Ердоган: 'Чврсти' председник тврди да се бори против корупције, а ривали кажу да гуши опозицију

Читавих 13 застрашујућих секунди 23. априла ове године, највећи турски град тресао је земљотрес магнитуде 6,2.

Био је толико јак да је у Истанбулу 151 човек скочио са зграде у паници, задобивши повреде, али без смртних исхода.

Градоначелник Екрем Имамоглу, међутим, није могао прстом да мрдне да помогне граду који је први пут изабран да води 2019. године.

Био је иза решетака у најстроже чуваном затворском комплексу у округу Силиври, на западном ободу града - да иронија буде већа, сасвим близу епицентра.

Имамоглу је оптужен за корупцију по читавом низу тачака, које он категорички негира, називајући их „кафкијанским оптужбама".

Његове присталице тврде да је његова једина кривица што је највећа претња по лидера Турске Реџепа Тајипа Ердогана на председничким изборима 2028.

Многи од његових колега затвореника у затвору Мармара, на дан земљотреса, такође се замерио председнику Ердогану током његове 22-годишње владавине, неки од њих као мирни демонстранти.

Затвор је и даље свуда познат под бившим именом Силиври.

Нашироко се зна да они који му се супротставе могу да заврше трунући у том затвору.

Отуд домаћа узречица: 'Силиври је хладан сада."

Критичари тврде да је после раних година као реформатор окренут Западу, Ердоган постао савремени Султан, рушећи људска права, гушећи побуне и користећи судове као оружје.

Затворени градоначелник, лидери његове Републиканске народне партије (ЦХП), ветерани правници и студенти демонстранти појавиће се на суду овог месеца у одвојеним случајевима.

„Ердоган је начинио огроман корак ка претварању Турске у аутократију руског типа“, тврди Гонул Тол, виша сарадница на Блискоисточном институту (МЕИ) у Вашингтону, која је пореклом из Турске а данас живи у САД.

„Он је замислио Турску у којој гласачка кутија нема никакво значење... где он лично бира властите противнике на изборима.“

Све у свему, од октобра је ухапшено више од 500 људи повезаних са ЦХП-ом.

Тужиоци оптужују градоначелника и његове сараднике за узимање мита, намештање тендера, изнуђивање и везе са тероризмом.

Али ЦХП, која је центристичка и секуларна странка, тврди да су притварања политички мотивисана и циљ им је да ућуткају опозицију.

Странка негира ове оптужбе.

Неки се питају зашто је, док се турска демократија налази под фронталном нападом, међународна заједница рекла мало - а урадила још мање?

Да ли је могуће да је Ердоган уплетен у сувише много дешавања, у која спадају Русија, Украјина, Сирија и НАТО, да би европски лидери заподевали кавгу с њим?

А да ли спремност америчког председника Доналда Трампа да гледа на другу страну кад су у питању људска права дају Ердогану одрешене руке?

Погледајте видео: Како се Турска променила под влашћу Ердогана

'Прекорачење граница правде'

Неколико тренутака пре његовог хапшења у марту, док су стотине полицајаца налазиле на његовом прагу, градоначелник Имамоглу је мирно наставио да везује кравату снимајући видео на друштвеним мрежама за његове присталице.

„Суочавамо се са великом тиранијом", рекао је он, „али... нећу бити обесхрабрен."

Био је сабран и пркосан - и „смртна претња по Ердогана“, према Сонеру Џагаптају, директору турског истраживачког програма на Вашингтонском институту у САД.

„Он је харизматичан, можете лако да се поистоветите с њим, конзервативан је баш као и Ердоган, али је и секуларан.

„Он задовољава многе захтеве за успех."

Али може да их задовољава много мање док борави у затвору.

До његовог хапшења дошло је баш кад се ЦХП, највећа опозициона странка у Турској, спремала да га званично предложи за њиховог председничког кандидата на изборима. (Они су ипак то урадили након што је приведен.)

Затварање Имамоглуа покренуло је навеће антивладине протесте после више од десет година.

На улице су изашли углавном млади, чланови такозване Ердоганове генерације која не зна ни за једног другог вођу.

„Достигло је тачку пуцања за многе људе", рекао је један 21-годишњак у Истанбулу.

„Они су прекорачили границе правде."

Други је рекао да је ово „директан напад на нашу демократију".

Влада је забранила демонстрације, које су углавном биле мирне, али није могла да их спречи.

Превирања у Истанбулу одвијала су се у сенци римског аквадукта.

Ердоганове легије полицајаца за разбијање демонстрација заузеле су положај испод лукова, наоружане пендрецима, сузавцем и гуменим мецима.

Једна фотографија је доспела на насловне стране широм света: усамљени демонстрант обучен као дервиш - у традиционалној ношњи плус гас маска - док га полиција прска бибер спрејом.

Неколико сати након што је фотографија настала, фотограф Јасин Акгул из агенције АФП, приведен је код куће, док су га руке још пекле од сузавца.

Неколико других водећих фото-репортера такође је ухапшено.

После протеста приведено је око 2.000 људи, многи од њих у рацијама изведеним пред зору.

Више од 800 њих оптужено је да је учествовало у „неодобреним демонстрацијама".

Погледајте видео: Дервишки плес испред полицијског кордона

Ових дана је бити ухапшен „најлакша ствар", каже Гонул Тол.

„Довољно је да само лајкујете твит или објаву на Фејсбуку у којима се критикује Ердоган."

Студенткиња демонстранткиња Есила Ајиа (22) приведена је након што је држала транспарент на којемм је турски вођа назван диктатором. (Увредити председника је злочин у Турској.)

Ако буде била осуђена, може да заврши и до четири године у затвору.

Хапшења не престају

Многи Турци осећају језу, према Берку Есену, доценту политичких наука на истанбулском универзитету Сабанџи, који има репутацију либералног.

Он тврди да су у току „неспутани притисак и тлачење" опозиционих личности у политици, грађанском друштву, академском свету и медијима.

Турска још „није до краја постала ауторитарни режим... још има мало простора за побуну", додаје.

Погледајте видео: Бибер спреј, гумени меци и хапшења током највећих протеста у Турској у последњој деценији

Хапшења, међутим, не престају.

Иза решетака је и даље више од 100 чланова ЦХП-а.

Председник тврди да је ЦХП „огрезао у корупцију“ са мрежом „попут хоботнице чије руке се протежу до других делова Турске и у иностранство".

Али Ема Синклер-Веб из Хјуман рајтс воча види једну другачију хоботницу - саму владу.

Она има „много, много, много пипака који залазе свуда", каже она.

„Постоји сасвим очигледан покушај владе да се острви на критичаре и да се острви на опозицију."

„Дошло је до потпуног губитка поверења у правосудни систем.

„Он се све више доживљава као изузетно исполитизован, а притвор се користи да би се ућуткали критичари.“

Чланови правосуђа, тужиоци и саме судије „све време чекају на упутства одозго“, каже она.

Влада тврди да је правосуђе независно и непристрасно.

Погледајте два видеа на нашем Јутјуб каналу: Ердоганово царство

'Он је чврст момак и веома паметан'

И док истанбулски градоначелник остаје иза решетака у Силиврију, пажња међународне заједнице је усмерена негде другде, углавном на израелски рат у Гази и руски рат у Украјини.

Овај потоњи даје председнику Ердогану предност, према аналитичарима.

Он је у релативно добрим односима са Владимиром Путином, Владимиром Зеленским, баш као и са Доналдом Трампом.

„Не пада ми на памет превише других лидера који се налазе у том положају", каже Берк Есен са Универзитета Сабанџи.

„Мислим да на међународној сцени он воли да се представља као 'уговарач', увек састани део поверљивих преговора, добар са свима."

Председник Ердоган је у том погледу имао извесног успеха.

На пример, помогао је у посредовању за склапање споразума да Украјина настави са извозом житарица преко Црног мора у јулу 2022. године, након што је овај био заустављен руском инвазијом пет месеци раније.

А ове године је био домаћин преговора Кијева и Москве у првим разговорима лицем у лице још од 2022. године.

„Сви хвале његову улогу у Русији и Украјини", каже докторка Тол.

„Западни лидери очекују од њега да изгради европску одбрану.

„А Трампа није брига шта Ердоган ради код куће, тако да је овај свестан да може да пролази некажњено."

Она каже да је Трампов повратак у Белу кућу „створио међународни контекст у ком се регионалне аутократе осећају оснажено".

Доктор Џагаптај, са Вашингтонског института, каже да Ердоган сада слободније делује зато што се Трамп окренуо ка унутрашњим питањима, а двојица лидера имају „специјалну хемију, која корене вуче још из Трамповог првог мандата".

„Сасвим случајно он ми се допада, а и ја се допадам њему", рекао је Трамп за Ердогана.

„Он је чврст момак и веома је паметан".

Током првог Трамповог мандата, Ердоган је 2019. године бацио у канту за ђубре Трампово писмо у којем му је амерички председник, у вези са кризом у Сирији, поручио: „Не глуми мангупа, не буди будала!".

Ердоган је такође геополитички добро позициониран.

Турска копнена маса делом се налази у Азији, а делом у Европи, као мост између два континента.

Он у рукама има и гомилу других адута - од којих је посебно важна полуга коју држи у суседној Сирији.

Подржао је тамо победничку страну, помогавши исламистичким побуњеницима који су свргли с власти председника Башара ал-Асада у децембру.

Ердоган предводи једину муслиманску земљу у НАТО, са другом највећом војском у савезу, и становништвом од 85,6 милиона људи.

Оно што се дешава овде је важно, и за Исток и за Запад.

„Турска под Ердоганом веома успешно искоришћава вишеструке идентитете", каже доктор Џагаптај.

„Са ЕУ, мислим да Турска игра игру средње силе веома добро... било да је у питању стабилизовање Сирије или стабилизовање Украјине после примирја."

Неповредивост избора

Ердоган је можда оснажен - и омогућен - али постоји граница, према неким аналитичарима.

Оно што неће урадити јесте да укине наредне председничке изборе, према Онуру Исџију, професору историје и међународне политике са Универзитета Кадир Хас у Истанбулу.

„Историјски гледано, турски народ је акутно осетљив на неповредивост избора и покушаји да се укину би имали озбиљне последице", каже он.

Турски избори су углавном слободни тога дана, мада далеко од фер пред само њихово одржавање.

Утакмица није равноправно постављена.

Више главнотоковских медија су провладини.

Они који нису, под снажним су притиском власти.

Током последњих избора 2023. године, Ердоган је једва задржао власт, освојивши 52,18 одсто гласова против опозиционог кандидата Кемала Килиџдароглуа.

Скорашње анкете показале су да би следећи пут Имамоглу могао да га победи.

Али градоначелник остаје иза решетака, ишчекујући неколико различитих суђења, а опозиција ће вероватно бити приморана да изабере другог кандидата.

Као председник са два мандата иза себе, Ердоган (71) не може поново да се кандидује, али може да реши тај проблем тако што ће расписати ванредне изборе или променити устав.

„Не занима ме да будем реизабран или да се кандидујем поново за положај", рекао је он у мају.

Есен мисли другачије.

„Кандидоваће се за председника док је жив."

Као лидер који је најдуже остао на власти у савременој Турској, он има лојалну базу која то тражи од њега.

Многи конзервативни гласачи захвални су због напретка до ког је довела његова Странке правде и развоја (АКП) и због његовог уздизања ислама у овој секуларној републици.

Велика приврженост могла је да се види на митингу председникових присталица пред последње изборе.

Једна поклоница, Ајсе Оздоган, стигла је раније да би могла да чује сваку реч њеног лидера, потпомогнута штаком.

„Ердоган је за мене све", рекла је она широко се осмехујући.

„Раније нисмо могли да стигнемо до болница, сада имамо превоз.

„Поправио нам је путеве. Изградио је џамије.“

Погледајте видео: Могу ли Ердоганове отоманске амбиције да претворе Турску у светску силу

Али шта је са његовим утицајем на турску демократију?

„Изузетно је нарушена, али није мртва", каже Синклер-Веб.

„Демократија је врло жива, везана је за демократска начела и за изборе."

Опозиција је такође веома стамена, каже она.

Сонер Џагаптај као пример наводи продавца кебаба, који сече месо на ражњу.

„За мене, он је као турска демократија под Ердоганом.

„Све тање сече месо последњих 20 година и остало га је врло мало."

Али он каже да може нешто да се научи из Ердоганове ере: „Потребно је дуго времена да би се убила демократија."

Контактирали смо председникову канцеларију за комуникације тражећи званичан одговор, али га нисмо добили.

У извештају за Савет за људска права Уједињених нација, овдашње Министарство спољних послова рекло је да је „Турска чврсто решена да заштити и промовише људска права... и наставља напоре да се повинује стандардима међународног права".

У извештају се додаје да земља „не штеди труда да створи повољне услове за грађанско друштво, међу којима и браниоце људских права".

То је изјава која би могла да звучи шупље у ћелијама у Силиврију.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]