Насиље и смрт у бронзано доба: Открића из древне масовне гробнице у Србији

У питомим равницама Срема, недалеко од реке Саве, могао би да се крије одговор на питање како су људи живели, ратовали и умирали у бронзаном добу.

На археолошком локалитету Гомолава, једном од најважнијих у Србији, у једној масовној гробници сахрањена су тела 77 људи, углавном жена и деце.

Ова гробница је откривена 1970-их година и веровало се да су људи умрли од неке епидемије или заразне болести, каже Јован Коледин, археолог из Музеја Војводине, за ББЦ на српском.

Ипак, најновија проучавања откривају сложенију слику о древним заједницама.

Током узимања узорака, истраживачи су поново пажљиво прегледали скелете.

„Претпоставили смо да су у гробници у Гомолави становници једног села за које су претходна истраживања веровала да су умрли од болести.

„Користец́и најсавременије приступе, показали смо да не припадају истим заједницама и да вец́ина није у сродству и, што је кључно, да су насилно убијени", објашњавају научници Бери Молој, Линда Фибиге, Ханс Шродингер и Мирен Ираета-Орбегозо, који су учествовали у истраживању, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Налазе су објавили у научном раду Велика масовна гробница из раног Бронзаног доба показује селективно насиље над женама и децом у Карпатском басену.

Гомолава је археолошки тел - узвишење настало таложењем слојева старих насеља кроз векове.

Ту се налазе остаци људских кућа, гробница, керамике и других предмета који показују како су људи живели, радили и умирали, од бронзаног доба до средњег века, објашњава Коледин.

Научник са Универзитета у Даблину Бери Молој је 2018. године започео истраживање да би пронашао одговор како су друштва реаговала на кризе које су обележиле крај бронзаног доба.

А масовне гробнице кроз историју нису биле реткост.

Нови погледи на древну хумку

Масовне гробнице појављују се широм европске праисторије од неолита до раног гвозденог доба на равницама данашње Хрватске, Мађарске, Србије и Румуније.

Неолит је млађе камено доба, означава период од око 10.000 година до око 5.000 година пре нове ере.

Рано гвоздено доба покрива период од 1.000 године пре нове ере до 500. године пре нове ере.

Сам гроб на Гомолави, близу данашњих Хртковаца, био је мали, широк око 2,9 метара и дубок око 50 центиметара.

Археолози су у гробници пронашли керамичке посуде за пиц́е, бронзане украсе и животињске остатке, каже Коледин.

За разлику од других масовних гробница, у овој је било много више жена и деце.

Чињеница да су деца и млађе жене често недостајале из других масовних гробница намеће закључак да је њихово очување у животу, могуц́е као робова, било важно, објашњава тим истраживача.

„Зато и њихово убијање можемо разумети другачије, јер је имало шири друштвени и економски значај.

„Оно показује да су починиоци желели да моћ у региону", додају.

То нам говори да су током хиљада година могли да се догађају „масовна убиства, при чему су у таквим гробницама често сахрањивани људи из различитих слојева друштва", тврде истраживачи.

Трец́ина убијених имала је знакове тешких, незацељених повреда, посебно на глави.

Генетски подаци нису показали трагове смртоносних патогена који изазивају болести, додају.

Научници верују и да жртве нису потицале из истог насеља, а ДНК анализа да појединци нису били чланови исте породице.

Изгледа да већина није блиско биолошки повезана, а не види се веза чак ни на нивоу рођака другог степена, кажу из тима истраживача.

То је утврђено на основу изотопске анализе стронцијума.

Ова метода омогућава да се, на основу хемијског састава зуба или костију, одреди географско подручје у коме је неко одрастао, јер се изотопски састав стронцијума разликује од региона до региона.

Ипак, неке информације су и даље непознате.

„Не знамо ко их је сахранио.

„Могуће је да су били заробљени на неком другом месту, а затим доведени у Гомолаву да буду сахрањени убрзо после смрти - на то указује анализа костију урађена ЦТ скенирањем", додају истраживачи.

Ипак, верују да су пажљиво и намерно сахрањени на познатом, централном месту.

То сугерише да су и догађај који је довео до њихове смрти и сахрана требало да буду запамћени, објашњавају.

„Жртвама нису одузимане њихове драгоцености, а сама сахрана је захтевала време и планирање", примећује археолог Коледин.

Промена у начину ратовања

У гвозденом добу забележени су случајеви ритуалних жртвовања људи, каже и Коледин.

„У северној Европи пронађени су бројни остаци људи жртвованих у мочварама.

„Најчешће је реч о заробљеницима или појединцима који су били убијани и у оквиру одређених ритуала", указује.

Међутим, „ти примери припадају каснијим периодима у односу на Гомолаву".

Ипак, нове информације доводе у питање старе претпоставке о праисторијским ратовима.

„Дуго се веровало да су праисторијски ратови били малих размера и да је у њима учествовала мања група мушкараца на бојним пољима, а да су жене и деца били колатерална штета.

„Ово откриће показује да је ратовање било вец́их размера и да је могло да утиче на читава друштва на широком географском подручју", објашњавају из тима истраживача.

Колективно насиље у најранијој праисторији обично је било последица у локалних сукоба.

Када је земљорадња стигла у Европу, од седмог миленијума пре нове ере, докази о насиљу постају учесталији и обимнији, пише у истраживању.

Током неолита, насиље је постало селективније - мушкарци, најчешће борци, учествовали су у ратовима већег обима.

Касније је појава бронзаног оружја и коња на бојном пољу повећала број учесника и сложеност сукоба.

Масовна гробница у Гомолави највероватније се уклапа у такав контекст, пре појаве сталних војски.

Географски обим насиља који показују „да су сукоби били много вец́и", као и да би „хиљаде људи могле бити директно и индиректно могли бити повезани са њима".

Зато можемо да кажемо да је Гомолава резултат великог друштвеног превирања, а не окршаја малих размера, закључују из истраживачког тима.

Како су живели људи у брозаном добу?

Европа је у бронзано доба била густо насељена.

Не зна се тачан број становника који је тада живео на континенту, а ни њихова имена нигде нису забележена, пише научник Ентони Хардинг у књижи Живот у бронзаном добу.

Из приказа на предметима и из налаза из гробова можемо видети да су људи бронзаног доба изгледали прилично слично данашњим, додаје.

Обезбеђивали су храну, одећу и склониште, а животни век је био око 40 година.

Велики број деце умирао је на рођењу.

Користили су и животињску и биљну храну, пише Хардинг.

Како су се људи тада доживљавали једни друге је сложена тема, пише он.

Вероватно су размишљали и осећали на начине који су нам познати, а имали су и многа ирационална веровања која нам је данас тешко објаснити, указује Хардинг.

Фризуре су се разликовале међу женама и мушкарцима, вероватно су показивале старост, статус и брачно стање.

Посебан статус у друштву имали су ковачи.

„Заједнице људи су се кратале на коњима, што им је омогућавало брзе и изненадне продоре ка западу, преко Карпата.

„Таква кретања и продори номадских или полуномадских група утицали су на значајне промене у овом делу Европе", указује археолог Коледин.

Под тим притиском, „локалне заједнице су постепено почеле да напуштају насеља, која нису била погодна за одбрану".

Уместо њих, почињу да се оснивају нова насеља на природно заштићеним местима, као што су узвишења, брда или тешко приступачни терени, објашњава археолог.

„Такве промене у просторној организацији насеља пратиле су и шире промене у начину живота.

„У том периоду постепено се уводи и употреба гвожђа, најпре у изради оружја, а затим и у другим предметима", додаје он.

Археолошко налазиште као 'слојевита торта'

Остатке из тог периода, али и бројне налазе из каснијих епоха, научници су налазили на Гомолави.

Формирала се постепено, слагањем културних слојева кроз различите историјске периоде, указује Коледин.

Локалитет је основан у 6. миленијуму пре нове ере.

Најстарије насеље у области Срема формирано је у доба млађег неолита, а куће су грађене од дрвета и глине.

У бронзаном и гвозденом добу постојала су насеља са једноставним кућама.

Касније су се смењивали трагови различитих епоха, од праисторије до средњег века.

Почетком 1. миленијума пре нове ере, налазила се на граници регионалних културних традиција.

„Због тога се често каже да структура локалитета подсећа на слојевиту торту, где сваки слој представља одређено време и културу", објашњава Коледин.

Истраживање Гомолаве почело је крајем 19. века да привлачи научнике.

Закључили су да су на овом простору људи дуго живели - од неолита до касног средњег века.

Истраживање на Гомолави завршено је 1970-их година.

На основу археолошких података, на Гомолави су пронађене две радионице за прераду метала и бројни предмети.

Али тадашња истраживања гробнице у којој су сахрањена тела жена и деце закључила су да на костима нема видљивих трагова насиља, закључује Коледин.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk