Georgi Hadži: Plan fudbalske ikone da vrati staru fudbalsku slavu Rumuniji

Rumunija nije uspela da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo od 1998. godine, dok su na Evropskom (prvenstvu) igrali samo 2 puta u ovom veku i to oba puta bez uspeha - eliminisani su u grupnoj fazi oba puta.

Kvalifikacioni put za Euro 2024 počinju utakmicama protiv Andore i Belorusije ovog meseca.

Georgi Hadži, koji je predvodio Rumuniju do četvrtine finala na Svetskom prvenstvu 1994. i smatra se jednim od najboljih fudbalera u istoriji rumunskog fudbala sada ima zadatak da okrene stvari u sopstvenu korist.

„Hadžija za predsednika!" uzvikivale su stotine hiljada ljudi kada je Rumunija pobeđivala Kolumbiju, domaćine SAD i Argentinu na putu do četvrtine finala Svetskog prvenstva 1994.

Usledio je poraz posle penal serije protiv Švedske, ali talas oduševljenja i ljubavi prema nacionalnom fudbalskom heroju nije izgubio svoj momentum.

Dve godine kasnije, uprkos tome što se Hadži nije kandidovao na predsedničkim izborima 1996, ljudi su ipak glasali za njega.

Pisali su njegovo ime, rukom, na glasačkim listićima, a vezista je na kraju dobio nekoliko hiljada glasova - više od pojedinih „pravih" kandidata.

Tokom 29 godina duge profesionalne karijere koja se završila epizodom u Galatasaraju 2001, Hadži je nosio dres Real Madrida i Barselone i upisao 124 nastupa za reprezentaciju, uz 35 golova.

Zvali su ga i „Maradona sa Karpata".

Zauzeo je četvrto mesto u trci za Zlatnu loptu 1994. i bio uvršten u Peleovu listu 125 najboljih živih fudbalera iz 2004. godine.

Hadži je u menadžerske vode uplovio nekoliko meseci posle penzionisanja. Prvo radno mesto? Reprezentacija Rumunije.

Za „Kralja", nadimak pod kojim je poznat u Rumuniji, početak je bio težak.

Njegova ekipa izgubila je od Slovenije u plej-ofu kvalifikacija i propustila da učestvuje na turniru prvi put od 1986.

Dok je igrao, Hagi je sam mogao da reši utakmicu neočekivanim udarcem, lucidnim driblingom ili atraktivnom asistencijom.

„Imao sam karakter, dobru kontrolu lopte i bio sam brz" priča Hadži.

„Odrastao sam gledajući Holandiju sedamdesetih i totalni fudbal. Johan Krojf je bio moj idol. Uglavnom sam nosio dres sa brojem 10 i znao šta to znači: namesti ili daj gol.

„Nosio sam broj 10 u Real Madridu i Bareloni, dva najbolja tima na svetu. Uvek sam želeo da budem najbolji, to je bila moja najveća motivacija."

U trenerskom poslu stvari nisu išle glatko. Stvari nisu funkcionisale od početka, ali slika je sada drugačija.

Sada pedesetosmogodišnjak, vlasnik je i trener Farula iz Konstance, lidera u najvišem rangu rumunskog fudbala.

Posle angažmana u Galatasaraju, Bursasporu i Steaui Bukurešt, 2009. se vratio u svoj rodni grad na obali Crnog mora, Konstantu, sa velikim planovima.

Formirao je akademiju od nule, investirao deo svog novca i pozajmio ostatak kako bi finansirao projekat.

Više od 10 miliona funti ušlo je u klub sa ciljem ispunjenja njegovog sna - pravljenje generacije koja bi Rumuniju vodila do borbe za osvajanje Svetskog prvenstva.

Hadži još uvek pleni tokom treninga svojim driblinzima, maestralnim slobodnjacima i dodavanjima.

Lica mladih igrača ozare se svaki put kada Kralj u zamku prođe pored njih.

Kada je njegova akademija počela sa radom priključilo joj se preko 200 dece. Oko 100 ljudi, osoblja, je zaposleno.

Akademija je preuzela trećeligaški klub, Vitorul Konstantu i brzo uspela da izbori uzastopne promocije do prve lige.

Hadžijev tim je 2017. uradio nešto gotovo nezamislivo - osvojili su titulu prvaka Rumunije, a dve godine kasnije i nacionalni kup.

Klub se 2021. spojio sa ekipom Farul Konstante, gde je i sam Hadži otpočeo fudbalsko putovanje kao desetogodišnjak.

Veliki deo novca koji je zaradio kao igrač, Hadži je investirao u klub.

Farul je jedna od najmlađih ekipa u Evropi, a filozofija kluba počiva na razvoju mladih igrača.

Nedavno, Hadži je šansu da debituje u najvišem rangu takmičenja dao četrnaestogodišnjaku.

Tokom godina, fudbaleri koji su impresionirali otišli su put inostranstva, u Ajaks, Fiorentinu, Brajton i Rendžers.

Skoro polovina igrača sa poslednjeg spiska seniorske reprezentacije Rumunije počelo je u Hadžijevom timu, dok su procenti igrača u mlađim selekcijama još impresivniji.

Jedan od onih koji je prošao kroz akademiju je i Hadžijev sin, Janis.

Dvadesetčetvorogodišnjak je sada fudbaler Glazgov Rendžersa, a igrao je i za Fiorentinu i Genk.

„Dobar igrač može da igra bilo gde," kaže Hadži.

„Liga nije važna. Janis je osvojio nagradu za najboljeg mladog igrača Rendžersa pre nego što je povredio ligamente kolena (u januaru 2022), tako da se prilagodio prilično dobro.

„Nije imao sreće sa povredom. Ali ako ja već nisam nikada igrao u Engleskoj, možda će njemu poći za rukom - zašto da ne?

„Dva puta sam imao priliku da zaigram u Premijer ligi i na kraju mi je žao što sam obe propustio. To je zemlja koja mi se dopada i koju poštujem. Siguran sam da bi navijači uživali u mom stilu igre."

Totenhem i Njukasl probali su tokom devedesetih da dovedu Hadžija u vlastite redove.

Krojf i Barselona isprečili su se 1994.

Onda ga je Galatasaraj privukao velikim evropskim projektom i blizinom domovine dve godine kasnije.

„Voleo sam Kevin Kigana kao klinac - bio je jedan od mojih idola - tako da bih voleo da sam igrao pod njim u Njukaslu," priča Hadži.

„Ali kada vas Krojf pozove lično i zatraži da ideš sa njim u Barselonu, teško je odoleti. Rekao je da sam njegova omiljena desetka.

„Onda sam se odlučio za Galatasaraj. Želeli su sastave tim koji bi mogao da se takmiči za kontintentalne kupove. Takođe, klub je bio blizu Rumunije, a uvek sam maštao o povratku kući posle fudbalske karijere.

„Napisao sam knjigu. U njoj sam pisao o svom taktičkom pristupu, filozofiji, o tome kako ja vidim fudbal. Moraš početi sa osnovama, uraditi prvo jednostavne stvari, a onda, korak po korak, one komplikovanije.

„Moj moto je: rođen sam da pobedim, ne samo da postojim. Trudim se da implementiram to u sve što radim i inspirišem svoje saradnike da urade isto.

„Krojf je moja inspiracija. Način na koji je radio stvari bio je neverovatan. Naučio sam puno od njega, o njegovim metodama i idejama."

Hadžijeva akademija ima za cilj da makar dvojicu mladih fudbalera uključi u prvi tim svake sezone. Menadžer ne obraća pažnju na godine igrača koje trenira.

„Bio sam dovoljno srećan da imam dobre učitelje koji su ubrzavali moj napredak. To je ono što i ja želim da pružim", dodaje on.

„Cela ova akademija je moj način da vratim nešto fudbalu, jer sam se uvek osećao kao da mnogo dugujem."

Akademija se nalazi na periferiji Konstance, grada sa oko 300.000 stanovnika na obali Crnog mora.

Pre nego što je Hadžijev projekat zaživeo, tu su se nekada nalazile njive i pašnjaci koje su koristili farmeri krava i ovaca.

Hadžiju je obećana izgradnja novog stadiona u Konstanci sa kapacitetom od 20.000 mesta - četiri puta više od stadiona na kom ekipa trenutno igra.

Rumunska vlada investiraće skoro 100 miliona funti u ovaj projekat, koji bi trebalo da bude završen do 2025. godine.

„Vratio sam se u Konstantu zato što je to moj rodni grad," kaže Hadži.

„Ovo je moj dom - ja sam dete Farula.

„Radim na tome da stvorim šampione. Želim da stvorim svetske šampione. Verujem u ovo. Verujem u svoj rad i talenat rumunskih fudbalera.

„Moraš sebi postaviti najveće ciljeve i neumorno verovati. U suprotnom, nećeš postići puno."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]