Које су Трампове опције за Иран

доналд трамп

Аутор фотографије, REUTERS/Suzanne Plunkett/Pool

    • Аутор, Том Бејтмен
    • Функција, ББЦ, Вашингтон
  • Време читања: 6 мин

Коментари америчког председника Доналда Трампа о израелско-иранском сукобу ишли су од пуне подршке израелским нападима до снажног дистанцирања од њих - и назад.

Његова двосмисленост и раније напуштање Самита Г7 допринела је осец́ају неизвесности, док сукоб Израела и Ирана јача.

Одлазећи са самита у Канади, само је рекао да има „важне ствари" којима се треба вратити у Вашингтону.

Бела куц́а је саопштила да његов одлазак има везе са „оним што се дешава на Блиском истоку", док је касније на друштвеној мрежи Истина (Truth Social) рекао да то „нема никакве везе са прекидом ватре".

Раније је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху рекао да су напади били „потпуно координисани" са САД.

Дакле, које су опције сада пред Трампом у овом сукобу?

1. Попуштање Нетанјахуу и ескалација

Док су израелске ракете гађале Техеран 13. јуна, Трамп је претио иранским лидерима „још бруталнијим" нападима свог савезника наоружаног америчким бомбама.

Знамо Трампов крајњи циљ.

Он, као и Нетанјаху, каже да Иран не може да има нуклеарну бомбу.

Кључно је да је рекао да је његова преферирана опција (за разлику од Нетанјахуа) путем споразума између САД и Ирана (овај пут такође одражава његов самопроглашени имиџ успешног лидера у преговорима).

Међутим, двоумио се око тога како да то постигне, понекад се ослањајуц́и на претњу силом, понекад на дипломатију.

Прошле недеље је чак рекао у истом даху да би израелски напад на Иран помогао споразуму или би га „уништио".

Трампове присталице непредвидивост понекад приказују као стратешку, такозвану теорију „лудака" у спољнополитичким односима.

Ова теорија је раније коришц́ена за описивање Трампове преговарачке тактике и сугерише да намерна неизвесност или непредвидивост у вези са ескалацијом делује на присиљавање противника (или чак савезника у Трамповом случају) да се повинују.

Тај назив је славно приписан неким праксама председника Ричарда Никсона током Хладног рата.

Неки од Трампових саветника и присталица подржавају страну „максималног притиска" теорије лудака када је у питању његов приступ Ирану.

Они мисле да ц́е претње на крају превладати јер, тврде, Иран није озбиљан у вези са преговорима (иако је 2015. године земља потписала нуклеарни споразум који је предводио тадашњи амерички председник Барак Обама, а из ког се Трамп касније повукао).

Дим изнад зграде државне телевизије у Техерану после израелских напада

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Дим изнад зграде државне телевизије у Техерану

Нетанјаху је притискао Трампа да крене војним уместо дипломатским путем, а амерички председник, упркос често изричитој жељи да освоји Нобелову награду за мир, на крају би могао да види потребу да испуни ратоборније претње руководству Техерана.

Израел би такође могао да се јаче залаже за америчко учешц́е да би, како они виде, 'завршио посао'.

Америка има бомбе за разарање бункера, за које Израел верује да могу да униште иранско подземно постројење за обогац́ивање уранијума у ​​Фордову.

Како се борбе појачавају, расте и притисак на Трампа из дела табора републиканаца у Конгресу, који вец́ дуго позивају на промену режима у Ирану.

Трамп такође то види као предност која би могла да примора Иранце да преговарају са њим.

Међутим, чињеница је да су Иранци вец́ били за тим столом, јер је шеста рунда разговора са Трамповим изаслаником Стивом Виткофом била планирана 15. јуна у Оману.

Састанак је отказан.

2. Средњи пут - држање курса

До сада је Трамп поновио да САД нису укључене у израелске нападе.

Ескалација долази са значајним и потенцијално трајним ризицима за Трампа.

Амерички поморски разарачи вец́ помажу у одбрани Израела од иранске одмазде.

Неки од Трампових саветника у Савету за националну безбедност вероватно ц́е га упозорити да не чини било шта што би могло да повец́а интензитет израелских напада на Иран у наредним данима, посебно с обзиром на то да су неке иранске ракете пробиле израелско-америчку одбрану са смртоносним ефектом.

Нетанјаху сада тврди да би циљање иранског врховног вође Алија Хамнеија окончало, а не погоршало сукоб.

Међутим, анонимни амерички званичник је током викенда обавестио неке медије да је Трамп јасно ставио до знања да је против таквог потеза.

Два мушкарца гледају у погођену зграду у Тел Авиву након иранских напада

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Погођена зграда у Тел Авиву

3. Слушање гласова најватренијих присталица и повлачење

Један од великих политичких фактора који Трампа занима је његова домаћа подршка.

Већина републиканаца у Конгресу и даље чврсто подржава Израел, као и континуиране испоруке америчког оружја.

Многи су гласно подржали израелске нападе на Иран.

Међутим, постоје кључни гласови унутар Трамповог покрета „Учинимо Америку поново великом" (Маке Америца Греат Агаин - МАГА) који сада отворено одбацују ову традиционалну „чврсту" подршку Израелу.

Током последњих неколико дана питали су зашто САД ризикују да буду увучене у рат на Блиском истоку, с обзиром на Трампово обец́ање о спољној политици „Америка на првом месту".

Такер Карлсон, новинар близак Трампу, написао је оштру критику да тврдње администрације да није умешана нису истините и да би САД требало да „одустану од Израела".

Сугерисао је да Нетанјаху „и његова влада жељна рата" делују тако да увуку Америку да се бори у његово име.

„Укључивање би био средњи прст у лице милиона бирача који су гласали у нади да ц́е створити владу која би коначно ставила Сједињене Државе на прво место", написао је Трамп.

Трампова лојалисткиња, конгресменка Марџори Тејлор Грин, објавила је на друштвеној мрежи Икс: „Свако ко жали што се САД не укључују потпуно у рат Израела и Ирана нема Америку на првом месту/МАГА".

Ово представља значајну рањивост за Трампа и додатно га притиска да се дистанцира од израелске офанзиве.

Постоје знаци, барем у јавности, да се тако и понео.

Дебата о МАГА-и током викенда поклопила се са његовом објавом на друштвеним мрежама да се придружио руском председнику Владимиру Путину у позиву на окончање рата.

До недеље је рекао да Иран и Израел треба да постигну договор, додајуц́и: „САД немају никакве везе са нападом на Иран".

Иран је вец́ запретио да ц́е напасти америчке базе у региону ако, као што се сада дешава, Вашингтон помогне израелској одбрани.

Ризик од било каквих америчких жртава вероватно би довео до раста аргумента МАГА-е о изолацији, што би заузврат потенцијално довело до додатног притиска на Трампа да се повуче и позове Нетанјахуа да брже оконча офанзиву.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]