Životinje: Nilski konji mogu da prepoznaju glas prijatelja

Divlji nilski konji su bučna stvorenja - njihov zov prelazi velike udaljenosti preko jezera i reka.

Ipak, dosad je tačna funkcija glasne „brektajuće rike" koju stvaraju ove životinje bila misterija.

Naučnici koji su proučavali nilske konje u rezervatu prirode u Africi kažu da različita rika svakog od njih omogućuje ovim velikim sisarima da upozore prijatelja da im se približava neprijatelj.

I kako kažu iz ovog tima, životinje verovatno prepoznaju druge jedinke po „glasu".

Vođa tima, profesor Nikolas Metevon sa francuskog Univerziteta Sent Etjen proučavao je zvukove koje životinje širom sveta proizvode - od foka do hijena.

On kaže da nilski konji imaju širok vokalni repertoar koji podrazumeva groktanje, ciku, riku i „brektanje", ali se malo zna o njihovoj društvenoj komunikaciji.

„U njihovom zovu postoje informacije o identitetu pojedinca - tako da imaju `glasove` - i sposobni su da prepoznaju jedni druge po glasu.

„Ovo prepoznavanje pomaže im u društvenim odnosima među jedinkama", kaže on.

Da otkriju više o komunikaciji nilskih konja, francuski istraživači snimali su zvuke onih koji žive u Maputo specijalnom rezervatu u Mozambiku.

Kod njih je brektajuća rika najčešći način dozivanja i najglasniji - putuje i do jednog kilometra, pokazala je studija.

Biolozi su snimali zov nilskih konja i onda to puštali ostalim životinjama sa obale da vide kako će ko reagovati.

Otkrili su da nilski konji prave razliku između prijatelja, suseda i stranaca po glasu.

Razlikuju i prijatelja od neprijatelja, ili bar od nepoznatih nilskih konja, što znači da verovatno prepoznaju riku pojedinačnih životinja, pokazuju nalazi istraživača - iako ne mogu da budu apsolutno sigurni u tu tvrdnju.

Iako deluje kao da samo leškare u vodi, ovi krupni sisari vrlo pažljivo osluškuju okruženje i odmah odgovaraju na emitovane zvuke.

Agresivnije će reagovati na nepoznate jedinke - bržim, glasnijim i učestalijim zovom, često uz raspršivanje izmeta kako bi obeležili teritoriju.

Profesor Metevon kaže da je važno da se nauči što više o njihovoj biologiji i ponašanju kako bi se izbegli sukobi sa ljudima.

Znanje bi moglo da pomogne i u borbi za očuvanje ove vrste, ističe Metevon, pošto se u divljini nilski konji nekada sele sa jednog mesta da očuvaju populaciju zdravom.

Rad će možda podstaći i konzervatore da snime lokalne nilske konje kako bi se pridošlice navikle na njihove glasove i pre nego što stignu na odredište, dodaje.

Nilski konji još nisu ugrožena vrsta u divljini, ali ih je sve manje. Sukobi sa ljudima svake godine odnesu stotine ljudskih života.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Moderna biologija (Current Biology).

Pratite Helen na Tviteru

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]