Muzika i novi hip hop pravci: Dril ili kako je omladina širom sveta prigrlila novi provokativni zvuk

U nameri da omasovi podršku borbi za ljudska prava van američkog juga, Martin Luter King je 1965. stigao u Čikago.

Zatekao je duboko podeljen grad, u kom nisu vladali zakoni Džima Kroua, pisani radi sprovođenja razdvajanja belaca i crnaca u južnim državama, već podjednako snažna segregacija oličena u društveno-ekonomskoj nejednakosti i zasebnoj izgradnji domova za manjine.

Veći deo crnog stanovništva u Čikagu živeo je u sirotinjskim kvartovima u južnim i zapadnim krajevima.

King je otišao iz grada 1966, nakon što je sa gradonačelnikom postigao dogovor o boljim uslovima za život crnaca.

Ali, u martu 1967. i sam je priznao da je veći deo njegovog posla već propao.

Manje od pola veka kasnije, duboko obespravljene crne zajednice su iznedrile dril, rep zvuk koji se proširio Londonom, Njujorkom, Parizom, Amsterdamom, Lisabonom, Stokholmom, Sidnejom, Seulom i Kumasijem.

Nazvan po terminu koji se koristi u slengu za napade između bandi, dril je preteći hip hop s tekstovima - poput trepa i gangsterskog repa - o dilovanju droge i uličnom kriminalu.

Ono što ga razdvaja od drugih oblika hip hopa jeste borbena energija i izrazita usredsređenost na sukob i ubistva.

I dok je trep, stil nastao u Atlanti koji je dominirao na hip-hop sceni u prvoj deceniji 21. veka, najčešće bio ritmički krut - uz varljiv osećaj da postoji treći ritmički udarac u svakom taktu - dril je usmeren ka preskačućim, sinkopiranim paternima na „haj hitu" koji odražavaju brzu vatru automatskog oružja.

Jednako kontroverzan koliko popularan, dril je od početka bio optuživan za podsticanje nasilja među mladim ljubiteljima tog zvuka.

Ali, njegov uticaj je nepobitan, što ga čini jednim od najvažnijih kulturnih fenomena novije generacije.

Krajem 2019. u tekstu koji ga određuje kao „najvažniji podžanr repa ove dekade", pisac Alfonso Pjer primećuje kako je, uprkos kontroverzi, publika širom sveta prigrlila dril zbog toga što na neposredan, sumoran način prikazuje urbani život.

„Teme kojima se bavi su često tužne, reperi tinejdžerskog uzrasta su prinuđeni da rano odrastu i kroče na pozornicu. Ima onih koji kritikuju to što žanr neuvijeno opisuju nasilje, ali to je stvarni svet u kojem su ti reperi živeli, i pevali su o tome, o svetu u kome su vladala pravila umnogome podstaknuta rasizmom."

Pjer takođe navodi Kardi Bi kao primer još jedne autorke među velikim zvezdama - Drejk, Trevis Skot - koja ističe uticaj drila.

Kako je nastao dril

Precizno određenje porekla drila je teška rabota, ali mnogi ukazuju na Pekmena (Pac Man), repera iz južnog dela Čikaga, koji je prvi upotrebio termin u muzičkom kontekstu.

Godine 2010. on je objavio svoj prvi i jedini mikstejp I'm Still Here, na kom se našla pesma It's a Drill, naslov koji se može razumeti na različite načine.

„Druže, još uvek smo ovde i drilujemo", kaže reper u drugoj pesmi na mikstejpu.

„Drilovanje" je samo jedan termin iz bogatog autentičnog slenga, pored sveprisutnog „opps" (suparnici, rivali), „bando" ([izvedeno od abandoned - odbačen, prev.], u značenju - napuštena kuća koja služi za prodaju droge) i „L" (označava poraz ili gubitak koji je pretrpeo rival).

Dril je odmah postao popularan zahvaljujući vrednostima koje se u hip-hopu najviše cene: autentičnosti - ili „realističnosti" - i pripovednoj veštini.

Priče koje su umetnici pripovedali bile su neverovatne.

Mnoge od njih su bile istinite.

Godine 2012. je prva dril pesma postala mejnstrim hit - energična I Don't Like šesnaestogodišnjeg Šefa Kifa (Chief Keef) stigla je do 73. mesta Bilbordove liste „Hot 100".

Međutim, narastajućoj popularnosti žanra je ubrzo stalo na put upravo ono po čemu je dobio ime.

Pekmen je ubijen 2010. Lil Džodžo, osamnaestogodišnji dril-reper i neskriveni suparnik Šefa Kifa, ubijen je 2012.

Neminovno, ti događaji su bacili senku na muziku.

Mogli su se čuti i pozivi upućeni izdavačkim kućama da raskinu ugovore sa muzičarima koji podstiču nasilje, evocirajući cenzuru gangsterskog repa tokom osamdesetih i devedesetih.

Čitav hip-hop kao žanr je bio posledica urbanog siromaštva - zbog nemaštine ili uzrasta, deca iz najbednijih delova njujorškog Bronksa nisu mogla da idu u disko klubove i okupljala su se na žurkama organizovanim na ulici u kvartovima iz kojih potiču.

Nakon što je hip-hop postao popularan na zapadnoj obali, umetnici poput kalifornijske ekipe NWA su pokrenuli novi podžanr - gangsterski rep, do tančina i bez pridikovanja opisujući gangsterske zločine na ulicama u kraju gde su živeli.

Popularnost žanra je rasla tokom osamdesetih i devedesetih, što je izazvalo reakciju policije, a tenzije su kulminirale nakon što je NWA objavio sinlg Fuck Tha Police.

Kao odgovor, FBI se u pismu izdavačkoj kući benda požalio da pesma podstiče „akte nasilja i odnos nepoštovanja prema pripadnicima javnog reda".

Ali dok sastav NWA beskompromisno napada državni establišment, drileri repuju o konkretnim nasilnim incidentima iz pozicije osobe koja je u njima učestvovala.

Verodostojnost tih tekstova je predmet rasprave na internet forumima i, odskora, u sudnicama.

Nakon što se žanr pojavio, verovanje da je dril muzika nužno povezana sa stvarnim ubistvima je preovlađujuće na sceni.

S dostizanjem mejnstrim statusa, većina slušalaca i izvođača je proširilo svoje definicije, ali čak i danas nije potrebno da mnogo pretražujete po internet forumima i društvenim mrežama kako biste pronašli fanove koji tvrde da se muzika ne može zvati drilom ako reper i sam stvarno ne driluje.

Jutjuber Njuz Tivi (Newz TV), koji postavlja snimke haotičnih sukoba unutar čikaške dril scene, i koji ima gotovo 200.000 pratilaca, definiše dril mahom u nemuzičkim terminima.

„U dril muzici se obično ili prati lik koji mora da šljaka na ulici, ili se podrobno opisuje seksanje", kaže on.

Pod „šljakom" on misli na drilovanje, tj. ubijanje. Kao prvu dril pesmu navodi 745 (2006), u kojoj je reper iz Atlante Guči Mejn (Gucci Mane), „kao istinit", pomenuo incident kada je upucao i ubio nekoga (većina fanova smatra da je žrtva o kojoj se radi u pesmi bio saradnik Jang Džizija (Young Jeezyja), repera koji je prethodno vodio žestoki verbalni rat sa Gučijem).

Uprkos kontroverzi, ili možda upravo zahvaljujući njoj, drileri poput Šefa Kifa (Chief Keef) imaju obožavaoce širom sveta.

Ipak, zvuk drila koji danas preovlađuje je znatno drugačiji u odnosu na onaj koji su negovali čikaški umetnici.

Pre nego što je postao popularan širom sveta, dril je proizveo energičnu londonsku scenu, koja je iznedrila brojne novine, promenivši tako, na radikalan način, i sam stil.

Najvažnija promena ogleda se u novim produkcijskim tehnikama koje su suštinski izmenile zvuk.

Među njima se ističu razlivajuće duboke frekvencija basa - koje znalci često opisuju kao obrtanje, režanje i skliznuća - na kraju svakog kruga.

Na tim mestima se nalaze veoma brzo odsvirane kratke melodije, koje su u tako dubokom registru teško uočljive u drugim muzičkim stilovima.

Kori Džonson, bivši reper i veteran britanske scene, koji je, u svom studiju Defenders Entertainment u južnom Londonu, imao prilike da čuje kako se dril razvijao dok je bio u začetku, kaže da su producenti i tehničari dodavali te zvukove zbog toga što reperi nisu imali dovoljno stihova da popune krug.

„Oni bi samo izbacivali to što imaju da kažu, i to je to", kaže on.

„Kada biste im rekli: 'Ali batice, moraš da dodaš još par redova', oni bi reagovali: ' Ma, nek ide tako', i onda bi tehničari morali da dodaju sve te ah-ah-ah-ah delove. Imate posla sa pravim klincima sa ulice koji ne znaju kako se broji u muzici, a to je preraslo u nešto na šta se svi lože."

Britanski dril je takođe povezan sa nasiljem bandi, iako je u Londonu „driling" poprimio novo značenje.

U tekstu koji je magazin Fekt objavio 2017, citiran je tinejdžer iz Brikstona: „Ono što je u čikaškom drilu pištolj, kod nas je nož".

I mada u Britaniji dril reperi u tekstovima pominju vatreno oružje, oni dril vokabularu pridodaju sleng poput „rembo" (nož) i „barica" (ubod).

Izraz opps je ostao.

U odnosu na čikaški dril, priroda nasilja je u Britaniji bila drugačija, ali je slična kontroverza koju izaziva u društvu.

Godine 2017, bivši gradonačelnik Sadik Kan je, zbog porasta broja slučajeva ubadanja nožem, kritikovao Jutjub zbog toga što ne uklanja dril klipove koji veličaju zločine počinjene nožem.

U maju 2018. sajt je uklonio preko 30 klipova nakon molbe londonske policije.

Mesec dana kasnije ekipi drilera iz zapadnog Londona je zabranjeno da snimaju muziku bez dozvole policije.

Potom su Ej-em i Skengdo dobili uslovne zatvorske kazne zbog izvođenja pesme na londonskom nastupu. Takođe, Epl i Spotifaj su se našli na udaru tabloida zbog toga što „prodaju zabranjenu nasilnu dril muziku".

Ima li tu ičeg sem nasilja

Ipak, iako je odnos drila i nasilja do danas ostao predmet žučne rasprave - a mnogi bi dodali i da je nasilje njegova suština - brojni dril umetnici širom sveta su stvorili novo naličje žanra.

S povratnim uticajem britanskog drila na originalni američki zvuk, u Americi se pojavio Pop smouk (Pop Smoke), novo prepoznatljivo lice tamošnje scene - dril reper iz Bruklina koji je stekao viralnu popularnost 2019. nakon saradnje sa londonskim producentom 808Meloom (808Melo).

Ali, iako je Pop Smouk repovao o opps-ima, nasilje u njegovim tekstovima nikada nije bilo u prvom planu.

Uvek je pisao s namerom da obožavaoce nasmeje, nagna na ples ili da puknu od smedža: „Dobrodošli na žurku", mrmljajući najavljuje u jednom od svojih brojnih viralnih hitova.

Nova saradnja drilera iz Gane: Smolgolda (Smallgod), Okeneta (O'Kenneth) i Kuvaku Di-em-sija (Kwaku DMC) sa britanskim kolegama: Hedijem Uanom (Headie One) i El-Pi-Tuluzom (LP2Loose) pokazuje koliko je žanr popularan u svetu

Za mnoge, pojava Popa Smouka je trenutak koji se iščekivao, budući da je suštinski promenio definiciju drila.

„Sada ne morate pevati samo o drilovanju kada koristite dril bitove", kaže Ofisa, dril reper iz Drogede, malog irskog gradića udaljenog manje od 30 kilometara severno od Dablina.

„Pop Smoke je savršeni primer za to."

Pri kraju druge decenije 21. veka, Ofika i njegova ekipa pod nazivom Ej-92 su snimili Plugged In, fristajl koji je postao popularan zahvaljujući hiljadama tiktokera koji su delove albuma koristili kao muziku za svoje klipove.

„To je dobra strana Tiktoka u ovom trenutku", kaže Ofika. „Mislim da nasilje polako kopni, jer se svi... zabavljaju, plešu, kapiraš?"

Dril je naročito tokom poslednje dve godine izrastao u pravi globalni fenomen.

U francuskskoj verziji „klinci su u jednom uvetu imali englesku, a u drugom bruklinsku verziju zvuka", kako piše u jednom tekstu objavljenom u magazinzu Les Inrockuptibles, u maju 2020, a ti uticaji su očigledni i kod većine kolega iz drugih evropskih zemalja - Italije, Nemačke, Holandije, Portugala, Španije i Poljske, pri čemu čitav taj noviji talas najviše duguje Popu Smouku i britanskom talasu.

Uticaj Popa Smouka u Africi je kulminirao 2019, kada su se pojavile dril scene u Keniji, Nigeriji, Južnoj Africi i Mozambiku.

ČikoGod (ChicoGod), driler iz Kumasija (Gana), bio je na rejvu kada je prvi put čuo zvuk drila.

„Pomislio sam: 'Šta je, bre, sad ovo?'", kaže. „Nikad ranije nisam čuo tako nešto. Iz zvučnika je izlazila magija, brzo sam otvorio aplikaciju za prepoznavanje muzike Šazem i saznao da je to pesma nekog ko se predstavlja kao Pop Smuok. Mislim da su se svi koje poznajem do kraja nedelje navukli na Popa Smouk."

Novonastala scena u Kumasiju u tolikoj meri duguje bruklinskom drilu da je mnogi nazivaju „Kumerika". Do 2020, popularni izvođači koji neguju ovaj zvuk pojavili su se u najrazličitijim krajevima sveta, poput Švedske, Brazila, Australije i Koreje.

Pogledajte video: Eminemova video poruka "Ne plašimo se Trampa"

Međutim, poteškoća je bilo jednako mnogo kao i pre.

U februaru 2020. dvadesetogodišnji Pop Smouk je ubijen u pucnjavi u Los Anđelesu. Napala ga je grupa tinejdžera s namerom da mu ukradu sat.

Tri dana ranije je trebalo da održi koncert u Bruklinu, ali je morao da ga otkaže zbog pritiska koji je na njega vršila policija.

Poput svojih mnogobrojnih kolega iz Britanije, Australije i Evrope, zbog navodne povezanosti sa svetom kriminala, tokom čitave karijere je imao problema da organizuje nastup u rodnom gradu.

Rasprava o porukama

Uprkos tome što prošle godine nisu mogli da budu organizovani koncerti zbog pandemije, popularnost drila je i dalje rasla.

U oktobru 2020, album EDNA londonskog drilera Hedija Uana (Headie One) izbio je na prvo mesto na britanskim listama.

Nedavno su Ras Milions (Russ Millions) i Tion Vejn (Tion Wayne) osvojili vrh britanske liste singlova s pesmom Body. Istovremeno, i dalje su se javljali apeli da se uvede cenzura drila.

U novembru 2020. BBC je emitovao dokumentarac U odbranu Diga Dija (Digga D), koji govori o strogoj zakonskoj proceduri koju jedan od najvećih zvezda britanskog drila mora da ispoštuje da bi objavio svoju muziku.

Diga Di je prethodno odslužio zatvorsku kaznu zbog nasilničkog ponašanja i sada mora da dobije potvrdu od advokata da tekstovi njegovih pesama ne podstiču nasilje.

U skladu s tim, iz konačnih verzija pesama je uklonjen termin „opps", kao i pojedini toponimi (poput Ledbrouk Grouva, gde je Diga Di odrastao).

Na nedavno objavljenom mikstejpu Made in the Pyrex, koji je došao do trećeg mesta britanske liste albuma, Diga Di repuje: „Nebrojne pucnjave, to rade bande, veruj mi, nije to samo do muzike".

Stih se nadovezuje na ideju da suština drila nije čak ni muzika, da pesme iznad svega služe slavljenju nadmoći nad rivalskom bandom. Iz tog ugla gledano, dril zvuči kao kanarinac u rudniku, to je zvuk duboko podeljenog društva.

Osim neprestanih zahteva za uklanjanje drila s Jutjuba, policija takođe koristi tekstove pesama i video-spotove kao materijal za istragu.

Početkom godine je BBC registrovao 70 suđenja širom Britanije na kojima je dril muzika bila korišćena kao dokaz.

Uprkos kritici, policija je branila takav pristup ukazujući na određene slučajeve kada je objavljivanje dril pesme na internetu direktno isprovociralo nasilje.

Na primer, godine 2018, sedamnaestogodišnjem dril reperu Džunioru Simpsonu (Junior Simpson), poznatom kao EmTrep, izrečena je kazna doživotnog zatvora zbog ubistva tinejdžera u južnom Londonu.

Kao deo optužbe, na sudu su korišćeni stihovi u kojima je Simpson opisao ubistvo pre nego što ga je počinio.

„Naš posao nije da ljudima pokvarimo zabavu", rekao je 2019. za Business Insider pripadnik policije detektiv Kevin Sautvort, „niti da suzbijemo nečiji umetnički izraz - naš posao je da sprečimo ubistva."

On je ukazao na slučaj kada je dril reper bio osuđen za mučenje, i potom dodao: „Na tom primeru možete videti kako se određeni žanr muzike koristi isključivo radi podsticanja, provociranja, raspirivanja veoma ozbiljnog nasilja, i u tom trenutku to postaje problem za policiju."

Međutim, Džonatan Ilan, profesor sociologije na londonskom Siti univerzitetu, oštro je, u analizi koju je objavio Britanski kriminološki žurkal (British Criminology Journal), kritikovao pojednostavljeno tumačenje tekstova: „Stihovi savremenog britanskog drila se tumače tako da se podrazumeva da su istiniti", napisao je.

On tvrdi da mnogi dril-reperi preuveličavaju ili izmišljaju nasilne priče, jer znaju da to privlači slušaoce: „Ne poričem da drileri mogu biti i vinovnici i žrtve zločina i nasilja - ipak, naglašavam da ne smemo podrazumevati da muzika direktno podstiče nasilje, da ga podstiče ili o njemu svedoči."

Fanovi i izvođači drila tvrde da dril, pričajući o najmračnijim istinama modernog života, verno prikazuje najobespravljenije, očajne i nasilne delove društva; da se obraća mladim, marginalizovanim slušaocima širom sveta - i to ga već čini vrednim.

„To je muzika u kojoj se prepoznaju", kaže Kori Džonson.

„Oni osećaju da je to glas onoga što se stvarno događa. Zato klinci širom sveta to prihvataju: 'to se događa oko mene, to se događa na ulicama'".

On dodaje da dril ne čini gorim život u urbanoj sredini, već suprotno, nudi oprobani put ka boljem životu. „Zbog nedostatka socijalnih i ekonomskih šansi, muzika postaje posao. Ona je sada više pozitivna nego negativna."

Džonson smatra da surovi život koji je doprineo popularnosti drila ne treba ni cenzurisati niti negirati.

On poredi prikazivanje nasilja bandi u drilu sa čestim slikama porodičnog nasilja u ranoj bluz muzici.

„Možda mediji nikada nisu sagledali dril iz te perspektive, ali mnogo toga proističe iz teškog rada i bola. Isto kao što, manje-više, iza svakog blagostanja nalazimo zločin."

Takođe, većini ljudi je jasno da se dril više ne svodi na napadno ponašanje ili priču o ubijanju „opps"-ova.

Pošto je sukob bandi fenomen koji se u najvećem broju slučajeva vezuje za muškarce, možda je smanjenje broja pesama u kojima je glavna tema nasilje u drilu povezano sa porastom broja žena na sceni.

I dok su umetnice poput Saše gou hard (Sasha Go Hard) i Kejti gat bendz (Katie Got Bandz), iako potcenjene, igrale važnu ulogu na početku čikaške dril scene, britanske drilerke Šejbo i Ajvorijan dol (Ivorian Doll) - koja je nedavno krunisana titulom „Kraljica drila" - danas dostižu nivo popularnosti koji se može meriti sa njihovim muškim kolegama.

Budućnost drila

Kako god ga vrednovali, dril je nezaustavljivi globalni fenomen.

U prilog tome, scena u Gani upravo preti da postane najzanimljivija na svetskom nivou, zatvarajući tako krug, koji je, pre Londona, Čikaga, pa čak i pre hip-hop žurki u Bronksu, počeo jamajčanskim zvučnim sistemima i, pre toga, afričkim bubnjem.

„Kao Afrikanci, naša veza s drilom je posebna", kaže ČikoGod.

On definiše pravac kao otvoren, progresivan, dinamičan. „Dril je način života. To je ono što vidiš, iskustvo koje stekneš, i ono što društvo napravi od tebe. Pričamo jednako o dobrim i lošim stvarima."

Prema njegovom mišljenju, da biste slušali dril, morate biti otvorena osoba.

„Jer siguran sam da oni koji vole taj zvuk nikoga ne osuđuju unapred. Ne vole svi dril. A ako ga volite, onda ste se, nekako, povezali s njim. Svako može da se identifikuje s njim, samo treba poslušati. Potrebno je samo obratiti pažnju na to šta neko zaista kaže."

Manje progresivna struja je, ipak, i dalje preovlađujuća. Još uvek ima obožavaoca drila koje više zanima kriminal - naročito ubistvo - nego muzika.

Na Jutjubu, Instagramu, Snepčetu i Tiktoku, fanovi stiču veliku popularnost postavljanjem „tabele sa rezultatima", a poene dobijaju oni dril reperi za koje postoji potvrda da su učestovali u napadima na „opps"-e.

Jednako kao i veliko interesovanje tabloida, takve postupke kritikuju ljudi blisko povezani sa dril scenom.

Sejs Holms-Luis (Sayce Holmes-Lewis), osnivač vaspitne organizacije Mentiviti, bio je sa dril reperom Rijemom Bartonom (Rhyhiem Barton), poznatijem kao Dži-Bi (GB), neposredno pre njegovog ubistva koje se dogodilo 2018.

Holms-Luis je u razgovoru za Skaj njuz rekao da je video kako o Bartonovoj smrti ljudi na društvenim medijima pričaju sve i svašta. „Osetio sam mučninu, bio sam veoma uznemiren", rekao je, dodajući da takvi postovi mogu izazvati još nasilja ukoliko ne budu uklonjeni.

U budućnosti može doći do produbljivanja podela među dril muzičarima: jedni će se prikloniti nasilnim korenima žanra; drugi će pisati nasilne tekstove koji predstavljaju puke metafore; a biće i onih koji će hvaliti dril kao muziku koja je odavno prevazišla svoje nasilne početke.

Iako uvek može inicirati podele i biti veoma komplikovan, dril je danas nerazdvojni deo moderne pop kulture.

On utiče na mejnstrim zvezde, osvaja publiku u različitim krajevima sveta i ima slušateljstvo koje se broji milionima.

Za ČikaGoda, razlog njegove popularnosti je jednostavan: „Jasno je da je dril mnogo više od uvreženog mišljenja, da je to golo nasilje i slične stvari. Da, naravno, ima nasilja, ali istovremeno, ne treba biti bukvalista. Ljudi prosto žele da plešu."

Pogledajte video: Brejking: od uličnog plesa do olimpijske discipline

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]