Истражујемо малверзације са новцем ЕУ у реконструкцији железнице у Новом Саду, каже Лаура Ковеши

Европско јавно тужилаштво (ЕППО) потврдило је да је покренуло истрагу о потенцијалним злоупотребама ЕУ фондова у вези са реконструкцијом пруге и железничке станице у Новом Саду.

ЕППО је независна канцеларија за истраге и гоњење „кривичних дела уперених против буџета ЕУ".

Предмет истраге су зајмови које је за ту намену доделила Европска инвестициона банка, а покренута је на основу притужбе приватног лица, рекла је Лаура Ковеши, европска јавна тужитељка, за Радио-телевизију Србије (РТС).

„Да будем врло јасна, ми не истражујемо саму несрећу у Новом Саду, не истражујемо како су ти људи погинули. То није наша надлежност.

„Наша надлежност је да видимо да ли је у укупној суми новца која је додељена кроз европски пројекат, било малверзација са новцем ЕУ, корупције или прања новца у односу на новац ЕУ", додала је Ковеши.

Претходно су из ЕППО саопштили да је истрага покренута због великог јавног интереса, али у писаном обавештењу редакцији ББЦ-ја на српском су додали да не откривају детаље како се не би утицало на ток процеса.

Надстрешница недавно реконструисане новосадске железничке станице обрушила се 1. новембра 2024. - тада је погинуло 15 људи, а двоје је тешко повређено.

Пад надстрешнице покренуо је масовне протесте широм земље, предвођене студентима који месецима блокирају факултете и захтевају кривичну одговорност за новосадску трагедију.

На протестима указују да је корупција у инфраструктурним пројектима, а посебно у реконструкцији новосадске станице, довела до трагедије.

Радови на станици, изграђеној 1964. године, трајали су од јесени 2021. до лета 2024. године, и коштали су 65 милиона евра.

Обнова станице је рађена у оквиру велике реконструкције пруге од Београда до државне границе са Мађарском.

Иако су из врха власти одмах после трагедије рекли да надстрешница није реконструисана, демантовали су их поједини стручњаци.

Представљањем званичне документације о пројекту потврђено је да је било радова и на надстрешници.

Главни извођач радова на станици био је кинески конзорцијум Цхина Раилwаy Интернатионал Цомпанy (ЦРИЦ), али је било и много подизвођача.

За сада није јасно да ли је за радове на станици коришћена и новац из фондова ЕУ или за неке друге делове пројекта реконструкције пруге од Београда до границе са Мађарском, једном од 27 чланица ЕУ.

У ранијем интервјуу телевизији Хепи, председник Србије Александар Вучић рекао је да је за радове на новосадској станици укупно потрошено 65,5 милиона евра.

„На станичну зграду потрошено је 15 милиона 658 хиљада. На колосеке и пероне 22 милиона 536 хиљада. На електронска постројења шест милиона 920 хиљада. На телекомуникациону опрему 20 милиона 436 хиљада", рекао је Вучић.

Ковеши: Надамо се сарадњи српског тужилаштва

Процедура Европског јавног тужилаштва у случају новосадске Железничке станице биће другачија него иначе, јер Србија није чланица Европске уније, али је и једина земља која као кандидат за чланство још нема радни аранжман са овим тужилаштвом.

„Главна разлика када говоримо о државама чланицама је та што су наши европски делегирани тужиоци уграђени у национални систем, тако да сви они могу да обављају претраге, да траже било коју врсту информација.

„Када је реч о трећој земљи, као што је Србија, морамо да се ослонимо на подршку државних органа.

„Сви наши захтеви ће ићи Јавном тужилаштву и нашим колегама, српским тужиоцима, и ми морамо да се ослонимо на њихову помоћ", објаснила је Лаура Ковеши за РТС.

За вођење поступка у случају злоупотреба ЕУ фондова надлежни су судови у Белгији и Луксембургу, где су седишта институција којима је, како се сумња, нанета штета.

Као „позитиван знак" у борби против корупције у Србији Ковеши види „менталитет људи".

„Ако грађани Србије дижу глас против корупције, то је веома позитиван знак, јер грађани схватају колико је то озбиљно и реаговали су.

„Ако они желе да живе у чистој земљи, и боре се за то, мислим да је то најважнији развој који можете имати у некој земљи", каже европска јавна тужитељка из Румуније.

Због новосадске трагедије, под истрагом тужилаштва је 13 људи, међу којима су бивши министар саобраћаја Горан Весић и бивша директорка Инфраструктуре железнице Србије Јелене Танасковић, који се бране са слободе.

Четири месеца од новосадске трагедије подигнуте су оптужнице против још троје људи за корупцију и пропусте у техничком надзору изведених радова на железничкој станици.

Истрага о учешћу два члана Комисије за технички надзор радова је обустављена због недостатка доказа, изјавио је тада главни тужилац ВЈТ Ненад Стефановић.

Случај паралелно води и новосадско тужилаштво, али је 12. фебруара део истраге о паду надстрешнице пренето на Тужилаштво за организовани криминал.

Студенти у блокади су крајем 2024. затражили су од Загорке Доловац, врховне јавне тужитељке у Србији да објави комплетну документацију о реконструкцији железничке станице.

Тада су испред зграде Врховног јавног тужилаштва у центру Београда, где је и неколико министарстава, подигли у ваздух стотине писама са захтевом тужитељки да „почне да ради свој посао" и испуни њихове захтеве.

Из њеног кабинета су саопштили да су том циљу „посвећени са пуном професионалном пажњом", као и да се помно испитују и финансијски аспекти пословања свих фирми које су учествовале у реконструкцији надстрешнице.

Надлежности јавног тужилаштва ЕУ

Европско јавно тужилаштво (ЕППО) води Румунка Лаура Кодруца Ковеши.

Канцеларији се придружило 22 државе чланице.

Србија није чланица, као ни остали кандидати за чланство у Европској унији, али је 2018. потписала споразум о сарадњи са Европском канцеларијом за правосудну сарадњу (ЕУРОЈУСТ).

ЕППО у државама чланицама води истрагу, кривично гони и износи пресуде у случајевима против ЕУ финансијских интереса, у шта спада прање новца, корупција, и преваре око општег пореза на потрошњу са штетом већом од 10 милиона евра, објашњено је из канцеларије европске јавне тужитељке у ранијем писаном одговору за ББЦ.

У државама које не припадају ЕУ, ЕППО такође може бити надлежан у одређеним ситуацијама преваре, а тичу се средстава Уније, која се исплаћују тим земљама, написали су из кабинета Лауре Ковеши.

Паралелно са протестима, на друштвеним мрежама је кружила вест да европска јавна тужитељка наводно долази у Србију како би истражила трошење европског новца у Србији, али су из њене канцеларије те наводе демантовали.

У јеку протесте дошло је до састанка врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и амбасадора ЕУ у Србији Емануела Жиофреа, који су, како је тада наведено, разматрали могућности успостављања сарадње Вишег јавног тужилаштва и канцеларије ЕППО и размене информација око потенцијалне корупције и злоупотребе ЕУ новца у Србији.

Ко је Лаура Кодруца Ковеши?

Бивша је шефица румунске Дирекције за борбу против корупције (ДНА), на чије чело је дошла 2013. године после чега је драстично порастао број пресуда за корупцију у Румунији.

Прва је европска јавна тужитељка, мада се тадашња румунска влада снажно противила њеном избору за ову позицију.

„Као тим ми смо посвећени, одлучни и темељни, за само два месеца, будући да смо покренули наше операције 1. јуна регистровали смо више од 1.200 извештаја о преварама које нарушавају финансијске интересе ЕУ", рекла је Лаура Ковеши у августу 2021. за дневни лист Данас о раду канцеларије коју предводи.

Ковеши је као тужитељка покренула кривични поступак против контроверзног бизнисмена Себастијана Гице, који је после нелегалног уласка добио политички азил у Србији, 2018. године, писао је Данас.

Случај Гица је један од највећих корупционашких афера у Румунији, уско повезан са тамошњим пословним круговима, безбедносним службама и политичарима.

Оптужен је за проневере од више стотина милиона долара.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]