Колико је ефикасна грађанска непослушност

Столице, контејнери, сушилице за веш, столови, клупе, ограде и гуме нашли су се на раскрсницама и важним путевима на позив студената на грађанску непослушност.

После протеста 28. јуна, када је више десетина људи ухапшено, организоване су бројне герилске акције у Београду и другим градовима широм Србије.

У писму пре Видовданског протеста, објављеном на друштвеним мрежама, студенти су написали да „очекују да ће у случају неиспуњења наведених захтева у датом року грађани бити спремни да предузму све постојеће мере грађанске непослушности".

Један од захтева је и расписивање ванредних парламентарних избора.

Одбијајући да их распише, држава је одговорила низом хапшења и полицијским акцијама на блокадама, а Министарство здравља саопштило је да блокирање саобраћајница може директно угрозити живот и здравље грађана Србије.

Саобраћајним чеповима се онемогућава нормалан рад Хитне помоћи и функционисање свих осталих служби здравственог система, додали су.

Грађанска непослушност обухвата мноштво метода мирног ненасилног супротстављања властима - од протеста до блокада објеката са симболичким или реалним значајем, каже Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука за ББЦ на српском.

„Ненасилни отпор се од политичког насиља разликује по томе што је побуна симболичка, без жеље да угрози људске животе или нанесе материјалну штету", додаје.

Била је главна тактика и филозофија многих покрета у Африци и Индији, у америчком покрету за грађанска права, као и радничких, антиратних и других друштвених покрета у многим земљама, пише Британика.

Модерни концепт ненасилног грађанског отпора најјасније је формулисао Махатма Ганди.

Иако се у законима Републике Србије не помиње, ова могућност постоји у теорији.

Колико је успешна?

Стопа успешности

Затрпавање мејлова и поштанских сандучића институција, плаћање рачуна у последњем тренутку или у деловима, стално подизање новца са банкомата - све су ово методе грађанске непослушност, објавили су студенти Пољопривредног факултета у Водичу за грађанску непослушност на друштвеним мрежама.

„Сваки протест у коме учествује више од 3,5 одсто становништва доноси промене.

„Масовност протеста је нека врста гаранције да ће протест успети", додаје Стојиљковић, који је и председник гранског синдиката Независност.

Истраживачице Ерика Ченовет и Марија Стефан проучавале су стопу успешности ненасилних протеста.

Сакупиле су податке из 323 насилне и ненасилне кампање.

„Дуже од века, од 1900. до 2006. године, кампање ненасилног отпора биле су двапут ефикасније од насилних у постизању наведених циљева", закључиле су.

Оне су покушавале да дефинишу шта све чини ненасилни протест.

„Научници су идентификовали стотине ненасилних метода, укључујући симболичне протесте, економски бојкот, радничке штрајкове, политичку и друштвену несарадњу и ненасилну интервенцију, које су разне групе користиле како би мобилисале јавност да се супротстави или подржи различите политичке ставове, да делегитимишу противнике и уклоне или ограниче избор њихове моћи", објашњавају.

Идеални услови и подршка јавности

Ненасилни протести имају веће шансе за успех у одређеним условима, каже професор Исак Свенсона са Универзитету у Упсали, у Шведској.

„Ненасилне кампање су, уопште узев, најефикасније ако успеју да се обрате широкој друштвеној бази, уколико кампање имају оствариве циљеве, тактички су иновативне и остају до краја ненасилне", каже он.

Ипак, догађа се да људи користе ненасилне протесте чак и у изузетно опасним ситуацијама, додаје он.

Масовна мобилизација није увек неопходна за почетак неке кампање.

„Роза Паркс, која је одбила да уступи седиште путнику белцу, покренула је масовни протест једним јединим чином пркоса", каже Кимберли Браунли, са Универзитета у Ворику.

Њено хапшење је изазвало масовни бојкот аутобуса који је трајао 391 дан, после ког је укинут закон о расној сегрегацији.

Закон је прописивао да Афроамериканци могу седети само у задњем делу аутобуса и да морају да уступе место белцима.

Под одређеним условима грађанска непослушност није само оправдана, већ и похвална, кад помогне да се исправе велике неправде, верује Кимберли Браунли, са Универзитета у Ворику.

„То није приватно, индивидуално, илегално понашање, као кад скинете пиратски снимак са интернета.

„Мора да постоји дефинисан јавни циљ - морате властима унапред да саопштите да ћете прекршити закон и морате да будете у могућности да преузмете одговорност за властита дела", додаје.

Грађанска непослушност мора да буде последња опција и, да би успела, организатори покрета морају да се обрате јавности за помоћ, верује она.

Пророци ненасиља

Махатма Ганди, Мартин Лутер Кинг и Нелсон Мандела били су пионири у употреби грађанске непослушности.

Ганди је ненасилну борбу звао „сатиаграха", што значи „снага истине".

Према овој доктрини, циљ сваког ненасилног сукоба јесте да преобрати противника - да му придобије ум и срце.

Ганди је био упоран у веровању да сатиаграха није оружје слабих.

„Сатиаграха је оружје јаких, оно не допушта никакво насиље ни под каквим условима и увек инсистира на истини."

Многи су на почетку били скептични према његовим методама.

Међутим, после дуге борбе која је подразумевала бројне постове, маршеве и одбијање сарадње с администрацијом, његове методе су се показале ефикасним и колонијална окупација Индије је била окончана.

Неки важни велики мирни протести завршили су се неуспехом.

Више од 60 година ненасиља није довело тибетанске будисте ништа ближе њиховим захтевима за културном, верском и политичком слободом.

Има још примера кад је оружани отпор пропао, а Браунли каже да ненасиље има једну велику предност.

„Једна од великих мана насиља је да оно извитопери поруку.

„Уколико прибегнете ненасиљу, можете да одржите нагласак на поруци, а то повећава ваше шансе за успех", напомиње она.

Зоран Стојиљковић верује у успех грађанске непослушности у Србији која би могла дугорочно да утиче на нову расподелу моћи у друштву.

„У питању је нека врста неравноправне игре између људи који протестују и ауторитарног режима који има све ресурсе у сопственим рукама.

„Однос моћи се сада мења, режим је већ изгубио моћ на факултетима", закључује професор.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]