Шта јести током летњих врућина

Сама помисао на пржену храну, супу или месо током топлих летњих дана код Весне Вукићевић изазива нелагоду.

„Немам апетит већ данима, једем само воће и поврће и пијем лимунаду.

„Раније бих кувала и припремала оброке, а сада само немам енергије за то", каже она за ББЦ на српском док бира поврће на пијаци.

Летње високе температуре не мењају само расположење и ритам дана, већ утичу и на апетит, пробаву и потребе тела.

Због тога је важно да током врућина бирамо храну која не оптерећује наш организам, већ га хлади, хидрира и освежава, каже нутриционисткиња Јагода Јорга за ББЦ на српском.

У данима када врућина одузима енергију, а апетит опада, правилна исхрана може бити наш савезник.

Требало би да уносимо храну која садржи већи проценат воде као што су краставац, зелена салата, парадајз, тиквице, лубеница и брескве, пише у извештају Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут".

Мањи и лаганији оброци

Некадашњи јутарњи ритуал припремања доручка, Весна је заменила чашом воде и кришком лубенице.

„То је једини начин да се расхладим", каже она.

Начин припреме хране треба да буде прилагођен овом годишњем добу што значи да се предност даје кувању, гриловању, печењу било да је реч о месу, риби или поврћу, пише „Батут".

„Треба избегавати јако масну храну која захтева веома дуг процес варење током ког се телесна температура подиже.

„Најбоље би било да главни оброци буду у каснијим сатима, после шест поподне", каже Јорга.

Ипак, важно је и да размаци између јела не буду велики и да се исхрана не сведе на један или два оброка у касним поподневним или вечерњим часовима

Током дана би требало да узимамо млечне производе попут нискокалоричног јогурта, киселог млека са житарицама, јер не захтевају дуг процес варења, објашњава нутриционисткиња.

Добро решење могу бити и „лагане чорбе од поврћа, салате, риба".

Људи који имају кардиоваскуларне проблеме и повишен крвни притисак треба да пазе на унос соли и да се придржавају свих савета лекара, каже Јорга.

Више воћа и поврћа

Иако сладолед и хладна газирана пића делују као најбољи начин да се расхладимо, њиховим уносом долази до тренутног ефекта, али се после тога покрећу процеси поновног загревања организма.

Осим тога, слатка газирана пића садрже доста шећера и временом, уз њихов већи дневни унос, може доћи до гојазности, пише „Батут".

Воће и поврће богато водом, влакнима и витаминима помаже организму да одржи равнотежу, хидрира се и регенерише, без осећаја тежине после оброка.

Да бисмо се расхладили и да нам тај осећај потраје, наша исхрана би требало да буде базирана на воћу и поврћу и довољном уносу воде.

Довољно течности

Без сталног узимања воде (која чини између 60 и 70 одсто наше телесне тежине) у опасности смо да дехидрирамо.

„Довољан унос воде је најбитнији.

„За жене је потребно 2,5 литара, а за мушкарце око 3 литра, узимати чешће у току дана", напомиње Јорга.

Први поуздан знак дехидрације је повец́ана жеђ.

Чак и блага дехидрација може изазвати умор и исцрпљеност, али и прегревање јер тело престаје да се зноји како би сачувало воду.

Многи од нас инстинктивно посежу за чашом воде, али то можда није увек најбоља опција.

Млеко може, у неким случајевима, бити боље, јер садржи мале количине соли и шец́ера који се могу изгубити знојењем.

Кокосова вода такође садржи елементе који се губе прекомерним знојењем.

Поред обичне воде, препорука је и да се уноси вода са неколико капи лимуна или биљни чај, пише „Батут".

Алкохол и кафу би требало избегавати јер делују као диуретици и додатно појачавају губитак течности.

Иако је мало вероватно да се дође до ове тачке, пијење прекомерних количина воде у кратком временском периоду може довести до симптома тровања водом, где тело не може довољно брзо да надокнади хлорид изгубљен знојем.

Шта избегавати?

Извор:Натионал либрарy оф медицине

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]