помоћу вештачке интелигенције, који деле владини медији да би промовисали њихов наратив.

Многе од тих слика су изразито нереалистичне и намењене су величању, а не обмањивању.

Бела кућа и амерички председник Трамп такође редовно деле слике и видео-записе створене помоћу вештачке интелигенције, чија сврха је величање њихове моћи.

Израелски премијер Нетанјаху је недавно на Instagramу поделио слику створену помоћу вештачке интелигенције на којој су он, Трамп и Винстон Черчил, британски премијер током Другог светског рата, у тријумфалној пози.

Трунке истине

Ирански режим има дугу историју пружања лажних информација уз мало истине, што је изазвало сумњу код многих критичара режима, како у земљи, тако и у иностранству.

Када су ирански државни медији 3. марта известили да је у удару на школу погинуло више од 160 деце и особља, за који независни стручњаци кажу да је вероватно била америчка операција која је циљала оближњу војну базу, поделили су и фотографију масовне сахране снимљену из ваздуха.

Противници владе тврдили су да је слика створена помоћу вештачке интелигенције.

Међутим, слика је била стварна.

Фотографију смо геолоцирали на гробљу удаљеном око 3,7 километара од школе и потврдили да се распоред дрвећа, путева и оближње зграде подудара са сателитским снимцима.

Свеже ископани гробови такође су видљиви на сателитским снимцима дан после сахране.

Дан раније, тло је било равно, без ичега.

„Морамо истовремено да се држимо две истине", каже Махса Алимардани из организације Witness.

Ирански режим често прикрива доказе када је сам извршилац злостављања, али током рата такође улаже велике напоре да документује цивилне жртве.

Иако та документација може да служи пропаганди и ратном наративу државе, Алимардани каже да то аутоматски не значи да је лажна.

У погледу извештавања иранских државних медија, Алимардани наглашава да је потребно имати „здраву дозу сумњичавости".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk