Muzika: Zašto je Doli Parton najvoljenija svetska zvezda

Pre izvesnog vremena je objavljeno da je Doli Parton poklonila milion dolara kompaniji Moderna za uspešni pokušaj da razvije vakcinu protiv kovida-19.

Ova vest je inspirisala jedan vic - „Ona je 9-5 procenata efikasna" - simpatičnu Jutjub muzičku parodiju (Vaksin - na melodiju njenog hita Džolin) i ko zna koji po redu izliv ljubavi prema ženi kojoj se naklonost iskazuje više nego prema bilo kojoj drugoj poznatoj ličnosti na planeti.

Efekat zvani Doli sam iz prve ruke mogla da proverim na festivalu Glastonberi 2014. godine u Velikoj Britaniji.

Privukla je možda i najveći broj posetilaca u istoriji festivala, što je bio zapanjujući poduhvat ako se zna da su samo dve njene pesme - Džolin i duet sa Kenijem Rodžersom Islands in the Stream - stigle do britanske Top 40 liste.

Čak i ako dodamo nepogrešivi magnet za plesnu publiku, pesmu 9 to 5 ili onu koja uvek ostavlja bez daha - I Will Always Love You - i dalje smo na samo četiri numere iz njenog masivnog kataloga pesama.

Neuporedivo manje od Kajli Minog, Berija Giba ili drugih zvezda koje su nastupale tog nedeljnog popodneva.

Njeno čavrljanje između pesama, izglancano do maksimuma, bilo je primarni izvor oduševljenja.

Posetioci slavnog festivala su voleli njenu muziku, ali im se njena ličnost još više dopala.

Njen put do slave je imao dva različita toka. Jedan je bio muzički.

Kao autorka i izvođačica kantri muzike, njeno je mesto u samom vrhu, uz Henka Vilijamsa i Džonija Keša.

Svira dvadesetak instrumenata, među kojima i violinu, cimbalo, mandolinu i panovu frulu.

Napisala je, prema sopstvenoj proceni, oko 3.000 pesama.

Njih 175 je predstavljeno u njenoj najnovijoj knjizi Moj život u stihovima.

Početkom 1970-ih je bila u takvoj stvaralačkoj formi da je tokom samo jedne probe, 1973. godine, stvorila i Džolin i - I Will Always Love You.

„Kad se sve završi, želim da budem zapamćena kao autorka dobrih pesama", napisala je u knjizi.

„Pesme su moja zaostavština".

Ona druga Doli, uz koju sam odrastala, bila je vesela, skromna, stalna gošća zabavnih TV programa, pravi simbol američkog preterivanja.

Primer njenog konstantnog prisustva u popularnoj kulturi je i skeč sa dva Ronija iz 1981, u kojem je Roni Bejker nosio platinastu periku i lažne grudi igrajući Poli Parton.

Vicevi o njenim grudima, koje je uglavnom sama smišljala, u britanskoj kulturi su postali opšte mesto, pa su čak i naučnici koji su klonirali ovcu iz ćelije mlečne žlezde, klonu dali ime Doli.

Nije ni čudo da su njene muzičke sposobnosti ostajale u drugom planu.

Međutim, poslednjih godina su se dva Dolina puta spojila u jedan i dosegla do još većih nivoa slave.

Potaknut uspehom iz Glastonberija, njen 44. album Blue Smoke iz 2014, postao je i njen najuspešniji u Britaniji.

Netfliks je nedavno proizveo i dramsku seriju zasnovanu na pesmama Doli Parton - Dolly Parton's Heartstrings, dokumentarac Evo me, kao i božićni specijal Dolly Parton's Christmas on the Square.

Prošle godine je objavljen i popularni podkast iz devet delova Amerika Doli Parton, nastao na ideji kako je ona jedinstvena i ujedinjujuća figura u podeljenoj Americi.

Čak i sada, kada je i razgovor o muzici postao politizovan, ova 74-godišnja bela žena, koja dolazi iz republikanske države, uspela je da izbegne da bude označena kao „problematična".

Nju različite grupacije među obožavaocima vide kao pionirku među feminističkim heroinama, biznis fenomen vredan 500 miliona dolara, saveznikcu LGBT zajednice, patriotsku ikonu i ambasadorku kulture radničkog juga Amerike.

U svemu tome, veliku ulogu igra i činjenica da je Parton stručnjakinja u davanju intervjua, potpuno svesna sopstvene kič vrednosti.

Spremna je da obilato koristi „dolizme" ne bi li zaobišla sve što iole miriše na kontroverzu, a da privatni život i mišljenje zadrži daleko od javnosti.

Ona je majstorica za odvlačenje pažnje koja imidž lika iz crtaća nosi kao zaštitni oklop.

„Ona vrlo malo toga otkriva o sebi", kaže Lili Tomlin, njena partnerka iz 9 to 5, u dokumentarnom filmu Evo me.

„Oko nje postoji veo misterije".

Sama Doli Parton kaže: „Ljudi se osećaju kao da me poznaju".

Obe izjave su tačne.

Njen kju (Q) faktor, koji meri prepoznatljivost velikih brendova, jedan je od najviših na svetu, sa najmanje negativnih ocena.

Ne vole svi Doli Parton, ali je vrlo malo ljudi mrzi.

„Obožavam da budem voljena", rekla je ona za Gardijan prošle godine.

Pa kako je to Doli Parton postala svetska ljubimica broj jedan?

Njena priča je kao tema kantri pesama, poput nekih njenih numera, kao što su Kaput raznih boja i Moj dom u planinama Tenesija.

Rođena je 1946. godine, odrasla u ekstremnom siromaštvu, u jednosobnoj kolibi na obali reke u Tenesiju, sa još šestoro braće i pet sestara.

Kao dete, zamišljala je da su pilići u dvorištu njena publika.

Postala je zvezda još kao dete, na lokalnoj televiziji i radiju, a prvi singl je snimila sa 13 godina. U Nešvil se preselila čim je završila srednju školu.

Tamo je napisala nekoliko hitova za druge izvođače, pre nego što je zabeležila prvi solo hit 1966. sa pesmom Silly Blonde.

Od samih početaka je umela da saseče svaku kritiku - tako što bi je prisvajala.

Balade o jadu

Sumorne teme ranih pesama u knjizi Moj život u stihovima su iznenađujuće za površne obožavaoce.

Za početak, debi album Zdravo, ja sam Doli iz 1967, kao i mnogi rani albumi, predstavlja kolekciju, kako ona kaže, „jadnih pesama".

Sentimentalne priče o zlostavljanim zaposlenim ženama začinjene su krvavim dramama iz apalačijanskih folk balada koje su obeležile njeno detinjstvo.

Pevala je o samoubistvima, spontanim pobačajima, alkoholizmu, narkomaniji, beskućnicima, zatvorima, ubistvima, podmetanju požara, incestu...

Iako je od 1966. godine udata za Karla Dina, mogla je da u pesmama iskaže svu bol nevidljive žene glasom koji je odisao čistotom i istinom.

U vrhuncu perioda u kojem su feminističke kantri pesme pevale žene koje se nisu nazivale feministkinjama - Loreta Lin, Tejmi Vinet, Džini Si Rajli - ona je u pesmi Samo zato što sam žena pevala „Moje greške nisu veće od tvojih / Samo zato što sam žena".

Parton je zaista uzletela sredinom 1970-ih, kada je njen mentor Porter Vagoner, pevač iz Nešvila i njen 19 godina stariji menadžer sa kojim je i pevala, ohrabrio da proba sa malo glamuroznijim imidžom i komercijalnijim materijalom.

Pesma Džolin je u imala radikalan obrt u odnosu na ostale koje su se bavile „varanjem", jer je naratorka u ovoj numeri bespomoćna i očajna zbog žene koja preti da će joj uništiti život.

Pesmu su obrađivale stotine umetnika, među kojima i bend Vajt Strajps i Majli Sajrus, Dolino kumče, a bila je i jedna od omiljenih pesama Nelsona Mendele.

Numera Uvek ću te voleti je njen rastanak sa Vagonerom pretvorila u pesmu o raskidanju veza za sva vremena.

Kasnije ju je proslavila verzija Vitni Hjuston.

Prodavnica jeftinih stvari je znalački upotrebljena metafora o ženi čiji je život ispunjen neostvarenim snovima, bolnim uspomenama i stvarima koje je potrebno popraviti.

Samo ime Doli Parton je bilo dovoljno da joj obezbedi poziciju glavne zvezde na godišnjem festivalu kantri muzike u Vembli Areni 1976. godine.

Naredne godine, albumom Here You Come Again ostvarila je platinasti tiraž u Americi i to joj je donelo status pop superstara.

Ova krosover faza je potrajala i 1980-ih godina, naročito sa glavnom ulogom i naslovnom pesmom 9 to 5 u poznatoj holivudskoj satiri i pesmom Islands In the Stream.

Za razliku od mnogih drugih njenih pop hitova, ovo nije bila pesma koju je sama napisala - njena slava je počela da nadvladava njen dar za pisanjem pesama.

„Ljudi su mislili da sam se prodala", rekla je Doli magazinu Rolingstoun 1980. godine.

„Ali ti pop albumi su me doveli tamo gde sam i želela da budem".

Novinar se složio: „Ako je neko nekada osmislio Američki san i potom ga i ostvario, onda je to Doli Parton".

Posle toga, Doli je napala tok-šou programe i to osvetnički, odgovarajući na depresivno predvidljive fazone koji su se ticali njenih grudi izmišljajući nove, bolje viceve.

Jednom prilikom se našalila rekavši da joj je izgoreo grudnjak i da je vatrogascima bilo potrebno tri dana da ugase požar.

Naravno, ta šaljiva mizoginija je odvratna, ali je Doli mudro smislila da je bolje, ako će već biti predmet šala, da sama počne da ih smišlja.

Čak i pre nego što su hitovi prestali da stižu tokom 1990-ih, Parton je već postala brend iz superteške kategorije tako što je otvorila tematski park Dolivud 1986. godine u Pidžin Fordžu u Tenesiju.

Ostvarila je još jednu ulogu za pamćenje u filmu Čelične magnolije, a u isto vreme je njena kompanija Sandolar Prodakšns izbacila seriju Bafi, ubica vampira.

Postala je omiljena i kao filantrop, obezbeđujući školarine, dajući dobrotvorne priloge u korist očuvanja prirode i darujući sredstva bolnicama ili programima opismenjavanja koji su deci obezbedili više od 100 miliona knjiga.

Povratkom u blugras fazu, Parton je uspela da oživi prodaju njenih albuma, počevši sa Bekvuds barbika (Barbika iz šume) imidžom, koji se, naravno, odnosio na nju samu:

„Ja sam samo Barbika iz šume, sa puš-ap grudnjakom i štiklama / Možda izgledam veštački, ali prava sam kadgod zatreba".

Dobri stihovi, ali za mlađu publiku, što govori da autentičan talenat može da funkcioniše uz izvođačko lukavstvo koje ne mora da se naglašava kao u vreme drugog talasa feminizma.

Sa 74 godine, njena reputacija je bila neprobojna.

O Doli Parton se mnogo toga moglo naučiti posmatrajući kako se snalazila u eri Donalda Trampa.

U poslednje četiri godine su slavne ličnosti imale dosta problema da se suoče sa pitanjem: „Na čijoj si strani?"

Tejlor Svift, baš kao i Doli, ima tipično nešvilsku averziju prema kontroverzama.

Uprkos tome, nazivana je raznim imenima, od kukavice do prikrivenog belog rasiste zbog neutralnog stava, sve dok se nije javno deklarisala kao demokrata, 2018. godine.

Parton je, međutim, javno ostala apolitična u vremenima kada je to bilo skoro pa nemoguće.

Čak su i njene koleginice sa snimanja filma 9 to 5, Džejn Fonda i Lili Tomlin, razapinjale Trampa dok su sve tri stajale zajedno na bini tokom dodele Gremi nagrada 2017.

Ali je Doli vešto promenila temu uvek pouzdanim vicevima o grudima.

Kada je ova tema stigla i do njenog podkasta Amerika Doli Parton, uspela je da je brzo i zaključi: „Ne bavim se politikom, imam previše obožavalaca sa obe strane ograde".

Pogledajte video o Džonu Lenonu

Gradi mostove i ujedinjuje

Najlakše je reći da Parton posao stavlja ispred politike, ali za nju ova dva instinkta nisu suprostavljena.

Ona je po prirodi osoba koja voli da gradi mostove i ujedinjuje, sa talentom koji smiruje uzburkane vode.

Do skoro, jedna od glavnih atrakcija u Dolivudu je bio Diksi stampedo, otvoreni bioskopski spektakl u kojem je sala bila podeljena na Sever i Jug, pre nego što bi se obe strane stopile u ludački, patriotski svinjac.

Aiša Haris, crna novinarka portala Slejt je 2017. objavila kritički tekst naslovljen Proleće Konfederacije.

Haris je Diksi stampedo opisala sa tamo gde se ideologija Konfederacije sreće sa Cirque du soleil .

„To je jedna cvetno bela kič ekstravaganca koja se igra sa Građanskim ratom, ali nikada ne pominje ropstvo", pisala je Haris.

Uz blagoslov Doli Parton, mendžment Dolivuda je momentalno preimenovao šou i iz naziva izbacio termin Diksi, kao i plave i sive uniforme.

Kada su konzervativni posetioci krenuli da je optužuju da briše istoriju, kao da je Građanski rat bio kaskaderski spektakl uz neograničene količine limunade, Parton je odgovorila da nije želela nikoga da uvredi.

Parton se politikom bavi na sopstveni način.

Pre 15 godina je razbesnela neke obožavaoce jer je napisala pesmu za Transameriku, film o trans ženama, i zato što je još jednu pesmu dala za kompilaciju Love Rocks, koja je novac od prodaje donirala LGBT zajednici.

Iako možda i može da bude čudno da se neko bori za manjine a u isto vreme odbija da osudi predsednika koji se sa njima obračunava, za Parton, koja hrišćanstvo sumira sa „Ne sudi, da ti ne bude suđeno", razlika je jasna: ona više voli da spaja ljude, nego da ih proziva.

Iz istog razloga ona deluje u feminističkom maniru, ali se kloni tog tog naziva.

Upravo je iz tih razloga, 1980, insistirala da 9 to 5 ne predstavlja „borbu za feminizam", ali je ipak zdušno branila Džejn Fondu kada su je napadali oni koji nisu mogli da joj oproste antiratni aktivizam.

U životu, kao i u mnogim svojim pesmama, Parton ističe međusobno razumevanje i opraštanje kao sredstvo za prevazilaženje zlobe i sramoćenja.

Njen osećaj za pravičnost nema granice.

Parton je u stanju da hoda po ovoj tankoj političkoj žici jer neprestano emituje dobre namere pesmama i filantropijom.

Njeni fanovi joj suštinski veruju.

„Nikada nisam videla da obožavaoci nekome veruju kao što veruju njoj", kaže Džejn Fonda u dokumenatrnom filmu Evo me.

„To je zaista nešto izuzetno".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]