'Била сам купохоличарка, али ништа нисам пазарила седам година'

„Куповала бих одећу неколико пута недељно, а током снижења сваког дана, али сам ипак свако јутро имала утисак да немам шта да обучем”, каже 30-годишња Ли Со-јон из Јужне Кореје, која се данас противи куповини гардеробе.

Ли је раније осећала потребу да сваки пут када излази са пријатељима или на састанак, носи нову одевну комбинацију.

„Без проблема сам трошила стотине долара месечно”, признаје Ли.

Ова излечена купохоличарка, како себе назива, каже да је њен порив за куповином био додатно подстакнут тиме што је одећа била довољно јефтина да је мислила да може често да је мења, као и притисак да стално поставља нове фотографије одевних комбинација на друштвеној мрежи Instagramу.

Тек када је у продавници наишла на зимски капут који се продавао за само 1,5 долар, почела је да преиспитује њене потрошачке навике и индустрију брзе моде.

Био је направљен у Бангладешу и коштао је мање од шољице кафе.

„Схватила сам да нешто озбиљно није у реду.

„Та цена није одражавала праву вредност, а неко, негде, је заправо плаћао ту цену.

„То ме дубоко узнемирило”, каже Ли.

Почела је да истражује модну индустрију, и каже да је била шокирана када је сазнала ствари које никада раније није доводила у питање.

„Мислила сам да ми је стало до животне средине, али сам била слепа за скривене последице модне индустрије”.

Брза мода односи се на ултра-јефтину одећу која је дизајнирана да се носи само кратко, и да се одбаци чим се појави нови модни тренд.

Успон онлајн продавница брзе моде, као што су кинески Шиин (Схеин) и Тему, је преобликовао стиуацију у светској модној индустрији, али су те компаније често на мети критика због негативног утицаја на животну средину и упитних радних услова у ланцу производње.

ББЦ је 2024. године објавио да је просечна цена одевног комада на платформи Шиину свега 10,71 америчких долара и да сајт нуди око 600.000 различитих производа.

Према подацима Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), модна и текстилна индустрија спада у секторе који највише загађују животну средину.

Ова индусрија је одговорна за до осам одсто светске емисије гасова са ефектом стаклене баште и чак девет одсто загађења микропластиком која заврши у океанима свкае године.

Такође, више од 80 одсто одеће у свету заврши као отпад, на депонијама или у спалионицама, показују подаци Економске комисије Уједињених нација за Европу.

Више од 80 одсто одеће у свету заврши као отпад, на депонијама или у спалионицама, показују подаци Економске комисије Уједињених нација за Европу.

Ли, која живи у Сеулу, тренутно пише књигу о потрошачким навикама у Јужној Кореји, која је у првих десет највећих извозника половне гардеробе у свету.

Прошло је седам година откако је Ли престала да купује одећу.

Иако је свесна да она сама не може да промени целу индустрију, каже да потрошачи ипак могу много да учине.

За ББЦ 100 жена, Ли је открила четири савета за прављење одрживе гардеробе.

1. Купујте у складу са вашим начином живота

„Већина нас купује импулсивно јер су цене веома ниске”, каже Ли, истичући значај промишљеног приступа куповини.

Предлаже да анализирате ваше потрошачке навике и куповину ускладите са стварним потребама.

„Куповала сам упадљиве розе хаљине које нису имале никакве везе са мојим свакодневним животом.

„Радила сам у канцеларији пет дана недељно.

Каже да је тек када је почела да анализира њене куповне навике, могла да прави „свесније и смисленије изборе”, каже

2. Прво купујте из сопственог ормара

У ормару Ли има половне одеће, међу којом је и јакна њене мајке из 1980-их, као и кошуље старе више од 10 година.

„Почела сам да истражујем мој ормар, да вадим ствари које нисам носила месецима или годинама и да од старих комада правим нове комбинације”, прича Ли.

Посебно истиче да одрживост не значи само куповати еколошки прихватљиве модне брендове.

„Најодрживије решење је да користите гардеробу коју већ имате”, каже она.

Када би се удвостручио просечан број ношења једног одевног комада, емисија гасова са ефектом стаклене баште из модне индустрије би могла да се смањи за 44 одсто, показује студија Фондације Елен Мекартур, која заговара убрзани прелазак на циркуларну економију

У земљама које имају два годишња доба „довољно” 74 комада одеће, а 84 одевних предмета у земљама које имају четири годишња доба, подаци су извештаја који је 2022. године објавио берлински аналитички центар Хот ор Цоол Институте.

„Уместо да стално јурим најновије трендове, почела сам да схватам да је прави стил вештина да извучем најбоље из онога што већ имам, на креативан и промишљен начин.

„Данас за мене прави стил више није број одевних комада, већ начин да изразим себе комадима које већ имам”, каже Ли.

3. Размењујте и делите одећу

Уместо да купује нову одећу, Ли са пријатељима и члановима породице организује размене гардеробе.

Такође, истиче и културну вредност одеће.

„То није само одећа, јер сваки комад има причу и ствара нову повезаност међу људима”, каже она.

Светско тржиште половне гардеробе је порасло чак седам пута у последње четири деценије, показују подаци Економске комисије Уједињених нација за Европу.

4. Поправите, не бацајте

Ли каже да сама пришива дугмад и крпи истрошену одећу.

„Знам да је много лакше купити нешто ново, али те мале поправке су промениле начин на који гледам моју гардеробу.

„Почела сам да увиђам труд који је уложен у сваки комад и да одвајам време да поправим гардеробу коју имам.

„Мало креативности заиста може да направи велику разлику”.

Поправка одеће може да има велики утицај на потребу за куповином нових комада.

Добротворна организација Wрап, која се бави одрживом модом, је ове године објавила податак да се на пет поправки постојеће одеће, просечно избегава куповина четири нова комада.

Неке земље чак и подстичу поправке.

На пример, Шведска је 2016. године увела смањени порез на додату вредност (ПДВ) за мање поправке бицикала, ципела и одеће.

Ипак, ниске цене брзе моде представљају „велики изазов” за активисте као што је Ли Со-јон.

„Чак и сада, иако седам година нисам купила нови комад, понекад пожелим да набавим нешто, јер свуда има толико много јефтиних и лепих ствари.

„Тај упорни порив ме подсећа колико су капитализам и оглашавање дубоко уткани у нашу свакодневицу”.

Ли признаје да не може да гарантује да никада више неће да купи нешто ново, али верује да је на правом путу.

„Одустајање од куповине није само жртва због наше планете.

„То је начин да поново откријете радост, креативност и самопоуздање”.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]