Застава Косова на Конгресу УЕФА у Београду, извињење Фудбалског савеза Србије

Неколико застава у низу, па стуб на ком пише „49. конгрес УЕФА, Београд, 2025" и на крају застава Косова, поред које се слика председник Фудбалског савеза Косова Агим Адеми.

Тај снимак, настао у Сава центру, једном од најпознатијих конгресних центара Београда, 3. априла се појавио у многим медијима.

У престоници Србије организован је Конгрес УЕФА, кровне организације европског фудбала, чије је Косово дугогодишњи члан, као и Међународне фудбалске федерације (ФИФА).

Званични Београд не признаје косовску независност, проглашену 2008. године, а компликовани политички односи често и на пољу спорта изазивају напетости.

Из Фудбалског савеза Србије (ФСС) најпре су за Спортклуб негирали да је застава Косова била истакнута.

Међутим, уследило је ново саопштење у којем су да је реч о „пропусту организатора", то јест УЕФА, који је „један учесник покушао да искористи за нефудбалске интересе".

Из Фудбалског савеза Косова (ФСК) су одговорили да је Косово „равноправна чланица УЕФА и ФИФА" и да је као таква била представљена „државним симболима".

Због уклањања косовских симбола и заставе, ФСК ће упутити протестну ноту УЕФА и другим међународним институцијама, истакли су.

На друштвеним мрежама, пре свега профилима навијача београдског Фудбалског клуба Црвене звезде, у међувремену је објављен и снимак на ком се види како група људи пали косовску заставу испред Сава центра.

ББЦ није потврдио аутентичност тог снимка.

„Реаговали смо заједно, брзо и одлучно и са пуном одговорношћу обавештавамо јавност да на Конгресу УЕФА данас у Београду нема никакве заставе, нити заставице тзв. Косова", саопштио је ФСС.

„Извињавамо се сваком нашем грађанину и сваком припаднику нашег народа, посебно нашим људима на Косову и Метохији, које је узнемирио и повредио пропуст организатора који је нашом реакцијом одмах отклоњен."

Конгрес УЕФА у Београду описују као „један од најважнијих догађаја у нашој земљи икада", зато што је ФСС „домаћин најважнијим фудбалским људима Европе и света".

„Разумемо да је присуство косовске делегације у главном граду Србије, као и чињеница да се застава наше државе вијорила поред застава других држава, и даље неприхватљива за политику и део јавног мњења у Србији", наводи се у саопштењу Фудбалског савеза Косова.

„Међутим, држава Косово је неповратна реалност и што пре то прихвате, пре ћете допринути нормализацији спорта и државних односа".

Отварању је присуствовао и председник Владе Србије у оставци Милош Вучевић.

Нова рунда тензија дешава у тренутку најава да ће Србија и Албанија 2026. заједно организовати Европско првенство у фудбалу за играче до 17 година.

Србија, Косово и спорт

Потенцијални сусрети косовских и српских спортиста увек изазивају много напетости, због чега организатори такмичења углавном спречавају да до њих дође.

Велико је питање и ко сме да игра утакмице на Косову и у ком такмичењу.

Појединим клубови са територије Косова, који желе да наступају у такмичењима Фудбалског савеза Србије, та могућност забрањена је 2023. године.

Тада су добили допис да се „спортске приредбе могу организовати само у складу са Министарством културе, омладине и спорта Косова".

ФСС је због тога писао УЕФА, наводећи да је „Србима на Косову угрожено право на бављење спортом".

На то је реаговао Хајрула Чеку, тадашњи косовски министар културе, омладине и спорта, поручујући да се тим писмом „криви стварност".

Фудбалски савез Косова годинама од косовских институција и полиције тражи да забране „нелегално такмичење" које није део косовског система.

Због тога су и они слали писма на адресе УЕФА и ФИФА.

На Косову је током 2024. затворен низ институција које су функционисале у систему Србије, а које званична Приштина не признаје.

На северу Косова, где српско становништво чини већину, затворене су, између осталих, канцеларије ПИО Фонда, Канцеларије за КиМ, Центра за социјални рад, и неколико предузећа.

Раније је у српским срединама укинут динар, затворена је банка Поштанска штедионица, трезор Народне банке Србије у Лепосавићу, као и објекти Поште Србије.

Србија је престала и да издаје аутомобилске таблице за градове на Косову.

Преостале институције којима управља Србија на Косову данас су само у здравству и школству.

ФСС и 'хрватски авион'

Политичке буре око Фудбалског савеза Србије било је и прошле године, када тема није било Косово, већ Хрватска.

По репрезентативце Србије је у повратку са Европског првенства послат авион хрватске авио-компаније, што су политички званичници назвали „срамотом".

„(Председник Србије) Вучић је био изузетно љут. Ми имамо нашу Ер Србију и сви путујемо том компанијом", рекла је Ана Брнабић, председница Скупштине Србије.

ФСС је чартер лет платио 48.500 евра за један смер, објавио је тада београдски сајт Телеграф, што су пренели многи медији у Србији.

Из ФСС су за тада Спорт клуб реклии да нико, по ентеријеру авиона, није приметио да је реч о хрватском авиону.

„Унутра је све било на немачком, споља код регистарског броја стајала је ХР ознака или нешто слично", рекао је један од присутних, чији идентитет Спорт клуб није открио.

Јован Шурбатовић, тада још генерални секретар ФСС, назвао је све скандалом.

„Те ствари се дешавају, десиле су се, да ли је то била нека политичка провокација, намештаљка... Десило се и свакако је скандал.

„Не кривим ни тим менаџера, ни сараднике јер то нису знали. То никако није могло да се види", рекао је тада Шурбатовић, који је недуго потом напустио ФСС.

Неодиграни мечеви

У протекле две деценије било је доста случајева када спорта није било због политике.

И то не само у Србији.

Фудбалска утакмица Румуније и Косова из 2023. године, одиграна у квалификацијама за Европско првенство, била је прекинута 50 минута због пошто су румунски навијачи певали „Србија, Србија" и подигли транспарент „Косово је Србија".

Румунија је једна од пет чланица Европске уније која и даље није признала Косово, уз Шпанију, Грчку, Кипар и Словачку.

Уочи Летњих Олимпијских игара у Бразилу 2016. године, тадашњи министар омладине и спорта Србије Вања Удовичић изјавио је да је препорука владе и свих савеза да српски спортисти напусте победничко постоље ако се на њему нађу са неким учесником са Косова.

Тада је прецизирао и да је одлука на самим такмичарима, али да ни сам не зна како би поступио у таквој ситуацији.

Као министар и спортиста, рекао је тада Удовичић, не подржавам одлуку којом је Косову омогућено учешће на ОИ у Рију.

ФК Трепча из Косовске Митровице у центар пажње је доспео 2019. године, када га је жреб Купа Србије спојио са београдском Црвеном звездом, једним од највећих клубова на Балкану.

Меч је требало да буде одигран у Звечану, али делегација Звезде није пуштена Косово - фудбалери су враћени са административног прелаза Јариње.

Дуел је одигран сутрадан у Спортском центру ФСС у Старој Пазови, надомак Београда, и Звезда је убедљиво победила.

А годину дана раније, план је био да Партизан у Лепосавићу одигра пријатељски меч са кошаркашима Трепче, али им такође није био дозвољен улазак на Косово.

Исте године, напетости је било и пред меч женских рукометних јуниорских селекција Србије и Косова, а у оквиру квалификација за Светско првенство.

Меч је прво требало да буде одигран Крагујевцу, али је премештен у спортски центар Ковилово, периферији Београда, да би на крају био отказан одлуком Владе Србије.

У данима пред меч, навијачи су протестовали испред Ковилова, најављујући долазак на дан утакмице, иако је меч требало да буде одржан без публике, обележја и химне.

Европска рукометна федерације (ЕХФ) после отказивања утакмице суспендовала Рукометни савез Србије и избацила младе рукометашице из квалификација.

У октобру 2021. косовских боксера није било на Светском првенству у Београду.

Косовска делегација тада је три пута покушала да стигне до Београда - безуспешно.

„Сваки пут смо заустављени на граници због ознака Косова на опреми", изјавио је тада за ББЦ Љатиф Демоли, генерални секретар Боксерског савеза Косова.

Ненад Боровчанин, председник Боксерског савеза Србије, у краткој изјави за ББЦ је рекао да „такозвано Косово није учесник Светског првенства" и да не жели да даје изјаве „о њиховим провокацијама".

Нешто слично догодило се 2018. косовској карате репрезентацији - хтели су да учествују на Европском првенству у Новом Саду, али су оба пута задржани на прелазима.

Одиграни мечеви

Међутим, то не значи да мечева између српских и косовских екипа није било.

Рукометашице Наисе из Ниша победиле су 2007. екипу Влазнимија из Ђаковице 46:13, у осмини финала Челенџ купа.

Меч је игран у мађарском граду Татабања, без публике и уз јаке снаге обезбеђења.

На утакмици су биле истакнуте заставе Србије за Наису, Европске рукометне федерације за Влазними, застава Челенџ Купа, као и заставе земаља судија и делегата - Мађарске и Словачке.

Такође, у фебруару 2022. шест косовских спортиста учествовало је на Балканском првенству у атлетици за младе у Београду.

То је први пут да је репрезентација Косова под тим именом учествовала на спортском такмичењу у Србији, истакли су тада из Олимпијског комитета Косова.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од око 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]