Životinje: Žena koja juri leptire - više od 16.000 kilometara

Kako mali insekt koji teži manje od grama - sa mozgom veličine glave čiode - pređe hiljade kilometara?

To je jedno od pravih čuda sveta prirode: milioni leptira „monarh" lete svake godine iz legla u SAD i Kanadi da bi proveli zimu na odmaralištima u centralnom Meksiku, samo da bi se narednog proleća vratili.

Ali njihov broj je u opadanju.

Jedna žena koja pokušava da uradi nešto po tom pitanju je edukacionistkinja na otvorenom i konzervacionistkinja Sara Dajkman, a ona dobro zna koliko je naporna ta selidba jer - prošla ju je i sama.

Kad ti postaneš priča

Sara je želela da inspiriše decu da spasavaju leptire, ali je znala da mora da smisli upečatljiv način da ispriča tu priču.

„Mogli bismo da nabrajajmo činjenice čitav dan, ali biste ih vrlo brzo zaboravili.

„Međutim, nećete zaboraviti da ste upoznali nekoga ko je prešao toliki put, spavao u vašem dvorištu i posetio vaš vrt", rekla je Sara za BBC.

I zato, da bi prenela poruku, ona je postala priča: 2017. godine bila je prva osoba koja je biciklom prešla čitavu rutu selidbe monarha - ostavivši za sobom neverovatnih 16.417 kilometara u tom procesu.

Sara je nedavno objavila knjigu o tom putovanju biciklom i razgovarala sa BBC-jem o tome šta ju je motivisalo na njega.

„Potrebno mi je više od hrane, vode i kiseonika da preživim.

„Potrebno mi je da budem zadivljena."

Epsko putovanje

Sara je započela svoje biciklističko putovanje u Meksiku. Visoko u planinama videla je nebrojene hiljade leptira u gomilama kako vise sa grana drveća.

„U Meksiku, šuma u kojoj monarsi prezime zimu nalazi se na oko 3.050 metara nadmorske visine.

„To je savršena ravnoteža između ne previše toplog i ne previše hladnog", kaže Sara.

Dolazak toplog prolećnog sunčevog svetla predstavlja okidač za monarhe da se upute na njihovo epsko putovanje.

Oni kreću da lete na sever uz planine Sijera Madre. Nakon što uđu u SAD, monarsi se rasprše po veoma širokoj oblasti.

Sara ih je sledila koristeći Gugl mape i rute koje su već iscrtali istraživači, ali je povremeno morala da skrene s puta da bi sustigla leptire.

Uprkos tome, bila je veoma zadovoljna svojim prevoznim sredstvom.

„Bicikl je veoma dobar medijum: možete da stignete malo brže nego peške i imate osećaj kao da napredujete.

„Možete i da se pustite niz brdo i ponesete mnogo stvari, tako da uživate u malo više luksuza."

Ona je modifikovala stari bicikl iz 1989. godine tako da može da ponese hranu, vodu i šator - ukupno oko 30 kilograma.

Tokom putovanja neznanci su je pozivali da prespava u njihovim domovima.

Bila je srećna i što je mogla da kampuje na farmerskim zemljištima i u dvorištima crkava.

„Monarsi neće isplanirati putanju do poslednje preostale prerije.

„Oni će svake noći pronalaziti neko novo mesto.

„Ponekad će to biti lako, bezbedno i zabavno, ali ponekad će biti malo problematičnije."

Prenošenje poruke

Tokom čitavog putovanja silazila bi sa svog bicikla da govori deci u školama.

„Za mene suština nije bila samo u pronalaženju monarha, već i u pronalaženju ljudi koji bi mogli da pomognu monarsima", kaže ona.

Rekla im je da samo treba da posade malo mlečike u baštama kako bi monarsi mogli da stignu kući.

Ova divlja biljka je jedini izvor hrane za gusenice monarha i zato je to jedino mesto na kom će položiti jaja.

Sara leptire doživljava kao ambasadora sveta prirode.

„Krenete od monarha, a onda počnete da otkrivate svakakve stvari po vrtovima.

„I paukove, i bube, i odjednom naučite da cenite lepotu u svemu."

Sara je koristila anegdote sa svog putovanja da bi deci predstavila priče koje su im potrebne da bi se povezala sa prirodom i konzervacijom.

„Ljudi žude za zabavnim načinima za staranje o planeti", kaže ona.

„Katastrofisanje pred decom koja su nasledila oštećenu planetu nije dobra ideja."

Ona računa da je direktno govorila pred više od 9.000 školske dece, a čak i četiri godine kasnije kaže da je u kontaktu sa nekom od njih.

„Dobijam imejlove i slike sve vreme. Ljudi žele da pokažu monarhe koji su došli u njihove vrtove."

Jedna devojčica koju je Sara upoznala 2017. godine sada je otvorila vrt u svojoj školi koji može da prehrani leptire.

Sara kaže da neće svako postati konzervacionista ili avanturista, ali ona veruje da je makar ljudima ukazala da svako može.

„Nisam viđala monarhe svaki dan, ali sam zato svaki dan viđala ljude koji mogu da pomognu."

Lanac ishrane

Pored njihove lepote i očigledne radosti koju mogu da pruže, Sara je istakla ulogu koju leptiri vrše kao oprašivači, što je ključno za proizvodnju hrane koju konzumiramo.

Oni pružaju sredstava za izdržavanje i drugim insektima, pa čak i pticama.

„Ženka monarha će izleći i do 500 jaja, od kojih će oko jedan procenat preživeti i odrasti. Drugih 495 jaja doprinosi kao izvor hrane za druge", kaže ona.

Oni koji prežive da odrastu stići će do severnih država SAD-a i Kanade.

Ali u potpunom kontrastu sa Meksikom, ne okupljaju se tamo u velikim brojevima.

„Sećam se da sam pronašla mnogo jaja na mlečikama kraj puta u Kanadi. Videti jaja u Kanadi bilo je nešto posebno.

„To je plastično pokazalo da je jedno sićušno stvorenje uspelo da stigne toliko daleko iz Meksika, baš kao i ja."

Delikatna ravnoteža

Da bi održala korak sa leptirima, Sara je vozila bicikl 90 kilometara dnevno.

Da bi se okrepila na fizički zahtevnom putovanju, uzimala je slobodan dan na svakih deset dana puta, ali monarsi nisu odlazili na pauzu.

Sara kaže da ju je putovanje naučilo mnogim lekcijama o svetu prirode.

„Počela sam da shvatam kako je sve u savršenoj ravnoteži.

„Postoji sklad između vremenskih uslova, vetra, geografije i hormona monarha za razmnožavanje. Svi ti sićušni delovi igraju ulogu."

Ali lako je narušiti taj delikatni ekvilibrijum.

„Monarsi imaju prozor savršene temperature u kom se razvijaju, pare i lete", kaže Sara.

„Monarsi moraju da imaju najmanje pet stepeni da bi puzali i 13 stepeni da bi leteli."

Globalno zagrevanje moglo bi da napravi hladnokrvnim monarsima probleme, budući da njihova telesna temperatura prati njihovo okruženje.

„Mi menjamo taj prozor", kaže Sara, a to bi moglo da ima ogromne posledice po njihov životni ciklus.

Monarsi koji započnu putovanje u Meksiku, kreću da odumiru odmah po ulasku u SAD.

Naredne generacije žive negde između dve do pet nedelja, tako da treća, četvrta ili peta generacija na kraju stigne do Kanade i severnih država SAD.

Ali monarsi rođeni u Kanadi malo su veći i imaju mnogo duži životni vek od oko osam meseci.

„Generacija rođena u jesen (u SAD i Kanadi) prezimi zimu u Meksiku, a potom u proleće leti nazad u Teksas da položi jaja.

„Prilično fantastično, zar ne?", kaže Sara.

Daleka druga

U prolećnoj selidbi ka Kanadi naglasak je na polaganju jaja, ali u jesen se selidba usredsređuje na pijenje mnogo nektara da bi se nagojilo za zimu.

Sara je uradila i ovu povratnu fazu putovanja.

„Otišla sam i uradila to i nisam najpametnija niti najhrabrija niti najbrža niti najjača. Nisam ništa od toga. Ja sam samo obična osoba."

To je veoma skromno od nekoga ko je, na raznim ekspedicijama, na biciklu proputovala skoro 130.000 kilometara širom Severne i Južne Amerike, pešačila od Meksika do Kanade uz Stenovite planine i veslala kanuom duž reke Misuri od izvora do mora.

Posle 264 dana i 16.417 pređenih kilometara, Sara se vratila u Meksiko skoro mesec dana posle većine monarha.

„Bila sam sporija od leptira, ali brža od gusenica", šali se ona.

(*Odgovor na pitanje koja smo postavili u uvodu: leptiri monarh koriste Sunce da bi ostali na putanji tokom njihove maratonske selidbe.)

Pogledajte video o selfijima slonova

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]