Životinje i droga: Zvuči kao horor - kad ribe postanu zavisne od metamfetamina

Oko 269 miliona ljudi širom sveta svake godine se drogira. Ono što se često zaboravi u ovoj priči je problem osnovne biologije.

Ono što uđe - mora i da izađe.

Kanalizacije su pune droge koju ljudi izbacuju iz organizama, a tu su i pokvarene hemijske komponente koje imaju sličan efekat kao droge.

Pogoni za preradu otpadnih voda ove materije ne filtriraju - nikad nisu ni bili napravljeni za tako nešto.

Velike količine kanalizacije nađu put do reka i jezera i bez prerade.

Jednom kad se nađu u prirodi, droge i njihovi nusproizvodi mogu da utiču na živi svet.

U nedavno studiji objavljenoj u časopisu o eksperimentalnoj biologiji, naučnici u Češkoj istraživali su kako metamfetamin, droga koja se sve više koristi, može da utiče na divlju potočnu pastrmku.

Oni su istraživali da li količine metamfetamina i jednog od njegovih nusproizvoda, amfetamina, koje su procenjene u drugim studijama koje su merile količinu ilegalnih droga u otpadnim vodama, mogu da se otkriju u mozgu potočne pastrmke.

Istraživali su i da li su te količine dovoljne da stvore zavisnost kod ovih životinja.

Pastrmke su bile izložene drogi u velikim bazenima tokom osam nedelja, a onda „skidane sa droge" i prebacivane u bazene sa vodom bez supstanci na deset dana.

Tokom tog perioda, istraživači su ispitivali da li ribe više vole čistu vodu ili vodu koja je sadržala metamfetamin, a onda sve to poredili sa odgovorima riba koje nikad nisu bile izložene drogi,

Nalazi su im bili veoma interesantni.

Ribe izložene metamfetaminu više su volele vodu sa drogom, dok takva preferencija nije primećena kod riba koje nisu bile izložene supstanci.

Istraživači su takođe otkrili da su se tokom perioda „skidanja sa droge", ribe prethodno izložene metamfetaminu kretale manje.

Naučnici su ovo protumačili kao znak anksioznosti ili stresa, što su tipični znaci „skidanja sa droge" kod ljudi.

Moždana hemija izloženih riba razlikovala se od onih koje nisu bile izložene drogi i to kroz nekoliko promena koje su slične onome što se može videti u slučajevima zavisnosti kod ljudi.

Čak i kad su razlike u ponašanju nestale nakon deset dana „skidanja", ovi markeri su u mozgu i dalje bili prisutni.

Pretpostavlja se da bi izlaganje metamfetaminu moglo da ima dugotrajne posledice, slično onome što se događa kod ljudi.

Zašto treba da se brinemo da li će pastrmke postati narkomani?

Postoji nekoliko razloga.

Ako se pastrmkama „dopadne" droga, kao što izgleda u najnovijim studijama, možda će želeti da provode više vremena oko cevi gde se izbacuje kanalizacija.

Ribe mogu da se ponašaju slično ljudima koji postanu zavisnici i to je zaključak ne samo ovih studija, već različitih istraživanja naraznim vrstama ribe.

Jedan od jasnih pokazatelja zavisnosti je gubitak interesovanja za druge aktivnosti, čak i one koje su inače visoko motivišuće, poput jela ili reprodukcije.

Moguće je da bi ribe mogle da promene svoje prirodno ponašanje što bi stvorilo probleme sa hranjenjem, odgajanjem i, posledično, opstankom.

One bi, na primer, mogle da postanu manje sposobne da izbegnu predatore.

Izlaganje drogama utiče ne samo na ribe, već i na njihovo potomstvo.

Kod riba, zavisnost može postati nasledna kod nekoliko generacija.

To bi moglo da ima dugotrajne posledice za ekosisteme, čak i da se problem sada reši.

Ovo nije prva studija koja pronalazi drogu u živom svetu.

Godine 2019, naučnici u Velikoj Britaniji pronašli su kokain kod slatkovodnih škampa u uzorcima iz svih petnaest reka u kojima su uzeti.

Zanimljivo je da su otkrili više ostataka ilegalnih droga nego nekih običnih lekova.

Ipak, širi efekti tih droga ostaju umnogome nepoznati.

Sa druge strane, postojale su obimne studije o uticaju lekova na rečne tokove.

Lekovi se ne razlažu do kraja u našem organizmu i stižu do fabrika za preradu otpadnih voda u fekalijama i urinu.

Većina se odstrani kroz preradu otpadnih voda, ali nešto dospe do reka ulivajući se sa deponija ili njiva na kojima se koristi đubrivo ljudskog porekla.

Živi svet reka i kopnenih voda izložen je na mestima gde se ulivaju otpadne vode koktelima lekova - od onih protiv bolova, do antidepresiva.

Ribe u bazenima koji se nalaze nizvodno od fabrika za preradu vode u roku od nekoliko nedelja menjale su pol od muškog u ženski jer su bile izložene hemikalijama koje menjaju hormone, a nalaze se u kontraceptivnim tabletama.

Nedavne studije su pokazale da antidepresivi mogu da izazovu niz promena u ponašanju vodenih organizama, od agresije do privučenosti svetlom i povećane „hrabrosti".

Bolest zavisnosti je globalni zdravstveni problem koji može da razori zajednice, a borba sa njenim ekološkim posledicama biće veoma skupa.

Jedna studija pokazala je da bi unapređivanje sistema prerade otpadnih voda u Engleskoj i Velsu, kojom bi i ove hemikalije bile uklanjane, koštala više od 50 milijardi dolara.

Možda deluje očigledno da lekovi i ilegalne droge koji su napravljeni da menjaju ljudsko ponašanje utiču i na ponašanje živog sveta.

Ipak, ovaj problem je rasprostranjeniji i složeniji.

Mi čak i ne znamo da li sintetičke hemijske materije u svakodnevnim proizvodima za održavanje domaćinstva, kozmetiku, čišćenje i pranje mogu da utiču na ponašanje ljudi i drugih vrsta.

Međunarodna grupa naučnika zatražila je od kompanija i regulatornih tela da provere uticaj zagađivanja na ponašanje kao deo procene rizika korišćenja novih hemikalija.

Ako želimo da obuzdamo nivoe hemikalija u otpadnim vodama, neophodno je da se učini više na unapređenju filtriranja u fabrikama otpadnih voda, kao i da se primoraju vodovodne kompanije da preuzmu odgovornost da otpad koji ispuštaju ne bude opasan za živi svet.

Met Parker je viši predavač u oblastima neuronauke i psihofarmakologije na Univerzitetu u Portsmutu.

Aleks Ford je profesor biologije na Univerzitetu u Portsmutu.

Pogledajte video o tome kako se društvene mreže koriste za prodaju droge

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]