Викенд бурних разговора - где су сада Зеленски, Трамп и Европа

Украјински председник Владимир Зеленски вратио се у Кијев после три бурна дана.

У петак му је наређено да напусти Белу кућу после напетог јавног сукоба са Доналдом Трампом и Џеј Ди Вансом у Вашингтону.

Током викенда наишао је на топлију добродошлицу у Лондону, где га је испред Даунинг стрита дочекао премијер, посетио је краља и добио снажну подршку европских лидера на самиту у недељу – оштра супротност сценама из Овалне собе.

После лондонског скупа, британски премијер Кир Стармер је рекао да ће европски лидери формирати „коалицију вољних" за одбрану Украјине – али су детаљи ко би колико допринео били оскудни.

Какав је сада однос између Трампа и Зеленског?

У објавама на друштвеним мрежама у суботу, Зеленски је рекао да Украјина и САД морају бити „искрени и директни једно према другом" како би разумели заједничке циљеве – и изразио жељу да Америка „чвршће" стане на страну Кијева.

Сукоб је био „заиста тежак", рекао је Зеленски гостујући на Фокс њузу неколико сати пошто је напустио Белу кућу

Искористио је прилику да се захвали Американцима и Трампу, али се није директно извинио, упркос позивима америчких лидера.

Већина водећих републиканаца изразила је подршку Трампу и Вансу.

Саветник за националну безбедност Мајк Волц – који је био у Овалној соби током напетог састанка у петак – упоредио је украјинског лидера са „бившом девојком", док је председник Представничког дома Мајк Џонсон позвао Зеленског да одустане.

Међутим, умеренији републиканац, конгресмен из Небраске Дон Бејкон, рекао је да је то био „лош дан за америчку спољну политику", док је сенаторка из Аљаске Лиза Мурковски изјавила да јој је „мучно од тога што администрација изгледа напушта наше савезнике и окреће се Путину".

Како су европски лидери реаговали?

Поруке подршке Зеленском почели су да пристижу убрзо пошто је у петак увече напустио Белу кућу.

Међу малобројним изузецима били су италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која жели да очува своје одличне односе са Трамповом администрацијом, и мађарски премијер Виктор Орбан, који је похвалио америчког председника због „храброг залагања за мир".

До недељног самита у Лондону, постало је јасно да конкретне акције морају пратити речи подршке – при чему се већина лидера трудила да нагласе како је и даље америчка подршка кључна.

На крају самита, Кир Стармер је представио четворостепени план за мир, који укључује наставак војне помоћи Украјини, обавезу да Украјина учествује у мировним преговорима, јачање украјинских одбрамбених капацитета како би се одвратила будућа руска агресија, као и формирање „коалиције вољних" за одбрану Украјине, укључујући слање трупа у Украјину.

Шта је са европским безбедносним гаранцијама?

Стармер је рекао да идеја о слању трупа у Украјину – што би укључивало војнике на терену и авионе у ваздуху – има подршку неколико страна, али је био пажљив да то препусти појединачним земљама да интерно размотре ту тему.

Скандинавске земље су већ сигнализирале да би биле отворене за ову идеју.

Премијерка Данске Метте Фредериксен рекла је да има „отворени ум" према овом предлогу, док је шведски премијер Улф Кристерсон казао да је његова земља спремна да Украјини пружи безбедносне гаранције – ако то буде имало подршку САД.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони више би волела још један самит који укључује САД него да дискутује о европском контингенту у Украјини – могућности која је, како каже, „збуњује".

Пољска – која је дуго била један од најгласнијих подржавалаца Кијева – већ је искључила слање војника, иако није поставила многе границе у погледу хуманитарне и војне помоћи Украјини.

Европски лидери сада ће имати неколико дана да прихвате најновији развој догађаја пре него што се поново састану у Бриселу у четвртак на посебном састанку о одбрани, на којем ће шефица Комисије Урсула вон дер Лејен представити оно што је назвала „свеобухватним планом како да наоружамо Европу".

Британија умањује значај Макроновог плана о примирју

У недељу је француски лист Фигаро известио је да су Емануел Макрон и Кир Стармер предложили потенцијално једномесечно примирје између Русије и Украјине, „у ваздуху и на мору".

Детаљи споразума су оскудни и идеја коју су изнели Французи остаје само то.

Према овом плану, обе стране би се договориле о примирју на четири недеље у ваздуху, на мору и око енергетске инфраструктуре.

Међутим, Макрон је сугерисао да се то не би односило на борбе на терену дуж фронта, јер би било превише тешко пратити.

Али у понедељак ујутро, министар британских оружаних снага умањио је значај идеје о примирју, инсистирајући да „није постигнут никакав договор о томе како примирје треба да изгледа".

„Радимо заједно са Француском и нашим европским савезницима како бисмо размотрили који је пут до стварања трајног и одрживог мира у Украјини", казао је Лук Полард за радио Тајмс.

Свако примирје би морало бити договорено са Русијом, а још нема доказа да су они спремни на то.

Шта Русија каже?

Иако Владимир Путин још није званично коментарисао сусрет у Вашингтону, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да је то био „дипломатски неуспех Кијева".

У понедељак ујутро, портпарол Кремља Дмитриј Песков је критиковао лондонски самит о Украјини.

„Тамо су изнете изјаве о потреби хитног повећања финансирања за Украјину. Ово очигледно није део мировног плана, већ се ради о наставку борби", рекао је Песков.

„Остатак ће зависити од тога какви мировни планови буду припремљени и понуђени за разговор. Свака конструктивна подршка овом процесу биће добродошла сада, као и свака конструктивна иницијатива."

Говорећи о ширем одговору на рат, Песков је сугерисао да је „колективни Запад делимично почео да губи колективност".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]