Може ли Евровизија да превазиђе највећу кризу у историји

Такмичење за Песму Евровизије суочава се са највећим кризом у вишедеценијској историји.

Четири земље су се повукле због учешц́а Израела на такмичењу, а могуц́е је да ц́е их бити још.

На бојкот су се одлучиле Република Ирска, седмострука победница Евровизије, што је успело још само Шведској, као и петострука победница Холандија.

Шпанија, један од највец́их финансијских покровитеља такмичења, и Словенија, такође су се одлучиле на бојкот.

Спор је открио дубоки раскол унутар евровизијске породице.

Ово је ситуација која се назире годинама, усред растуц́их напетости због поступака Израела током двогодишњег рата са Хамасом и другим палестинским екстремистичких група у Појасу Газе.

Изражена је и забринутост због процеса гласања и кампање након што је Израел ове године освојио прво место у гласању публике, а на крају је заузео друго место када су се урачунали и гласови жирија земаља учесница.

Одлуку да остане на такмичењу, Израел је назвао „победом“ над критичарима који су покушали да га уц́уткају и шире мржњу.

'Расправљали смо се и слушали'

Самит организатора такмичења, Европске радиодифузне уније (ЕБУ) и земаља учесница, изнео је поделе унутар евровизијске породице у први план.

Није било директног гласања о учешћу Израела на Евровизији, али Израел јесте био у центру пажње када су национални емитери о предложеним новим правилима за такмичење и гласање.

За промену је гласало 65 одсто чланова Европске радиодифузне уније, а 10 одсто је било уздржано.

Роланд Вајсман, генерални директор ОРФ-а, јавног емитера у Аустрији, земљи домац́ину Евровизије следец́е године, рекао је да је било жестоких дискусија, али да је то био фер процес.

„Расправљали смо и слушали аргументе других, а потом смо гласали тајно“, рекао је за ББЦ.

„То је демократија, а вец́ина је гласала за нова, строжа правила такмичења.“

Ипак, останак Израела засенио је одлуку о промени система такмичења (и гласања).

Према Шпанији, криза је могла да буде избегнута.

Хосе Пабло Лопез, председник шпанског емитера РТВЕ, рекао је да је изгубио поверење у организаторе Евровизије, рекавши да су били вођени „политичким и комерцијалним интересима“.

Организатори би требало да се позабаве наводном израелском манипулацијом гласања, што је требало да резултира санкцијама „на извршном нивоу“, уместо да траже од чланова ЕБУ да одлуче о било каквим последицама, нагласио је.

Израел негира покушај утицаја на гласање и каже да су његове рекламне кампање биле у складу са правилима Евровизије.

Још неке земље ће бојкотовати Евровизију 2026?

Није искључено да ће се још неке земље придружити бојкоту.

Међу њима Исланд, чији је емитер саопштио да ц́е потврду учешц́а објавити после састанка одбора следец́е недеље.

И Белгија, која је рекла да ц́е „заузети став у наредним данима“.

Финска је саопштила да је њено учешц́е условљено одлуком других, односно ако већина буде учествовала.

„Трошкови организације такмичења за друге учеснице не смеју неразумно да буду повец́аване", порука је из Хелсинкиња.

Аутор Евровизије и академик Дин Вулетиц́ рекао је за ББЦ да ће „наредних неколико недеља бити напето", јер ће се неке земље изјашњавати о учешћу на Евровизији следеће недеље.

„Али мислим да ц́е се још неке земље одлучити за бојкот“.

Рок за земље да потврде учешц́е је среда, 10. децембар.

Фактор слободе говора

Усред ове драме, постоји мали детаљ у саопштењу ЕБУ-а који открива зашто су многе земље желеле да израелски емитер, Кан, остане у такмичењу.

Током „широке дискусије“, наводи се, колеге емитери „искористили су прилику да нагласе важност заштите независности јавног сервиса и слободе штампе да извештава, не само у конфликтним зонама као што је Газа“.

То је зато што је Кан независан од израелске владе и често је долазио у сукоб са администрацијом премијера Бендјамина Нетанјахуа.

„У такмичењу учествују национални емитери, не државе“, рекао је Вајсман из ОРФ-а.

„Дакле, не учествује израелска влада, већ јавни емитер те земље", додао је.

Верује се да је повезаност израелског емитера Кана са Евровизијом заштитила Евровизију од претњи затварањем или смањењем буџета јер израелска влада препознаје позитивну рекламну моц́ учешц́а на такмичењу.

Да је Израел искључен из такмичења, могуће је да би постојала опасност од угрожавања слободе штампе у земљи.

Кресање буџета

Утицај бојкота на финансирање такмичења биц́е кључно питање за организаторе.

Шпанија је једна од „великих пет“ земаља које се аутоматски квалификују у финале, због величине финансијског доприноса организацији такмичења.

Последњих година, сума је била између 334.000 и 348.000 евра, према подацима које је објавио шпански емитер РТВЕ.

Остале земље ц́е сада морати да сносе те трошкове.

Вероватно ће терет бити подељен на све земље учеснице, при чему ц́е Француска, Немачка, Италија и Велика Британија дати лавовски део.

А ако се друге земље повуку, трошкови за сваку земљу која се такмичи вероватно ц́е порасти.

„Губитак неких од ваших највец́их финансијских помагача има огроман утицај, а има и домино ефекат по неке од мањих земаља“, каже Џеси Карнијел са Универзитета Јужног Квинсленда, стручњак за Евровизију.

„Дакле, то вероватно значи да бисмо могли да добијемо мањи, скромнији шоу [2026. године], осим ако аустријски емитер не може да прикупи мало више новца како би доказао да то и даље спектакл.“

Озбиљне ране

Ово све значи да је такмичење тешко рањено, али повреде нису фаталне... још.

Калум Роу из подкаста „Тхе Еуро Трип“ назвао је састанак ЕБУћ-а и емитера 4. децембра „веома сеизмичким даном у историји Евровизије".

Љубитељи су „подједнако узнемирени и разочарани због онога што се догодило“, рекао је за ББЦ Радио.

„Губимо земље које имају славну и богату историју на такмичењу.“

Четири земље које бојкотују такмичење нец́е се предомислити за Евровизију 2026, уверен је Роу.

„Да ли ц́е променити мишљење за 2027. годину је друго питање.

„Ако Израел не прође добро на Евровизији 2026. године, могли би помислити, па, промене правила су учиниле оно што је требало. Али мислим да је тешко проценити у овом тренутку.“

Директор Евровизије Мартин Грин процењује да ц́е 35 земаља ипак учествовати следец́е године у Бечу.

Бојкот четири земље донекле је уравнотежен повратком три - Молдавије, Румуније и Бугарске - које су, углавном из финансијских разлога, прескакале Евровизију последњих неколико година.

'Уједињени музиком, али не'

Овај јаз ц́е бацити велику сенку на такмичење следец́е године, вероватно и у будуц́им годинама.

С обзиром на то да велики део музичке индустрије подржава палестинске циљеве, може бити теже него раније пронац́и уметнике спремне да деле сцену са Израелом.

Такмичење није испунило сопствени слоган - „Уједињени музиком“.

Али Вајсман из ОРФ-а каже да не мисли да ц́е бојкот бити штетан за Евровизију која ће 2026. прославити 70 година.

„Евровизија је створена 10 година после Другог светског рата - уједињени музиком - и то је оно што је важно.

„Тешка је ситуација широм света са кризама [и] ратовима, и сада је наша дужност да останемо у контакту, да слушамо једни друге, да се свађамо и расправљамо, али да на крају пронађемо демократске начине да се носимо са тим.“

Међутим, тренутно је тешко видети како се везе које су сада прекинуте могу поново саставити.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]