Podmornica i akcija spasavanja: Dva čoveka su pre pola veka 76 sati proveli zaglavljeni 500 metara pod vodom

Pre pedeset godina, dva britanska mornara propala su u morski ambis dubok 500 metara, 240 kilometara od irske obale, u malenoj podmornici za dubinska poniranja. Zatočeni su bili tri dana u čeličnoj lopti prečnika šest metara, preostalo im je svega 12 minuta kiseonika kad su konačno spaseni.

BBC je prvobitno objavio ovaj članak 2013. godine.

Potraga za podmornicom Titan ponovo je pobudila interesovanje za njega.

Priča o podmornici „Pajsiz III" (Pisces III), koja je onda bila detaljno ispraćena u medijima, danas je uglavnom zaboravljena.

Ali u sredu 29. avgusta 1973. godine, bivši podmorničar Kraljevske mornarice Rodžer Čepmen, koji je tada imao 28 godina, i inženjer Rodžer Malinson, koji je tada imao 38 godina, propali su posle nezgode na dno Atlantskog okeana, pokrenuvši 76 sati dugu međunarodnu spasilačku akciju.

Evo kako su se incident i spasavanje odvijali:

01:15 - Počinje zaranjanje

Kapetan Rodžer Čepmen i stariji kapetan Rodžer Malinson pošli su u rutinsko zaranjanje u podmornici Pajsiz III.

Kanadska komercijalna podmornica - iznajmljena za potrebe radova Poštanske službe - postavljala je transatlantski telefonski kabl na morskom dnu 240 kilometara jugozapadno od Korka

„Trebalo je oko 40 minuta da se spustite na dubinu od 500 metara i nešto malo brže da se popnete", kaže Čepmen.

„Radili smo osmočasovne smene, putujući površinom morskog dna brzinom od skoro kilometar na sat, postavljajući pumpe i mlazne motore koji su pretvarali blato u tečnost, postavljali kablove i starali se da sve bude pokriveno. Bio je to veoma spor, veoma mračan posao."

Malinson kaže da je loša vidljivost činila posao posebno zamornim.

„Bilo je to kao da se vozite auto-putem po gustoj magli i pažljivo pratite belu liniju pred sobom - morali ste neverovatno jako da se koncentrišete. Jedan bi držao kontrole podmornice u jednoj ruci, a manipulator - mehaničku ruku, koja bi se dizala, krivila, produžavala i skretala u stranu - u drugoj, a onda bismo se menjali", kaže on.

„Bilo je i neudobno. Morali smo da klečimo, a glave bi nam bile skroz uz kolena."

Za Malinsona, smena je usledila posle perioda od 26 sati nespavanja.

„U prethodnom zaranjanju se oštetio manipulator tako da sam tokom dana radio na njegovoj popravci. Poznavao sam Pajsiz III uzduž i popreko jer sam je ja ponovo izgradio kad je stigla iz Kanade kao olupina", kaže on.

Čistom srećom, inženjer je odlučio i da promeni rezervoar sa kiseonikom.

„Bilo ga je sasvim dovoljno za to konkretno zaranjanje, ali iz nekog razloga sam odlučio da ga promenim za puni, a to je iziskivalo fizički napor jer je bio prilično težak. Mogao sam da upadnem u nevolju zato što sam zamenio polupraznu bocu, ali sasvim slučajno, da nisam, mi danas ne bismo bili živi."

Pored postavljanja kablova, mornari su morali i da brinu o tome da imaju vazduha.

Svakih 40 minuta uključivali bi ventilator sa litijum hidroksidom da usisa ugljen dioksid koji su izdisali, a potom bi u kabinu puštali malu količinu kiseonika.

Takođe su tokom svakog zaranjanja snimali video dnevnik za arhivu.

09:18 - Nezgoda

Pajsiz III se nalazila na površini i trebalo je da je podignu na brod.

„Čekali smo da zakače sajlu da bi nas podigli i vratili na matični brod. Bilo je mnogo zveckanja užadima i okovima - kao što je normalno tokom poslednje faze operacije - kad smo odjednom bili odbačeni unazad i naglo potonuli. Visili smo naglavačke, potom poleteli gore kao kamen", kaže Čepmen.

Krmena kugla - manja vodootporna kugla u kojoj se nalazila mašinerija - napunila se vodom kad je poklopac otvoren.

Odjednom je podmornica bila čitavu tonu teža.

„Dok smo tonuli moja najveća briga bila je da li smo blizu kontinentalnog praga (kopna pod vodom) jer ako bismo udarili u njega, razbili bismo se."

Malinson kaže da se podmornica drmusala, a dok je propadala sve je otpadalo sa nje.

„Bilo je veoma zastrašujuće - kao bombarder štuka sa motorima koji vrište i skazaljkama za pritisak koje se vrte u krug."

Njih dvojica su ugasila električni sistem i isključila sve tako da su bili u mrklom mraku, izbacivši olovni tovar od 181 kilograma da bi bili lakši dok su padali.

„Prošlo je oko 30 sekundi pre nego što smo udarili o dno. Isključili smo merač dubine na 152 metra jer je mogao da eksplodira, prigrlili jastuke i sklupčali se da bismo pokušali da sprečimo povređivanje. Pronašli smo malo bele tkanine i stavili je usta da ne bismo pregrizli jezike", kaže Malinson.

Podmornica je udarila u dno - na 480 metara - u 09:30.

Malinson kaže da mu je prva pomisao bila olakšanje što su živi.

Kasnije je saznao da su udarili u dno pri brzini od 65 kilometara na čas.

„Nismo bili povređeni, ali je opreme bilo posvuda i držali smo se za mrežu cevi. Nismo znali da smo udarili u jarugu, tako da smo bili napola potonuli u površinu morskog dna", kaže Čepmen.

09:45 - Ostvarivanje veze

Pajsiz III je uspela da ostvari telefonsku vezu, poslavši poruku da su obojica dobro, da je moral na visini i da su se dobro organizovali.

Rani pokazatelji ukazivali su na to da će zalihe kiseonika potrajati do rano ujutro u subotu.

Podmornica je imala 72 sata kiseonika za slučaj nesreće, ali oni su već potrošili osam sati tokom smene.

Ostalo im je još 66 sati.

10:00-16:30 - Sazivanje brodova

Mornari su proveli prvih nekoliko sati „u dovođenju stvari u red", kaže Čepmen.

„Podmornica je bila skoro potpuno okrenuta naglavačke, morali smo da je reorganizujemo, popravimo opremu i proverimo da nigde ništa ne curi", kaže on.

Shvatili su da ako žele da im kiseonik potraje, moraju da rade vrlo malo toga.

„Ako ga isključite, koristite samo četvrtinu kiseonika. Ne smete da pričate ni da mrdate", kaže on.

Njih dvojica su ležala onoliko visoko u podmornici koliko su mogli iznad potrošenog, teškog vazduha koji se nalazio na dnu, prema Malinsonovim rečima.

Unutrašnji prečnik kugle za posadu iznosio je svega 6 metara tako da su imali vrlo malo prostora.

„Jedva smo govorili, samo bismo uhvatili jedan drugog za ruku i stisnuli da pokažemo da smo dobro. Bilo je veoma hladno - bili smo skroz mokri. Nisam baš bio u najboljoj formi jer sam upravo preboleo tri-četiri dana trovanja hranom od pokvarene pite sa mesom i krompirom. Ali naš posao bio je da ostanemo živi", kaže on.

Na površini, u toku je bila spasilačka misija.

Kontaktiran je pomoćni brod Vikers Venčerer, tada u Severnom moru, malo posle 10:30, i naređeno mu je da vrati sestrinsku podmornicu Pajsiz II u najbližu luku.

Brod Hekata Kraljevske mornarica poslat je u 12:09 na lice mesta sa specijalnom užadi, a avion Nimrod Kraljevskih vazduhoplovnih snaga nadletao je mesto nesreće.

Podmornica američke mornarice CURV III - pravljena da uklanja bombe iz mora - poslata je iz Kalifornije, a brod Kanadske obalske straže Džon Kebot isplovio je iz Svonsija.

Četvrtak, 30. avgust

Matični brod Vikers Vojadžer stigao je u Kork u 08:00 da utovari Pajzis II i Pajsiz V, koji su stigli preko noći avionom.

Brod je isplovio iz Korka u 10:30.

Za to vreme, Čepmen i Malinson su gledali kako im nestaju sve zalihe.

Imali su samo jedan sendvič sa sirom i namazom čatnijem i jednu limenku limunade, ali nisu želeli da ih pojedu ili popiju, kaže Čepmen.

„Dozvoljavali smo da se nagomila ugljen dioksid da bismo uštedeli malo kiseonika - imali smo tajmere za kuvanje jaja da bismo mogli da pratimo vreme svakih 40 minuta, ali bismo čekali još malo preko toga. Učinilo nas je malko letargičnim i pospanim.

„Počeli smo i da razmišljamo o našim porodicama. Ja sam se upravio bio oženio, tako da sam mogao da se usredsredim na suprugu Džun. Ali Rodžer Malinson je imao četvoro male dece i ženu i on je počeo da se brine kako su oni", kaže on.

Međutim, Malinson kaže da je jedan brod ostavio pilotima poruku posle koje su se osećali „vraški dobro".

„Dobili smo poruku od kraljice Elizabete, koja nam je poslala najsrdčanije želje za naše brzo spasenje - što nas je stvarno oraspoložilo. Neverovatno je koliko beznadežno hladno možete da se osećate, a onda se desi nešto što vam podigne nivo adrenalina, ubrza vam rad srca.

„Ispostavilo se da je to bila Kraljica Elizabeta II, koja je promenila kurs iz Amerike da bi dežurala uz nas reagujući na signal uzbune. Ali zato što je zvučalo toliko formalno, mi smo pretpostavili da se radi o pravoj kraljici. Potom je stigla poruka: 'Izvinite, momci, pogrešna dama'."

Petak 31. avgust

„Petak je bio katastrofa iz vizure ljudi na površini", kaže Čepmen.

Prvo je lansiran Pajsiz II - sa specijalnim polipropilenskim užetom spojenim sa „žabicom" iliti kukom sa pokretnim mehanizmom zakačinjanja - u 02:00, ali se uže za podizanje otkačilo od manipulatora zbog njegove elastičnosti, tako da je morao da se vrati na matični brod na popravku.

Potom je Pajsiz V - lansiran ponovo sa polipropilenskom sajlom zakačenom za žabicu - uspeo da stigne do morskog dna, ali nije mogao da pronađe Pajsiz III pre nego što je ostao bez pogona.

Vratio se na površinu i kasnije probao ponovo.

„Bilo je skoro jedan posle podne kad nas je Pajsiz pronašao. Bilo je neverovatno ohrabrujuće znati da neko tačno zna gde smo. Ali kad je Pajsiz V pokušao da zakači kuku, nije uspeo zbog elastičnosti užeta", kaže Čepmen.

Pajsizu V je naređeno da ostane uz Pajsiz III, uprkos činjenici da ne može da ga podigne.

Pajsiz II se ponovo spustio, ali je morao da izroni na površinu nakon što mu je voda prodrla u kuglu.

Potom je CURV III - koji je stigao sa Džonom Kebotom oko 17:30 - imao električni kvar tako da nije mogao da bude lansiran.

„U ponoć u petak imali smo Pajsiz III kome je ponestalo skoro svega i dve pokvarene podmornice", kaže Čepmen.

„Potom je Pajsiz V dobio naređenje da izroni tik posle ponoći, što je pomalo bio udarac za sve. Bilo je to kao da smo se vratili na nulu kad nije bilo nikoga. Naša 72 sata kiseonika ubrzano je isticalo, ponestajalo nam je litijum hidroksida za izbacivanje ugljen dioksida, bilo je veoma neprijatno i hladno i maltene smo počeli da mislimo da nećemo uspeti."

Malinson se slaže da je počelo da im ponestaje nade.

On kaže da je jedna stvar koju mu je pomogla bilo prisustvo delfina.

„Videli smo ih 28. avgusta i, iako nismo mogli da ih vidimo, slušao sam ih na podvodnom telefonu čitava tri dana. To mi je pružalo veliko zadovoljstvo", kaže on

Subota, 1. septembar 04:02 - Kačenje sajle

Pajsiz II je ponovo lansiran sa specijalno dizajniranom kukom i drugom polipropilenskom sajlom.

„Malo posle pet izjutra podmornica je zakačila sajlu za nas, za krmenu kuglu - znali su da smo još živi", kaže Čepmen.

„Potom je u 09:40 CURV III sišao i zakačio novu sajlu, sa kukom ubačenom kroz otvor u krmenoj kugli. Pitali smo se šta se dešava, zašto nas ne podižu."

Čepmen kaže da su u tom trenutku - kad su piloti znali da je sajla prikačena - pojeli sendvič i popeli konzervu limunade.

Ali Malinson kaže da nije bio uveren da će podizanje uspeti.

„Krmena kugla nije bila najjača tačka - mi smo bili u prednjoj kugli, a ja sam bio strašno iznerviran što nas ne podižu za nju. Mislio sam da je to pogrešna odluka."

„U tom trenutku da su nas obojicu pitali da li želimo da nas ostave ili podignu, mislim da bismo obojica rekli: 'Ostavite nas na miru' - podizanje je bilo zastrašujuće, a šanse da nas izvuku maltene ništavne", kaže on.

10:50 - Podizanje

Započelo je podizanje podmornice Pajsiz III.

„Čim smo se odvojili od morskog dna, postalo je veoma čupavo, veoma dezorijentišuće", kaže Čepmen.

Podizanje je zaustavljeno dvaput tokom uspona.

Jednom na sto metara, jer je CURV morao da bude razmršen, a drugi put na 30 metara, da bi ronioci mogli da zakače deblje sajle za dizanje.

„Toliko smo se drmusali i tresli da su morali da prikače još užadi, da bi sve mogle da budu potegnute zajedno", kaže Malinson.

13:17 - Izvlačenje iz vode

Podmornica Pajsiz III bila je potpuno izvučena iz vode.

„Ispostavilo se da su mislili da smo umrli kad su nas videli, toliko je sve bilo nasilno", kaže Čepmen.

„Kad su otvorili poklopac i svež vazduh i sunčevo svetlo su nahrupili unutra, dobili smo zaslepljujuće glavobolje, ali bili smo dobro, bili smo euforični. Ali bili smo i pomalo jadni. Bilo nam je prilično teško da se iskobeljamo iz podmornice, bili smo sve vreme toliko sklupčani da smo jedva mogli da se krećemo."

Štaviše, Malinson kaže da je spasiocima trebalo dobrih 30 minuta da otvore poklopac.

„Zapekao se i nije hteo da se otvori naopačke. Kad se konačno otvorio, pukao je kao pištolj, mogli smo odmah da namirišemo slani morski vazduh", kaže on.

Piloti su u Pajsiz III proveli 84 sata i 30 minuta kad su konačno spaseni.

„Imali smo 72 sata rezerve kiseonika kad smo započeli zaranjanje tako da smo uspeli da iscedimo još dodatnih 12,5 sati. Kad smo pogledali u cilindar, ostalo nam je svega još 12 minuta kiseonika", kaže Čepmen.

Šta je bilo posle

Pokušaj spasavanja zaokupio je maštu medija i javnosti.

Ubrzo nakon spasavanja, Rodžer Čepmen je napustio Vikers i osnovao kompaniju Rumik, pružajući podmorske usluge i operacije u obalskim i odbrambenim oblastima.

Postao je vodeći autoritet za spasilačke podmornice, mobilisan 2000. godine od Kraljevske mornarice na pokušaju spasavanja Kurska i odigrao ključnu ulogu u uspešnom spasavanju sedmočlane posade ruske podmornice AS-28 Priz 2005. godine.

Rumik je naredne godine kupila kompanija Džejms Fišer i sinovi i sada je poznata kao Džejms Fišer Difens.

U međuvremenu je Malinson, koji živi u Lejk Distriktu, nastavio da radi za istu kompaniju na podmornici sve do 1978. godine.

Strastveno se bavio restauracijom parnih mašina, dobivši 2013. godine Nagradu za životnu delo od princa Majkla od Kenta za rad na Šemrok trustu, u Vindermiru.

Njih dvojica su ostala u kontaktu, sastajući se svake godine.

Čepmen je umro od raka 2020, u 74. godini.

Iako je Čepmenovo dramatično spasavanje očigledno uticalo na njegovu karijeru, 2013. godine je izjavio da na njemu nije ostavilo mnogo drugih tragova.

„Malo više oklevam kad treba da uđem u lift - mislim da je to zbog spuštanja i dizanja - ali to je jedina stvar koja me fizički brine", kaže on.

Malinson kaže da kad bi podmornica ponovo potonula, „ništa ne bi uradio drugačije".

„Rodžer Čepmen je bio sjajan momak. Neko drugi bi se možda uspaničio. Da sam mogao da biram sa kim bih potonuo, to bi bio on", izjavio je.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]