Зашто и поред толико апотека купујемо лекове на интернету и пијаци

„Продајем камагру".

Готово да нема бандере у центру Београда, главног града Србије, која бар једном није била облепљена овим огласом.

Половина папирића за цепкање, са бројем телефона, углавном брзо буде отргнута.

Камагра је само један од многих лекова за потенцију који у Србији не могу легално да се купе, већ се набављају илегално путем огласа.

„Лек под тим именом нема дозволу за промет и самим тим не би ни смео да се продаје", кажу у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) за ББЦ на српском.

Фармацеути упозоравају да куповина лекова преко интернета може да буде опасна, чак и смртоносна.

„Осим што неће помоћи у лечењу, употреба фалсификованих, и лекова који се купују преко интернета, понекад може да изазове тровање, па и смрт.

„Лекови за потенцију и антидепресиви сматрају се стигмом, па је и то један од разлога што се купују преко интернета", упозорава Јелена Ђуриш, професорка фармацеутске технологије на Фармацеутском факултету у Београду.

Медикаменти морају да имају дозволу и да буду произведени у легалним условима, „док оне који се могу наћи на пијаци или онлајн нико не контролише и не зна се шта је у њима", каже Ђуриш за ББЦ на српском.

Од секси шопа до онлајна

Куповина лекова са црног тржишта је „глобални проблем на који Србија није имуна", каже Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

„Неефикасно лечење и озбиљне здравствене компликације могу да буду резултат њихове употребе. Некад и смрт.

„Не зна ни састав, а ни квалитет лека", каже Зелић за ББЦ на српском.

Земље троше 30,5 милијарди америчких долара годишње на неквалитетне и фалсификоване медицинске производе, процењује Светска здравствена организација.

„У Србији се најчешће може наћи фалсификован лек за потенцију, у којем је, понекад отров за пацове, антифриз и прах од цигле", указује Зелић.

Аднан* је пре неколико година почео да купује производе за мушку потенцију.

„У почетку сам успевао да набавим камагру у неким секси шоповима, а касније сам је наручивао онлајн", каже четрдесетогодишњак из Сарајева, који није желео да му се објави право име.

Лакоћа куповине, достава и боља понуда различитих производа главни су разлози што се одлучивао за онлајн наруџбине.

„Већина тих производа има састојак као и класична вијагра, лек за потенцију, све потребне декларације и упозорења су на паковању.

„И у Београду сам камагру куповао у секси шопу, међутим у последње време је не продају јер је вијагра доступна у апотеци без рецепта", прича Аднан.

Нико га није чудно гледао када би у апотеци тражио таблете за потенцију, признаје.

„Имам утисак да много људи пије ове лекове, па је можда због тога продавцима исти однос према вијагри као према неком другом производу", каже.

Од плацеба до отрова

На пијачним тезгама се, поред очекианог воћа и поврћа, понекад могу наћи и лекови за смирење, па и антибиотици.

„Оно што је доступно на пијацама од лекова нико није проверио и никако не би требало да се купује.

„Лек је добар само ако се чува онако како је произвођач навео и ако се поштује рок трајања", каже професорка Ђуриш.

И у свету су забележени смртни случајеви јер се у нешто што треба да буде стерилан лек ставља вода или друга неодговарајућа супстанца, указује она.

„Људи, нарочито они којима су потребни антиканцерогени лекови, ако нису регистровани у Србији, посежу за било којим начином да их набаве", објашњава Ђуриш.

Фалсификовани лекови нису чести у апотекама, али је проблем са сивом зоном, нарочито на интернету, каже Зелић.

Лекове у Србији контролише АЛИМС пре него што се шаљу у продају, а потом су у надлежности инспекције Министарства здравља.

„Фалсификовани лекови најчешће долазе из земаља са слабијом регулативом и контролом фармацеутске индустрије.

„Кина и Индија се најчешће повезују са производњом фалсификованих лекова", каже Зелић.

Онлајн наручују и у Босни и Херцеговини

На интернет тржишту у Босни и Херцеговини могу се наћи фалсификовани лекови, кажу у Агенцији за лекове и медицинска средства БиХ.

„Грађани тако купују лекове који су неутврђеног састава и непровереног квалитета", наводе у писаном одговору за ББЦ на српском.

Најчешће фалсификовани лекови су за терапију еректилне дисфункције, за мршављење, анаболици, антибиотици, вакцине и цитостатици.

„Некада такви лекови немају оно што треба и оно што је наведено на паковању.

„Када их људи пију неће се излечити и самим тим могу да угрозе здравље", кажу у Агенцији.

У Црној Гори забрањена онлајн продаја лекова

Продаја лекова на интернету, друштвеним мрежама и преко огласа није дозвољена у Црној Гори, каже Давид Кочовић, руководилац лабораторије у Институту за лекове и медицинска средства Црне Горе.

„У Црној Гори до сада није пронађен фалсификат код великих трговаца.

„Сиво тржиште је у надлежности полиције", објашњава Кочовић за ББЦ.

Сингапур и Хонгконг су две најважније транзитне тачке у ланцу снабдевања фалсификованих лекова, каже Кочовић.

„Циљ фалсификатора је да дођу до тржишта Европе, Америке и Африке."

'У сиромашнијим земљама фалсификован један од 10 лекова'

Европска полиција (Европол) је 2023. године запленила лекове и опрему за прављење лажних медикамената у вредности од 64 милиона евра.

Затворене су четири илегалне лабораторије, а угашена су и 92 интернет сајта за продају.

Чак 700.000 људи годишње умре због лекова најчешће набављених на илегалном тржишту, каже Зелић, позивајући се на податке СЗО.

„Антималарици и антибиотици су међу најчешће фалсификованим лековима у свету.

„Ту су и генерички и иновативни лекови који могу бити веома скупи, али и јефтини који се користе против болова", указује СЗО.

У појединим државама се могу наћи на пијацама, интернет страницама, али и у клиникама и болницама.

„Процењује се да је у земљама са ниским или испод стандардних прихода фалсификован један од 10 медицинских производа.

„Утврђено је да углавном садрже кукурзни или кромпиров скроб и кречњак, али има и оних са отровним и опасним хемикалијама", упозорава СЗО.

Такви лекови често се производе у лошим и нехигијенским условима, праве их неквалификовани људи и могу да буду заражени бактеријама.

„Фалсификовани лекови се тешко препознају, често изгледају идентично као оригинали и можда људи неће имати одмах реакцију, али како неће лечити болест, могу довести до озбиљних проблема и смрти."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]