Rusija, SAD i Avganistan: Kako Rusija pokušava da se zaštiti od posledica povlečanja američkih trupa iz Avganistana

Povlačenje američkih trupa iz Avganistana može dovesti do jačanja talibana i destabilizacije regiona, što Rusija budno drži na oku, naročito jer u susednim zemljama, poput Tadžikistana, ima vojne baze i partnerstva u oblasti odbrane.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je u Tadžikistanu potpisao sporazum o formiranju zajedničkog sistema protiv-vazdušne odbrane i učestvovao je u zasedanju Saveta ministara odbrane država članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OUKB).

„U pozadini pogoršanja situacije u susednom Avganistanu planiramo zajednički odgovor na moguće pretnje, a tokom vežbi simuliramo praktičnu saradnju", ovako je Šojgu objasnio razloge putovanja u Tadžikistan (citat prema RIA Novosti).

Stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao saglasni su da Rusija strahuje od destabilizacije ovog pojasa u Srednjoj Aziji.

Moguće pogoršanje situacije u Avganistanu povezano je sa povlačenjem vojnih trupa SAD i NATO.

Rusija nema zajedničku granicu sa Avganistanom, ali graniči se sa njegovim susedima - Turkmenistanom, Uzbekistanom i Tadžikistanom sa kojima ima jake ekonomske veze, s obzirom na veliki broj migranata koji u Rusiju dolazi iz tih zemalja.

Kako SAD povlače trupe iz Avganistana?

Krajem aprila je američki general i komandant međunarodnih snaga angažovanih u Avganistanu izjavio da je proces povlačenja već počeo, kao i predaja vojnih baza i opreme tamošnjim vojnim snagama.

U skladu sa sporazumom potpisanim februara 2020, SAD su bile dužne da u potpunosti povuku vojsku iz zemlje do 1. maja ove godine, ali je krajnji rok za povlačenje odložen za 11. septembar.

U Avganistanu je u poslednje vreme bilo raspoređeno 2.500 američkih vojnika, kao i oko 7.500 vojnika iz raznih zemalja Severno-atlantske vojne alijanse (NATO).

Strani vojnici dovedeni su u zemlju posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001, da bi decembra 2009. broj međunarodnih snaga angažovanih u Avganistanu iznosio 100 hiljada ljudi.

Vojska SAD o njeni saveznici u Avganistanu počeli su da se povlače 2014. godine.

Amerikanci se, međutim, iz bezbednosnih razloga, nisu usuđivali da napuste zemlju u potpunosti - avganistanske vlasti nisu mogle same parirati talibanima.

Planirali su da osiguraju sporazum sa pokretom talibana u kojem su bili naznačeni uslovi povlačenja - bezbednosne garancije za SAD i saveznike, obećanje da će početi pregovori sa zvaničnom Vladom, razmena zarobljenika i slično.

Sporazum koji je potpisan u februaru 2020. u Dohi i koji je rezultirao povlačenjem trupa pokrenuo je pregovarački proces o budućnosti Avganistana.

Od tada SAD, Rusija i druge zemlje ne prestaju sa pokušajima uspostavljanja dijaloga između talibana i avganistanskih vlasti.

Međutim, nema mnogo rezultata: predstavnici talibana se ponekad ne pojave na sastancima, a jasan plan za rešavanje sukoba i dalje ne postoji.

Dok posrednici pokušavaju da pokrenu proces pregovora, obe strane - i avganistanska vlada i talibani - sebe vide kao jedinu legitimnu vlast u državi.

Zašto nestabilnost u Avganistanu izaziva strah?

U Avganistanu se plaše da će po odlasku NATO trupa početi kriza slična onoj iz 1991. kada su sovjetske trupe napustile zemlju.

„Najbolje što se može dogoditi je da se period predviđen za povlačenje pokaže kao katalizator i da podstakne obe strane na prihvatanje rešenja.

Ili će do septembra postići nekakve političke sporazume ili će postati deo građanskog rata po sirijskom scenariju", kaže u razgovoru za BBC izvršni direktor Instituta za istraživanja pitanja rata i mira u Kabulu Tamim Asei.

Profesor Fakulteta svetske ekonomije i politike na Visokoj školi ekonomije Andrej Kazancev kazao je za BBC da bi odlazak međunarodnih trupa iz Avganistana mogao izazvati domino efekat.

Ovim terminom opisivali su se događaji iz različitih delova sveta 20. veka kada je nestanak komunističkog režima u jednoj državi imao za posledicu nastanak i u drugim.

Ovog puta, domino efekat mogao bi da se manifestuje nešto drugačije.

Kazancev se ne plaši invazije talibanskih trupa, nego širenja haosa po čitavom regionu i njegove destabilizacije.

„Isto se devedesetih dogodilo u zemljama koje se graniče sa Avganistanom", podseća.

„Sovjetska vojska napustila je Avganistan, sve je propalo, 1992. srušen je režim Muhameda Nadžibule, mudžahedini su se međusobno sukobljavali, te je izbio građanski rat u Tadžikistanu kada je srušena granica, da bi na kraju ova situacija polako zahvatila čitav region".

Prema rečima Andreja Kazanceva, talibani sami po sebi nisu sila koja ima ujedinjeno, centralno rukovodstvo.

On ih naziva krovnom organizacijom za sve koji biju bitke sa Amerikancima.

Podržavali su i podržavaju međunarodne terorističke organizacije poput Al Kaide ili Islamske države (obe su zabranjene u mnogim državama, uključujući Veliku Britaniju i Rusiju).

Povezani su i sa manjim ekstremističkim grupacijama koje deluju pojedinačno.

Pritom, stavovi talibana u različitim delovima Avganistana razlikuju se tako da bi se bilo koji pokušaj uspostavljanja vlasti na teritoriji cele zemlje pretvorio u građanski rat.

Na primer, moglo bi da dođe do sukoba paštunskih plemena sa predstavnicima uzbekistanske, tadžikistanske ili hazarske nacionalne manjine.

„Ovo je veoma ozbiljna situacija za zemlje Srednje Azije jer su one na prvoj liniji fronta, pogotovo kada se uzme u obzir da su tadžikistanske manjine povezane sa maticom koja je povezana sa Rusijom, uzbekistanske sa Uzbekistanom i Turskom, a hazarske sa Iranom", navodi Kazancev.

Time se automatski stvara mogućnost velikog regionalnog rata, upozorava on.

Kao što je navedeno u knjizi Saveznici koju je 2020. objavio ruski Centar za analizu strategija i tehnologija (CAST), upravo je pobeda mudžahedina u Avganistanu bila katalizator koji je nacionalni sukob u Tadžikistanu sa početka 90-tih pretvorio u krvavi rat.

Tada su oružje i izbeglice su preko granice stizali u zemlju.

Autori knjige ovaj sukob karakterišu kao traumu tadžikistanske državnosti.

Istovremeno, Islamska država predstavlja ogromnu opasnost za zemlju.

„Prema podacima Državnog komiteta za nacionalnu bezbednost krajem 2018, oko 1.900avojnika iz Tadžikistana borilo se u ISIS-u u Siriji i Iraku - moguće da je veći broj vojnika bio samo iz Uzbekistana", stoji u knjizi.

Zašto se žene u ovom selu u Avganistanu udaju za devere

Kako Rusija pokušava da spreči krizu?

Tokom protekle decenije i po, Tadžikistan i Uzbekistan ostali su važni centri za obezbeđivanje međunarodne vojne operacije u Avganistanu.

Od 2001. do 2007. na aerodromu u Dušanbeu bili su stacionirani francuski borbeni avioni Mirage 2000D i tankeri C-135F, a kasnije su prebačeni u Kandahar. Prema podacima CAST-a,

Tadžikistan je od 2001. do minimum 2019. dobijao vojnu pomoć od SAD.

Ipak, Moskva ostaje glavni bezbednosni partner Dušanbea.

U Tadžikistanu nalazi se 201. vojna baza u kojoj je raspoređeno, prema jednim podacima, više od šest, a prema drugim oko tri hiljade vojnika.

U sastav baze ulaze i helikopteri Mi-8 i Mi-24 koji se nalaze na vojnom aerodromu Ajni nedaleko od Dušanbea.

Prema podacima CAST-a, tadžikistanskim vojnicima dodeljen je deo imovine 201. motostreljačke divizije na osnovu koje je stvorena baza.

Pored toga, Rusija je ovu zemlju snabdevala oklopnim transporterima, borbenim helikopterima, artiljerijskim sistemima, naoružanjem za raketni sistem PVO i tenkovima.

Mnoge isporuke započete su poslednjih godina.

Rusija na vojnim univerzitetima obučava oficire za tadžikistansku vojsku, a u 201. bazi - specijaliste, vozače tenkova, radiste, nišandžije i slično.

Uzbekistan je bio jedan od glavnih partnera SAD u Srednjoj Aziji tokom operacije u Avganistanu.

Od 2001. do 2005. godine na vojnom aerodromu bila je stacionirana velika američka baza Karši-Hanabad u kojoj su se nalazili transportni avioni i helikopteri.

Taškent je ograničio saradnju sa Vašingtonom zbog političkih nesuglasica, posle čega je bazu koristila Rusija.

Moskva je takođe imala složen odnos sa Taškentom - Uzbekistan je dva puta izlazio iz OUKB-a i ne planira da se vrati u nju.

Sada Rusija ne pokušava toliko da intenzivira svoju prisutnost u regionu, koliko želi da ojača zemlje regiona, ocenjuju stručnjaci.

Istovremeno, ona ne pokušava da stvori nove ekonomske, vojne ili političke blokove, kao ni da promeni strukturu starih - po svemu sudeći pokušava da izgradi bilateralne sporazume.

To je delimično prouzrokovano time što se svaka od zemalja regiona nalazi u sopstvenom sistemu grupnih sporazuma zajedno sa Rusijom.

Tadžikistan je u ODKB-u, ali nije u Evroazijskoj uniji u kojoj su Kirgistan i Kazahstan, dok je Uzbekistan nakon izlaska iz ODKB-a ostao samo u Zajednici nezavisnih država (ZND), a Turkmenistan je zadržao nesvrstani status.

Još jedan uzrok su ne tako jednostavni odnosi među samim državama.

Posle završetka posete Sergeja Šojgua regionu, 29. aprila, došlo je do oružanog sukoba na kirgisko-tadžikistanskoj granici.

Živote su izgubile desetine ljudi.

Avganistan: Devojčice se vraćaju u školu

Ruski vojni stručnjak Viktor Murahovski smatra da je danas lakše podržati bilateralne odnose, nego formirati blokove.

„Težnja savremene politike ne treba da bude vraćanje u vreme blokova poput Varšavskog ili NATO pakta da bi se pričalo o njihovoj nadomoći, nego izgradnja čitavog spektra bilateralnih odnosa", navodi.

Rusija, prema njegovim rečima, neće stvarati nove vojne baze u regionu, niti možda širiti već postojeću, nego će vlastitu bezbednost Tadžikistan i Uzbekistan obezbeđivati sami.

„U slučaju direktne vojne agresije na Tadžikistan, Rusija može pomoći vazdušnim snagama visoko preciznih sistema, ali na terenu akcenat će biti na lokalnim snagama, njihovoj obuci i osnaživanju.

Niko neće sopstvene bataljone da baca u vatru", smatra Murahovski.

SAD će sačuvati svoju ulogu, smatra nezavisni politikolog i stručnjak za Srednju Aziju Arkadij Dubnov.

Verovatno će pokušati da ostave za sobom otvorena vrata da deluju u regionu i posle povlačenja iz Avganistana, smatra ekspert.

To se može uraditi, na primer, uz pomoć vojne avio-baze iz koje mogu da deluju i pilotne i bespilotne letelice, navodi.

Dubnov smatra da se na ovaj način može objasniti predlog Rusije da potpiše sa Tadžikistanom sporazum o stvaranju zajedničkog sistema protiv-vazdušne odbrane.

„Ne znam ko može sa strane Avganistana da napadne, čak i u sadašnjoj situaciji, vazdušnu teritoriju Tadžikistana.

„Međutim, može da ojača rusko prisustvo u Tadžikistanu. Zašto ne bi tamo rasporedili, na primer, protivavionski i protivraketni sistem S-400?", rekao je.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]