Шта веш-машине могу да открију о Трамповим царинама

Најава америчког председника Доналда Трампа да ће увести царине на робу из Канаде, Мексика и Кине уздрмала је међународно тржиште и продубила страхове од трговинског рата широких размера.

Као последица ове најаве, светске берзе забележиле су пад, а инвеститори се припремају за економску нестабилност која би могла да угрози корпоративне добити и успори глобални раст.

Трамп тврди да су царине неопходне за сузбијање илегалне имиграције и трговине дрогом.

„Чланови банди, кријумчари, трговци људима и разне врсте илегалних дрога прелазе наше границе и улазе нам у заједнице", изјавио је 1. фебруара.

Дан касније потврдио је планове да уведе царине на производе из земаља Европске уније (ЕУ), и наговестио да би договор могао да буде постигнут са Уједињеним Краљевством (УК).

Међутим, предложене америчке царине на канадску и мексичку робу су одложене у понедељак, 3. фебруара, само дан пре него што је требало да ступе на снагу, после хитних преговора током којих су обе земље пристале да појачају контролу њихових граница.

Машине за прање веша: Студија случаја

Трамп тврди да царине иду у прилог Американцима јер доносе приход од страних компанија.

Он је 1. фебруара рекао ће увести царине од 25 одсто на производе из Канаде и Мексика, а да ће постојеће царине на кинеску роба увећати за додатних 10 одсто.

Канада је најавила реципрочне мере, а запретио је и Мексико, али није применио ниједну меру.

Све три земље постигле су договор о суспензији царина на 30 дана уз обавезу јачања контроле граница.

У оквиру споразума, Мексико је пристао да распореди 10.000 припадника Националне гарде дуж његове границе.

Истовремено, убрзо пошто су у уторак, 4. фебруара ступиле на снагу америчке царине од додатних 10 одсто на увоз из Кине, Пекинг је узвратио противмерама на разне америчке производе, међу којима су царина од 15 одсто на угаљ и 10 одсто на сирову нафту.

Стручњаци упозоравају да царине често на крају оптерећују домаће потрошаче и предузећа.

Пример тога је царина на машине за прање веша коју је Трамп увео 2018. године, са циљем да заштити америчке произвођаче од јефтиног увоза.

Истраживање које су водили економисти Арон Б. Флан, Али Хортаксу и Феликс Тинтелнот показала је да је ова политика повећала цене веш машина у САД-у за 12 одсто, јер су и страни и домаћи произвођачи подигли цене.

Студија процењује да је 1.800 новоотворених радних места углавном било неутралисано вишим трошковима за купце.

„Иако су нека радна места створена, потрошачи су платили веома високу цену.

„То за њих није био добар договор", каже за Феликс Тинтелнот, професор на Универзитету Дјуку у САД-у и коаутор студије, за ББЦ Мундо.

На крају, „трошак трговинског сукоба сносе потрошачи", каже Инга Фехнер, виша економисткиња за глобалну трговину у банци ИНГ у Немачкој.

'Није изолован случај'

Царина на машине за прање веша није била изолован случај.

Током Трамповог првог мандата, више студија је показало да су царине повећале трошкове за америчке потрошаче.

Како су увозни производи постајали скупљи, компаније су те трошкове делимично или у потпуности преносиле на купце у САД-у, што је додатно подстакло инфлацију.

„Студија за студијом показује да су царине које су уведене од 2017. у потпуности пребачене на америчке купце", пишу економисткиње Кимберли Клозинг и Мери Лавли из Института Петерсон за међународну економију, прогресивног америчког аналитичког центра.

Конзервативни амерички аналитички центар Таx Фоундатион такође је указао на економске штете узроковане царинама.

„Оне су свеукупно имале негативан утицај на економију земље", пише Ерика Јорк, потпредседница за федералну пореску политику у овом центру.

„Царине су повећале цене и смањиле производњу и запосленост", указује.

Међутим, Трампови савезници, попут трговинског саветника Питера Навара, оспоравају ове налазе.

„Због царина није било инфлације", тврдио је Наваро, иако није пружио никакве податке који би поткрепили ту изјаву.

Поскупљење Барбика?

Гигант у производњи играчака Мател каже да би могао да повец́а цене ллутке Барбике у САД како би надокнадио утицај царина уведених Кини.

У Кини је базирано нешто мање од 40 одсто производње компаније.

Поред потенцијалног повец́ања цена, произвођач каже да би могао да промени и ланце снабдевања.

'Кршење трговинских споразума'

Поред економског утицаја, Трампове царине на производе из Канада и Мексика представљају изазов за деценије споразума о слободној трговини.

То се пореди са применом прекида царина са идејом постизања трговинског споразума, објашњава Валерија Мој, генерална директорка мексичког аналитичког центра ИМЦО.

„То је као да кажете: 'Није ме брига'", каже она.

Мој истиче да Мексико, највећи трговински партнер САД-а, шаље више од 80 одсто извозних производа у Америку.

Многе америчке компаније ослањају се на мексичку производњу, а губитак приступа конкурентним увозним ценама могао би озбиљно да поремети ланце снабдевања.

„Мексико је вероватно економија коју највише погађа амерички трговински протекционизам", написала је у извештају из средине јануара Кимберли Сперфехтер, економисткиња за Латинску Америку у консултантској фирми Цапитал Ецономицс.

„Међутим, степен рањивости појединачних сектора у економији Мексика се значајно разликују".

Она верује да Мексико и даље има одређену преговарачку моћ.

„Вероватно највећи адут који Мексико може да искористи је политички, посебно када је реч о миграцији.

„САД се у великој мери ослањају на Мексико за помоћ у сузбијању прилива миграната и илегалних дрога преко јужне границе.

„Сарадња у овој области могла би да буде делотворно средство за преговоре", каже она.

Историја се понавља?

Трамп је и раније користио царине као средство притиска.

Он је 2018. увео царине од 25 одсто на челик и 10 одсто на алуминијум, што је уздрмало предузећа и повећало цене за потрошаче.

Соћитл Пимијента, професорка политичких наука на Технолошком институту у Монтереју, у Мексику, истиче да су истраживања утицаја ових царина показала да су цене аутомобила, машина за прање веша и блендера у САД-у порасле између осам и 20 одсто.

Друга студија процењује да су повећања царина коштала просечно америчко домаћинство око 1.200 долара годишње.

Трамп је запретио Мексику и царином од пет одсто уколико не сузбије миграцију, иако мера никада није спроведена.

Међутим, сама претња створила је неизвесност и спекулације о ценама.

„Крајњи потрошач у САД-у био би погођен", каже Пимијента.

Трампове 'стварне намере'

Стручњаци кажу да је тешко одредити тачне Трампове циљеве, али да има неких назнака.

„Једна ствар је јасна: мислим да је ова мера смишљена да повећа пореске приходе у покушају да се реши огромни фискални дефицит САД-а", каже Андре Перфеито, бразилски економиста са деценијским искуством рада на финансијским тржиштима.

Перфеито објашњава да таксе повећавају цену увозних производа, што би у теорији требало да иде у корист домаћој производњи.

Међутим, он напомиње да ће домаће фирме вероватно одговорити подизањем цена да би оствариле већу маржу.

Студија о утицају царина на веш машине показала је да се управо то десило, јер су и страни и домаћи произвођачи подигли цене.

„Царине имају смисла само ако се примењују на стратешки, секторски начин уз значајну флексибилност", каже Перфеито.

Он упозорава да царине носе „висок ризик од неуспеха", али да тек треба „да се види" њихов утицај.

„Ако краткорочна штета, као што је инфлација, остане под контролом и Трамп успе да оствари додатне приходе, могли бисмо да видимо неки фискални напредак.

„Пошто приступ никада није примењен у овој мери, нико не може са сигурношћу рећи да неће успети", каже он.

Додатно извештавање: Луис Баручо

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]