Treća doza vakcine i korona virus: Kako je u Srbiji, a kako u svetu

Broj zemalja u kojima je u potpunosti - sa dve doze - vakcinisano više od pola stanovništva i dalje je mali, ali polemika o trećoj dozi vakcine protiv Kovida-19 zahuktava se širom sveta uporedo sa širenjem zaraznijeg Delta soja.

U nekim zemljama, poput Srbije, prošlo je pola godine od vakcinisanja prvih zainteresovanih, a Vlada Srbije je objavila da je od utorka, 17. avgusta dostupna i treća doza vakcina.

U Srbiji je Krizni štab za odbranu od korona virusa krajem jula doneo preporuku da treću dozu treba da prime hronični bolesnici, pacijenti koji su imali transplantaciju i pacijenti sa malignim oboljenjima - šest meseci posle primljene druge doze.

Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju u Srbiji preporučio je za treću dozu vakcina Fajzer ili Modernu, koja bi u Srbiju trebalo da stigne na jesen.

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, do 16. avgusta vakcinisano 50,2 odsto punoletnih.

Dato je oko šest miliona doza vakcina, od čega 2.865.000 prvih i oko 2.730.000 drugih doza.

Svetska zdravstvena organizacija je 4. avgusta pozvala da se sačeka sa trećom dozom vakcina do kraja septembra, kako bi bilo cepiva za sve.

Ta pauza bi omogućila da u svakoj državi bude bar 10 odsto vakcinisanih, rekao je šef SZO Tedros Adanom Gebrejesus.

„Razumem brigu svih vlada i želju da zaštite ljude od Delta soja, ali ne možemo da prihvatimo da zemlje koje su već iskoristile najveći deo svetskih zaliha vakcina koriste još više", kaže Gebrejesus.

Kakva je procedura u Srbiji?

Dopunska, treća (buster) doza vakcine protiv Kovida-19 ponuđena je od utorka, 17. avgusta 2021. godine.

Svi vakcinisani će posle 180 dana od primljene druge doze moći da prime treću dozu, a biće pozivani SMS-om i i-mejl porukama sa linkom koji će ih voditi na Portal eUprave, gde će dobiti detaljnije informacije.

Na Portalu eUprave ljudi će sami moći da vide da li spadaju u kategorije stanovništva kojima se preporučuje primanje treće doze vakcine, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Nezavisno od toga da li spadaju u grupe kojima se preporučuje treća doza, svako može da primi dopunsku dozu ukoliko želi, po isteku šest meseci od druge doze posle poziva eUprave, dodaje se u saopštenju.

Građani ne treba da se prijavljuju samoinicijativno za treću dozu, pre nego što budu kontaktirani od strane eUprave.

Svima se ostavlja mogućnost izbora vakcine, polazeći od toga da je bezbedno i moguće primiti dopunsku dozu drugačiju od onih kojima su vakcinisani i revakcinisani.

Konačan izbor vakcine građani će saopštiti lekaru, tokom pregleda i konsultacija na vakcinalnom punktu.

U saopštenju se podseća se da u Srbiji trenutno postoje četiri vrste vakcina i svih ima dovoljno na svim punktovima u zemlji - kineska vakcina (Sinofarm), ruska vakcina (Sputnjik) i vakcine proizvođača Fajzer-Biontek i AstraZeneka.

Dopunska, odnosno treća (buster) doza vakcine posebno se preporučuje sledećim kategorijama stanovništva:

- ljudima sa narušenim imunitetom - imunodeficijencijama i stanjima imunosupresije, primaoci transplantata koštane srži i solidnih organa, osobe na hemodijalizi i osobe koje žive sa primarno ili sekundarno imunosuprimiranim pacijentima,

- starijima od 70 godina,

- starijima od 60 godina koje stalno borave u domovima za stare i drugim ustanovama socijalne zaštite,

- zaposlenima u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite,

- putnicima u međunarodnom saobraćaju - građani Srbije koji često putuju u inostranstvo, bilo zbog posla ili iz privatnih razloga.

Po dobijanju poziva od eUprave ljudi će moći da se vakcinišu u svim domovima zdravlja širom Republike Srbije, dok će u Beogradu, pored domova zdravlja za treću dozu biti otvoren i punkt u hali 11 Beogradskog sajma.

Spisak punktova za imunizaciju će biti dostupan na Portalu eUprava.

Pogledajte kako se program vakcinacije odvija širom sveta:

Šta donosi treća doza

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da su istraživanja pokazala da kod svih vakcina titar antitela, zaštitna moć cepiva, opada posle 250 do 270 dana.

Zbog toga je dobra odluka Kriznog štaba da se šest meseci posle druge doze vakcine da i treća onima koji su najugroženiji, rekao je Radovanović.

Imunološkinja Emina Milošević je tokom diskusije o potrebi za davanjem treće doze vakcine istakla da je ona bitna, ali da su „mnogo važnije prve dve i zato je ključno ubediti ljude da se vakcinišu uopšte".

Ona kaže da još nema podataka za kombinovanje treće doze koja je različita od prve dve.

Do sada nije bilo problema kada su se vakcine kombinovale u dve doze, poput Fajzera i Astra Zeneke, objašnjava, ali nema dovoljno studija koje daju odgovor da li treću dozu treba da dobiju svi ili samo najugroženije grupe.

Ipak, navodi da nadležni mogu lako da analiziraju statističke podatke ako uporede imena vakcinisanih, obolelih i onih koji su hospitalizovani.

Direktno praćenje imunoloških faktora je ono što je skupo, to treba da se radi, objašnjava Milošević.

„Ali u situaciji u kojoj se mi nalazimo, gde su pare uvek problem, ono što može da se uradi je sabiranje svih parametara u jedan - da li je čovek oboleo ili nije oboleo, da li je pozitivan, da li je asimptomatski ili nije asimptomatski, a vakcinisan je."

Pogledajte video: Kako vakcinisati 7,7 milijardi ljudi?

Među nevakcinisanima su i zdravstveni radnici, a predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić tvrdi da je poseban problem nepoverenje u sistem.

„Od 80 do 90 odsto lekara, po mojim podacima je vakcinisano, a značajno manje nemedicinskog osoblja", kaže on.

Svaki zdravstveni radnik koji imalo polaže na etiku, smatra Panić, morao bi da bude vakcinisan i prihvati rizik od cepiva.

„Uporedite kakve su posledice bolesti, a kakve su posledice vakcine", dodao je tokom debate.

Šta kažu institucije

Direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus pozvao je da se zaustave buster vakcine dok se najmanje deset odsto stanovništva svake zemlje ne imunizuje jer se povećava jaz između procenta zaštićenih cepivom u bogatim i siromašnim zemljama.Istakao je da razume zabrinutost svih vlada da zaštite ljude od Delta soja, ali ističe da je neprihvatljivo da zemlje koje su već iskoristile većinu svetskih zaliha vakcina, iskoriste još.„Potreban nam je hitan preokret, da većina vakcina koje sada idu u zemlje sa visokim prihodima, idu u zemlje sa niskim prihodima".

Preporuka o davanju treće doze protiv korona virusa još nije stigla ni od Evropske agencije za lekove (EMA), kao ni od američke Federalne agencije za lekove (FDA).

Fajzer je sredinom juna 2021. zatražio mišljenje od FDA o potrebi davanja treće doze vakcine, ali su iz te agencije rekli da Amerikancima koji su u potpunosti vakcinisani nije potrebna nova doza.

Sa tim se složili i iz američkog Centra za borbu i prevenciju bolesti.

Iz Evropske agencije za lekove rekli su 9. jula da je prerano za odluku o trećoj dozi.

Ko u svetu daje treću dozu

Pojedine zemlje već su počele ili su najavile vakcinaciju trećom dozom neke od vakcina.

Rusija jepočela 1. jula imunizaciju u Moskvi zbog Delta soja koji je mnogo zarazniji.

Ministarstvo zdravlja Rusije preporučilo je da se ljudi vakcinišu trećom dozom šest meseci posle dobijanja druge doze vakcine.

Nisu sve vakcine iste, ali znamo kako svaka deluje na organizam:

U Izraelu stariji od 60 godina mogu da dobiju treću dozu vakcine, rekao je premijer Naftali Benet.

On je dodao da je uslov da su vakcinisani drugom dozom pre najmanje pet meseci.

Predsednik Izraela Jicak Hercog, koji je u septembru prošle godine napunio 61 godinu, krajem jula je treću dozu.

Stručnjaci su ovu odluku objašnjavali naglim porastom broja zaraženih u Izraelu i zabrinutošću zbog Delta soja.„Nalazi pokazuju da s vremenom opada imunitet organizma.

„Cilj dodatne doze je da da se on ponovo izgradi i da tako taj značajno smanjimo šanse za prenošenje zaraze i ozbiljnije oblike bolesti", rekao je premijer Benet.On je dodao da je 2.000 ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom već dobilo treću dozu bez ozbiljnih nuspojava.

Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije (NHS) trećom dozom vakcine starije od 50 godine, najverovatnije na jesen.

NHS je dobio zeleno svetlo za početak planiranja programa za vakcinaciju pre početka zime.Stručnjaci za vakcine savetovali su da bi 30 miliona najugroženijih trebalo da primi treću dozu.Nije doneta konačna odluka da li je potrebna nova kampanja za dodatnu dozu, ali zvaničnici su savetovali da pripreme treba da počnu iz predostrožnosti, prenela je agencija Rojters.

Čelnici čileanskog Kriznog štaba za zaštitu od korona virusa odobrili su treću dozu kinske vakcine Sinovak zbog zaštite od Delta soja.Turska je počela da daje treću dozu zdravstvenim radnicima i ljudima starijim od 50 godina, bez obzira na to da li su u početku primili Fajzer ili kineski Sinovak, rekao je ministar zdravlja.

U Brazilu je odobreno ispitivanje o davanju treće doze vakcine AstraZeneka.

Šta kažu proizvođači

Treća doza vakcine Fajzer omogućava „snažnu" zaštitu od Delta soja korona virusa, pokazuju novi podaci koje je ova kompanija objavila krajem jula 2021.

Nivo antitela sa trećom dozom raste petostruko više kod ljudi od 18 do 55 godina.Među ljudima starosti od 65 do 85 godina, podaci kompanije Fajzer ukazuju na to da nivo antitela koji bi trebalo da štiti od Delte raste 11 puta više nego posle druge doze.

Treća doza vakcine, koju su razvili Univerzitet u Oksfordu i kompanija AstraZeneka, proizvodi snažan imunološki odgovor protiv korona virusa, saopštili su medicinski stručnjaci.

Za sada, međutim, nema potvrde da je imunizacija dodatnom dozom potrebna, posebno imajući u vidu nestašice vakcina u pojedinim zemljama, dodaju stručnjaci sa ovog univerziteta.

Endru Poland, direktor Pedijatrijskog odeljenja Univerziteta u Oksfordu, rekao je da je potvrđeno da ova vakcina pruža zaštitu od aktuelnih sojeva na duži vremenski period što, kako je ukazao, znači da dodatne doze možda neće biti potrebne.

„Potrebno je da budemo u poziciji u kojoj bismo mogli dati dodatne doze ukoliko se ispostavi da je to neophodno - ali trenutno nemamo nijedan dokaz da bi to mogao biti slučaj", rekao je on krajem juna.

Treća doza vakcine Sputnjik V je bezbedna i može daa pruži veći titar antitela od onog primećenog posle prve dve doze, rekao je krajem juna zamenik direktora Istraživačkog instituta Gamaleja Denis Logunov za rusku agenciju Tas.„Adenovirusni vektori se ne mogu umnožavati unutar ljudskog tela, pa je njihova primena daleko sigurnija od zaraze bolešću. I, naravno, moguće je više puta primenjivati adenovirusni vektor", rekao je on.

Ruska vakcina funkcioniše tako što koristi adenovirus, modifikovanu verziju virusa koja ne može da našteti čoveku.

Logun je naveo da postoje podaci inostranih studija koji „ukazuju na to da je odgovor nakon treće vakcinacije još jači nego nakon prva dva puta".

Antitela izazvana vakcinom Sinovak opala su ispod ključnog praga za oko šest meseci posle druge doze kod većine primalaca, ali je treća doza imala snažan efekat, pokazuje laboratorijska studija.

Kineski istraživači objavili su nalaze studije o uzorcima krvi zdravih odraslih osoba starosti od 18 do 59 godina u radu krajem jula, koji još nije prošao recenziju.

Među učesnicima koji su primili dve doze, u razmaku od dve ili četiri nedelje, samo 16,9 odsto odnosno 35,2 odsto su i dalje imali antitela iznad onoga što istraživači smatraju nivoom praga koji se može otkriti šest meseci nakon drugog snimanja.

Kako na vakcinu reaguju srpski lekari:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]