Zdravlje i farmacija: „Tamna materija" mogla bi da promeni lečenje raka

Naučnici su došli do novih otkrića o ulozi epigenetike, discipline koja izučava kako se geni menjaju, u kontroli napredovanja kancera.

Često se naziva i „tamnom materijom", a mogla bi da izmeni način otkrivanja i lečenja raka, pokazuje studija Instituta za istraživanje kancera.

Mogla bi i da dovede do osmišljavanja novih tipova testova za dijagnostikovanje bolesti, kao i do efikasnijeg lečenja.

Ali istraživanje je još u ranoj fazi.

Kada se priča o genetici, većina ljudi pomisli na strukturne promene DNK koda, koji se prenosi sa generacije na generaciju.

Kao rezultat toga, posvećena je velika pažnja načinu na koji mutacije gena utiču na pojavu raka.

Tokom prethodnih godina, naučnici su otkrili još jedan fenomen, koji nije tako jednostavan i zove se epigenetika.

Ona izučava način na koji ponašanje čoveka i njegovo okruženje mogu da dovedu do promena, koje utiču na rad njegovih gena.

Epigenetika pojedinca se menja sa godinama, ali i u odnosu na to gde i kako živi.

Ona ne menja DNK kod, ali može da kontroliše pristup genima i sve više stručnjaka smatra da ima važnu ulogu u razvoju raka.

„Otkrili smo dodatni nivo kontrole ponašanja gena - nešto što smo nazvali 'tamnom materijom'", kaže Trevor Grejem, direktor Centra za evoluciju i kancer na Institutu za istraživanje raka u Londonu.

Mogu da postoje „zapetljanja u nitima DNK" usled savijanja u svakoj ćeliji i to može da promeni način čitanja gena, rekao je on za BBC.

Dodao je da pozicija tih zapetljanja može da bude veoma važna za određivanje ponašanja kancera.

„Neće ovo promeniti lečenje sutra, ali bi moglo da bude put za razvijanje novih terapija", kaže profesor Grejem.

Genetska testiranja na mutiranje kancera, poput BRCA metode, koja povećava rizik od nastanka raka dojke, nudi samo deo odgovora pri dijagnostikovanju bolesti.

„Testiranjem i genetskih i epigenetskih promena, možda bismo mogli da daleko preciznije predvidimo koji način lečenja bi bio najučinkovitiji za rak koji ima određeni pacijent", objašnjava Grejem.

Rezultati istraživanja objavljeni su u dva broja magazina Priroda.

U prvoj objavi prikazana je analiza 1.300 uzoraka uzetih od 30 pacijenata sa rakom creva, koja je pokazala da su epigenetske promene vrlo česte u ćelijama kancera i da im pomažu da rastu brže od drugih ćelija.

U drugoj analizi prikazano je mnogo uzoraka uzetih iz različitih delova istog tumora.

Otkriveno je da na način razvijanja ćelija raka često utiču i drugi faktori, pored DNK mutacija.

Istraživači kažu da njihova otkrića ne mogu da dokažu da epigenetske promene direktno dovode do promena ponašanja raka i da je potrebno još rada kako bi se to potvrdilo.

Pogledajte i ovu važnu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]