Хоће ли Нетанјаху и Трамп разговарати о оптужбама за ратне злочине против Израела и Хамаса

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху састаје са америчким председником Доналдом Трампом ове недеље у Вашингтону – он ће бити први страни лидер који ће га посетити после инаугурације прошлог месеца.

Они ће разговарати о крхком примирју у Гази после 15 месеци рата између Израела и Хамаса који је уследио након Хамасових напада 7. октобра 2023. године у ком су погинуле десетине хиљада Палестинаца.

Посета је планирана након што је Међународни кривични суд (МКС) издао налоге за хапшење у новембру за Нетанјахуа, као и за бившег израелског министра одбране Јоава Галанта.

МКС је такође издао налоге за хапшење тројице Хамасових лидера, међу њима његовог војног команданта Мухамеда Деифа.

Налог обично отежава оптуженом да путује – како ће, дакле, Нетанјаху успети да стигне у САД?

Ако особа за којом је издата потерница МКС-а путује у било коју од 124 земље потписнице ове организације, њу теоретски чекају хапшење и депортација у Хаг на суђење.

МКС нема мандат да спроведе ове налоге и ослања се на земље чланице да то ураде.

САД нису потписнице МКС-а и одбациле су његове наводе, тако да је Нетанјаху слободан да путује у ову земљу без ризика од хапшења.

За шта су оптужени Израел и његови лидери?

Тужилац МКС-а Карим Кан оптужио је Бенјамина Нетанјахуа и Јоава Галанта да су одговорни за ратне злочине почињене током израелске војне кампање у Гази.

У оптужбе спадају „изгладњивање као метод ратовања и злочини против човечности као што су убиство, прогон и други нехумани чинови".

Тужилац је изјавио да је такође пронашао чврсте основе да верује како обојица политичаре сносе „кривичну одговорност као цивилни претпостављени за ратни злочин намерног усмеравања напада на цивилно становништво".

У рату је погинуло више од 47.000 Палестинаца, од чега су већина били жене и деца, према УН-у и Министарству здравља у Гази.

Канцеларија УН за људска права назвала је ово „системским кршењем међународног права".

МКС није објавио све доказе које има против Нетанјахуа и Галанта, али лекари који су радили у Гази тврде да су израелски снајперисти и дронови узимали децу као мету.

„Оперисали смо децу која би говорила: 'Лежао сам на земљи након што је пала бомба и стигао је квадкоптер који се спустио и лебдео нада мном, и затим пуцао у мене'", рекао је професор Низам Мамоде, хирург који је радио у Гази током рата, док је сведочио пред Међународним одбором за развој у британском парламенту у новембру 2024. године.

Групе за заштиту људских права такође оптужују Израел да је приводио палестинске цивиле и злостављао их и излагао неке од тих цивила сексуалном нападу.

Оне такође оптужују Израел за држање деце као затвореника.

Налози за хапшење МКС-а постоје уз различите тужбе против Израела које је поднела Јужноафричка Република Међународном суду правде (МСП), који истражује државе и међународно право уместо појединаца.

Јужноафричка Република – коју је подржало 14 земаља и територија – оптужује Израел да је починио геноцид у Гази.

Галант, тада израелски министар одбране, рекао је у октобру 2023. године да Израел ставља „Газу под комплетну опсаду".

Јужноафричка Република тврди да ова изјава показује посебну намеру да се почине геноцидни чинови и да они настављају да се чине.

У тужби МСП-у такође се као докази наводе разарање више од 66 одсто инфраструктуре Газе и масовно расељење 90 одсто становништва.

Тужиоци тврде да је ово наметнуло услове чија је намера да изазову уништење палестинског народа.

У привременој судској одлуци из јануара 2024. године, МСП није пресудио да ли је Израел починио геноцид у Гази или није – до тога ће доћи у каснијем стадијуму – али јесте наложио Израелу да спречи геноцидне чинове у Гази и да омогући хуманитарној помоћи да уђе на територију.

Каква је била реакција Израела?

Нетанјаху је назвао наводе МКС-а „антисемитским" и позвао да се налози за хапшење повуку.

Израел је такође одбацио надлежност МКС-а, упркос судској одлуци из 2021. године да има овлашћење кад је у питању Газа, јер, према генералном секретару УН-а, Палестинци су чланови суда.

Израел је такође одбацио оптужбе за геноцид које је изнела Јужноафричка Република у МСП-у, назвавши их „потпуно неоснованим" и „морално одбојним", и оптуживши Јужноафричку Републику за изношење „пристрасних и лажних тврдњи".

Израелска војска инсистира да не напада цивиле и оптужује Хамас за коришћење становништва као живог штита.

Израел је у прошлости такође негирао злостављање затвореника, али је војска покренула велики број кривичних истрага о понашању његових војника у рату, међу њима злостављање притвореника и наводе за сексуално непримерено понашање.

За шта је оптужен Хамас?

МКС је издао налоге за хапшење команданта Хамаса Мухамеда Деифа и његовог лидера Јахју Синвара, обојицу оптужену за оркестрирање напада од 7. октобра, заједно са Хамасовим политичким лидером Исмаилом Ханијехом.

У међувремену су сва тројица лидера убијена.

Тужилац МКС-а их је оптужио за ратне злочине и злочине против човечности, међу њима уништење и убиство, узимање талаца, силовање и сексуално насиље и тортуру.

Више од 1.200 људи убијено је 7. октобра 2023. године, од чега су више од 800 њих били цивили а међу њима неки и деца.

Експерти кажу да слике тела жртава указују на сексуално насиље, обезглављивања и спаљивања.

Стивен Вилкинсон, специјалиста за међународно хуманитарно право, назвао је дела Хамаса 7. октобра „веома јасним и очигледним ратним злочинима".

Око 250 особа узето је за таоце тога дана, међу њима деца и старије особе.

Неки су у међувремену пуштени, али више од 100 талаца сматра се мртвим, неки од њих због дела њихових тамничара, а неки због дела израелске војске.

Хамас, кога САД, Велика Британија и други сматрају терористичком организацијом, такође је оптужен за чињење геноцидних чинова, али не може да буде кривично гоњен од МКС-а јер Газа није држава.

Како је реаговао Хамас?

Хамас је назвао оптужбе МКС-а „неоснованим".

Званичник Хамаса рекао је за Ал Џазиру: „Докази су пуни пропуста и грешака, и пристрасни су према држави окупатору."

Шта сада?

Израел није потписник МКС-а, али Држава Палестина – како је дефинише УН – јесте, а имајући у виду да су наводни чинови геноцида почињени на Палестинској територији, налози за хапшење су валидни.

Француска, Италија и Мађарска, упркос томе што су и саме земље потписнице, такође су сугерисале да би Израелци могли имати имунитет од налога за хапшење МКС-а, зато што Израел није потписао Римски статут који управља МКС-ом.

Као одговор на издавање налога за Нетанјахуовим хапшењем, администрација председника Трампа тражи изгласавање закона којим би се увеле забране путовања особљу МКС-а које посећује САД и финансијске санкције самом суду.

Фирме, на пример софтверске компаније, могу бити спречене да сарађују са МКС-ом, што би, упозоравају аналитичари, могло значајно да га оштети.

Израел је, међутим, потписник Повеље УН-а тако да је свака одлука МКС-а за њега обавезујућа.

Ако се земља чланица не повинује било којим санкцијама или одлукама које донесе суд, случај се прослеђује Савету безбедности УН-а ради спровођења.

Међутим, његових пет сталних чланица – од којих је једна Америка – и даље могу да ставе вето на примену.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]