'Нигде није безбедно': Иранци о животу под израелском ватром

Израел је ударио на Иран највећим таласом ваздушних напада годинама уназад, гађајући нуклеарни програм земље.

То је довело до одмазде Ирана и две земље од тада су наставиле да нападају једна другу.

Најмање 10 људи погинуло је у Израелу, док су различите локације, међу којима и стамбене зграде, биле погођене у иранској престоници Техерану.

Ирански медији известили су да је у израелским нападима погинуло 128 људи.

ББЦ на персијском разговарао је са Иранцима о последицама израелских напада и каква је била реакција владе.

Људи у Техерану су изгубљени и не знају шта да раде или како да реагују.

„Заглављен" је како је већина људи која је говорила за ББЦ њуз на персијском описала живот у Ирану у овом тренутку.

Једна особа је за ББЦ рекла да није могла да спава две ноћи: „Прошла сам кроз неке веома тешке тренутке."

Она каже да је актуелна ситуација подсећа на бомбардовања и одласке у склоништа током иранско-ирачког рата 1980-их, док је била дете.

„Разлика је у томе што бисмо тада, макар док су се догађали напади, чули сирене за ваздушну опасност или бар добијали упозорења пре него што су се десили.

„Али сада током овог бомбардовања или било ког ваздушног напада, нема ни сирена ни упозорења..."

„Чини се да званичницима овај пут није стало до наших живота."

Млађи људи, рођени после рата, не знају како је било некада, каже новинар ББЦ њуза на персијском Гончех Хабибиазад.

Други становника Техерана каже: „Морао сам да возим далеко од куће да бих нашао бензинску пумпу, зато што су испред сваке били дуги редови."

Неки људи се чак исељавају из града, „даље од места на којима живе било какви званичници".

Интернет је нестабилан, тако да је веома тешко остати у контакту са људима унутар земље, каже наш дописник.

Многи који живе изван земље шаљу поруке најмилијима, у нади да ће добити неки одговор од њих.

Једна жена у Техерану каже да је разматрала могућност напуштања града да би избегла нападе.

„Сви смо пожелели да одемо у мање градове или села, било куда где можемо да одемо, али сви ми имамо најмилије које не можемо да оставимо, и ми мислимо на њих", каже она.

„Оно што преживљавамо није фер ни према коме од нас, народу Ирана."

Она каже и да изгледа као да су Иранци „парализовани".

„Свима нам је жао што лидерима наше земље није стало до било кога од нас и наших живота, и сви покушавамо да прегрмимо ове дане у страху, исцрпљени и под великим стресом, јер је све изузетно тешко и болно."

„Не могу само да напустим Техеран, не могу да оставим постарије родитеље који не могу да путују далеко и дуго, и да сам напустим град.

„Осим тога, морам да идем на посао. Шта могу да урадим сада?", каже други становник Техерана.

Неки људи су такође добили упозорења од израелске војске која је тражила од свих Иранаца да напусте области близу војних положаја.

Становници Техерана делују највише забринути због овога.

„Јесте, нажалост, видео сам то већ", каже један.

„Како ми можемо да знамо где су војни положаји, а где нису?"

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је у засебној поруци Иранцима другог дана напада позвао људе да се дигну и свргну режим с власти.

Међутим, људи у земљи су до сада одлучили да остану безбедни и врло је мало доказа да је Нетањахоув позив имао било каквог одјека на терену, каже новинар ББЦ њуза на персијском Дарјоуш Карими.

Владина верзија

Сатима после првог израелског напада рано ујутро у петак, 13. јуна, а још и више од читавог дана касније, ниједна званична институција у Ирану није дала никакву јавну информацију или објашњење који би помогли људима да схвате праве размере израелских напада или знају како да реагују.

Многи су се питали: да ли је земља ушла у рат?

Буквално сви званичници који су се појавили на државној телевизији говорили су тоном који је сугерисао да се не дешава „ништа озбиљно", инсистирајући да је све „под контролом" и да су градови „безбедни и мирни".

Нико из власти није објаснио како су израелске летелице стигле наизглед слободно, без икаквог отпора, све до Техерана и других градова да би гађали зацртане циљеве.

Али у петак, 13. јуна после подне, после објављивања два саопштења иранског врховног вође, једног писаног и другог у видео облику, водитељ и коментатори на државним програмима почели су да ударају у бубањ „сурове освете".

Оно што је можда највише шокирало људе у Ирану је разарање стамбених зграда, још и више него напади на нуклеарна постројења и ваздухопловне базе, каже новинар ББЦ њуза на персијском Поујан Калани.

То ни јавност ни владини званичници нису очекивали.

Слике детета које је погинуло под рушевинама, прашином прекривени плишани меда који лежи на улици и дечји цртежи распршен на земљи биле су сцене којима многи Иранци нису присуствовали од окончања иранско-ирачког рата ,нарочито не на улицама главног града.

Такав напад на Техеран навео је многе који су се нашли на „првој линији фронта" да се запитају: шта се то тачно дешава, колико је распрострањено и како могу да заштите себе и породице?

Ирански званичници такође нису објаснили зашто је противваздушни систем земље толико неефикасан да Израел може да бомбардује критичне мете у року од неколико сати.

У видео поруци, ајатолах Али Хамнеи објавио је да ће „оружане снаге деловати снажно и да ће бацити зли ционистички режим на колена".

Рано увече, иранске балистичке ракете биле су испаљене ка Тел Авиву у Израелу, а ирански државни медиј је почео да објављује снимке уживо призора из града, приказујући оно што је изгледало као пројектили који ударају центар Тел Авива.

Ови снимци служили су као позадина за интервјуе са аналитичарима који су објашњавали како су ирански пројектили пробили израелску одбрану, очитавајући им „лекцију" и дајући низ „разорних одговора".

На овај начин, обликована је верзија о победи, а чак су и звуци сирена за ваздушну опасност у Тел Авиву представљени као знаци страха.

Све се ово дешавало док су израелски напади на иранске ваздухопловне базе и нуклеарна постројења у Натанзу, Фордову и Исфахану и даље били у току, и до ране суботе ујутро, непријатељски дронови су и даље надлетали Техеран.

Неки људи су хитали до бензинских пумпи, формирајући дуге редове, вероватно у жељи да побегну.

Други су говорили о куповини хлеба или прављењу залиха пиринча и уља у случају да дође до несташица.

Неколико сати касније, ирански министар спољних послова обратио се јавности преко државних медија, дајући препоруке: „Останите прибрани; избегавајте ширење панике; верујте само званичним изворима; уздржите се од непотребних путовања; и сарађујте са хитним службама."

Али ова саопштења су више деловала као захтеви за контролисање немира.

Поред објаве смрти неколико виших команданата Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и нуклеарних научника, једине званичне информације стигле су у облику делимичних медијских извештаја: сведени детаљи о нападима на војна и нуклеарна постројења, и некоординисане бројке о жртвама које су објавили гувернери покрајина или локални званичници Црвеног полумесеца.

Уместо тога, новинске агенције биле су пуне саопштења званичника, верских удружења и разних других институција, од којих су сви понављали верзију о „потлаченој али пркосној нацији" , потврдивши наставак „Осовине отпора" (регионални савезници Ирана) и позивање врховног вође на „сурову одмазду".

А опет, чак и након помног прегледања ових извештаја, било је немогуће одредити како су напади ових размера уопште били могући, колико је званичника и научника погинуло, колико је цивила погинуло, која конкретна постројења су погођена, праве размере разарања и да ли су Техеран и други градови и даље безбедни.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]