Korona virus: Pandemije je jeftinije sprečiti nego lečiti, naučnici kažu da jedemo manje mesa
Autor fotografije, EPA
Podaci o članku
Autor, Rodžer Harabin
Funkcija, BBC analitičar iz oblasti životne sredine
Svetu je potreban novi pristup sprečavanju budućih pandemija koje mogu da ubiju dodatne milione ljudi, tvrdi se u izveštaju Međuvladine platforme naučne politike za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES).
U njemu se navodi da kontakt između ljudi, divljih životinja i domaće stoke mora da se zauzda kako bi se smanjio rizik od prelaska bakterija i virusa sa životinja na ljude.
Ljudima koji žive blizu životinja i u oblastima visokog rizika mora da se pruža redovna zdravstvena zaštita.
To će pomoći da se zaustavi izbijanje epidemija bolesti pre nego što one dobiju priliku da se još više rašire.
Potrebni su zajednički pristupi, kaže se u izveštaju, da bi prevencija pandemije postala uobičajena širom sveta.
Bilo bi stotinama puta jeftinije sprečiti epidemije nego trpeti njihove mračne posledice, tvrde autori.
Izveštaj poziva ljude da prestanu da zadiru u divlje teritorije i da jedu manje mesa, zato što mesna industrija podstiče kontakt između ljudi i novih patogena.
U izveštaju se naglašava da vlade moraju da sarađuju kako bi izbegle buduće pandemije i moraju brzo da zauzdavaju epidemije.
Šta je virus korona?Ketlin iz LidsaNajčešća pitanja
BBC NewsRedakcija za zdravlje
Virus korona je zarazna bolest otkrivena u Kini u decembru 2019. Tačniji naziv je Kovid-19.
Postoje stotine tipova virusa korona - većina kruži među životinjama - svinjama, kamilama, slepim miševima i mačkama, između ostalih. Ali samo retki, poput Kovida-19, mogu da zaraze ljude.
Neki tipovi virusa korona izazivaju blago do umereno oboljevanje, poput obične prehlade. Kovid-19 je među onim tipovima koji mogu da dovedu do mnogo ozbiljnijih bolesti, kao što je upala pluća.
Većina inficiranih će imati samo blage simptome - na primer, temperaturu, bolove u udovima i kašalj - i oporaviće se bez specijalnog lečenja.
Stariji, međutim, i ljudi koji pate od hroničnih oboljenja poput srčanih bolesti, dijabetesa ili raka su u većoj opasnosti i mogu imati ozbiljnije probleme.
Da li ćete biti imuni ako preležite virus korona?Denis Mičel iz BičesteraNajčešća pitanja
BBC NewsRedakcija za zdravlje
Kada se ljudi oporave od infekcije, njihovo telo zadržava sećanje na način kako da se bori protiv zaraze ukoliko do nje ponovo dođe.
Ovaj imunitet nije uvek dugovečan, niti je potpuno efikasan, i vremenom može da opadne.
Smatra se da ćete, ukoliko ste se oporavili od zaraze virusom korona, steći imunitet. Još uvek nije poznato koliko će taj imunitet trajati posle zaraze.
Koliko traje inkubacija za virus korona?Gilijan Gibs
Mišel RobertsUrednica, BBC zdravlje
U proseku će proći pet dana do pojave simptoma, smatraju naučnici, ali neki će osetiti simptome mnogo ranije ili čak mnogo kasnije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) savetuje da se inkubacija posmatra 14 dana. Međutim, neki istraživači kažu da može da traje i 24 dana.
Veoma je važno znati i razumeti period inkubacije. Taj period omogućava lekarima i zdravstvenim zvaničnicima da uvedu efikasnije načine za kontrolu širenja virusa.
Da li je virus korona više zarazan od gripa?Meri Ficpatrik Iz Sidneja
Mišel RobertsUrednica, BBC zdravlje
Oba virusa su izuzetno zarazna.
U proseku, smatra se da inficirani virusom korona zaraze dvoje do troje drugih, dok oni zaraženi gripom prenesu virus jednoj osobi.
Postoje jednostavni koraci koje treba da preduzmete da biste sprečili širenje gripa i virusa korona.
Često perite ruke vodom i sapunom
Izbegavajte da dodirujete lice sem ako vam ruke nisu čiste
Kašljite i kijajte u maramicu koju ćete potom baciti u kantu za smeće
Koliko traje bolest?Nita iz Mejdstona
BBC NewsRedakcija za zdravlje
Za četvoro od petoro ljudi će Kovid-19 biti samo blago oboljenje, skoro poput gripa.
Među simptomima su temperatura i suvi kašalj. Možda ćete se osećati loše nekoliko dana, ali bi trebalo da budete dobro oko nedelju dana posle pojave prvih simptoma.
Ako se virus proširi na pluća, može da izazove teškoće pri disanju i zapaljenje pluća. Jednom od sedmoro obolelih će možda biti potrebno bolničko lečenje.
Koliko je virus korona opasan za ljude koji boluju od astme?Lesli-En iz Folkirka
Mišel Roberts,Urednica, BBC zdravlje
Britansko Udruženje astmatičara savetuje da nastavite da koristite prepisanu terapiju inhalatorom. Time će se smanjiti rizik astmatičnog napada koji može da izazove bilo koji respiratorni virus, među kojima je i virus korona.
Nosite inhalator uvek sa sobom, u slučaju da osetite simptome astme. Ako vam se simptomi astme pogoršaju, postoji rizik da ste se zarazili virusom korona.
Da li su ljudi sa posebnim potrebama ali bez drugih zdravstvenih problema u većoj opasnosti od virusa korona?Ebigejl Ajrlend iz Stokporta
BBC NewsRubrika zdravlje
Virus korona može da bude mnogo opasniji za starije ljude i one sa već postojećim zdravstvenim problemima, poput srčanih i plućnih bolesti ili dijabetesa.
Nema dokaza da je veći rizik za ljude sa posebnim potrebama koji nemaju drugih zdravstvenih problema i koji, na primer, nemaju respiratornih problema.
Hoće li ljudi koji su preležali upalu pluća imati blaže simptome virusa korona?Mardž iz Montreala, Kanada
BBC NewsRubrika zdravlje
Kovid-19 može, u manjem broju slučajeva, dovesti do upale pluća, najčešće kod ljudi koji su i pre patili od problema sa plućima.
Ali pošto se radi o novom virusu, niko neće biti imun na njega, bez obzira da li je prethodno preležao upalu pluća ili bilo koji drugi oblik virusa korona, poput Sarsa.
Zašto su vlasti širom sveta preduzele tako ekstremne mere u borbi protiv virusa korona kada se čini da je grip smrtonosniji?Lorejn Smit iz Harloua
Džejms GalagerUrednik, rubrika zdravlje
Stavljanje gradova pod karantin i ukazivanje stanovništvu da ostane kod kuće možda deluje kao ekstremna mera, ali joj je alternativa da se virus bez ograničenja širi.
Ne postoji vakcina za ovaj novi virus, kao što postoji za grip, što znači da su stariji i ljudi sa već postojećim zdravstvenim problemima veoma ranjivi.
Treba li da nosim masku da zaštitim sebe i druge od virusa?En Hardman iz Redklifa, Mančester
BBC NewsRedakcija za zdravlje
Vlade širom sveta neprestano razmatraju nove mere u vezi sa nošenjem maski - ali SZO trenutno preporučuje da ih ljudi nose ukoliko imaju simptome virusa korona (uporna visoka temperatura, kašalj ili kijanje), ili ako brinu o nekom ko je zaražen ili se sumnja da je zaražen Kovidom-19.
Maske mogu da pomognu da se vi i drugi zaštitite od infekcije, ali samo ako se pravilno koriste i zajedno sa drugim merama, poput temeljnog pranja ruku, i što manje vremena provedenog van kuće.
Razmatranje preporučivanja nošenja maski se razlikuje. Neke zemlje žele da budu sigurne da neće ostati bez dovoljno količina za zdravstvene radnike, dok druge brinu da će nošenje masaka ljudima pružiti lažni osećaj sigurnosti. Takođe, češće ćete dodirivati lice ukoliko nosite masku.
Pratite redovno mere koje su obavezne u zemlji u kojoj živite, jer je u nekim zemljama i regionima, poput delova Argentine, Kine, Italije i Maroka, obavezno nošenje maski ako izlazite na ulicu.
Šta treba da radim ukoliko živim sa nekim ko je u samoizolaciji?Grejem Rajt iz Londona
BBC NewsRedakcija zdravlja
Ako živite sa nekim ko je u samoizolaciji, treba da svedete kontakte na minimum i, ako je moguće, ne boravite u istoj prostoriji.
Osoba koja je u samoizolaciji treba da boravi u dobro provetrenoj prostoriji sa prozorima koji mogu da se otvore, i da ne bude u blizini drugih osoba sa kojima živi.
U petom sam mesecu trudnoće i želim da znam da li postoji rizik po bebu ako se zarazim?Čitateljka BBC sajta
Džejms GalagerUrednik, rubrika zdravlje
Naučnici istražuju uticaj Kovida-19 na trudnice, ali su podaci još uvek ograničeni.
Nije poznato da li trudnica zaražena virusom može da ga prenese na fetus ili bebu tokom trudnoće ili porođaja, ali do sada virus nije pronađen u uzorcima amniotske tečnosti ili majčinom mleku.
Još uvek nema dokaza da su trudnice pod većim rizikom ozbiljnije bolesti nego ostali. Međutim, zbog promena u njihovom telu i imunom sistemu, trudnice mogu da imaju ozbiljnije probleme kod nekih respiratornih infekcija.
Dojim petomesečnu bebu - šta ako se zarazim virusom korona?Maev Mekgoldrik
Džejms GalagerUrednik, rubrika zdravlje
Majke prenose zaštitu od infekcije bebama preko mleka.
Ako vaše telo proizvodi anti-tela kojima se bori protiv infekcije, ona će se preneti dojenjem.
Majke koje doje treba da slede iste savete za umanjenje rizika kao i svi ostali - prekrijte usta kada kijate i kašljete, odmah bacite iskorišćene maramice i često perite ruke, te izbegavajte da dodirujete oči, nos i usta ako niste oprali ruke.
Koliki je rizik za decu?Luiz iz Londona
BBC NewsRedakcija za zdravlje
Deca su, čini se, relativno otporna na virus, prema podacima iz Kine i drugih zemalja.
Moguće je da je razlog to što su u stanju da odbace infekciju ili nemaju simptome, ili samo blage simptome kao kod prehlade.
Međutim, deca koja pate od problema sa plućima, poput astme, moraju da budu pažljivija.
End of Moja porodica i ja
Dokument je sastavila organizacija koju su osnovale Ujedinjene nacije, poznata kao IPBES (Međuvladina platforma naučne politike za biodiverzitet i ekosistemske usluge).
Zaduženje joj je da zaštiti svet prirode u korist ljudi.
U izveštaju se ističe da bi aktuelna pandemija do sledećeg leta mogla da košta svetsku ekonomiju 16 biliona dolara.
Ali preventivne mere - kao što su zabrana trgovine divljim životinjama - koštale bi između 22 milijarde i 31 milijardu dolara godišnje.
To je velika suma, ali samo delić ukupnih troškova izlaženja na kraj sa pandemijom kao što je Kovid-19.
Autor fotografije, Getty Images
Potpis ispod fotografije, Veliki broj ljudskih bolesti potiče od slepih miševa, ali naučnici kažu da ih ne treba kriviti zbog toga
Autori tvrde da se rizik od pandemija rapidno povećava, sa više od pet novih bolesti koje se pojavljuju svake godine.
U izveštaju se upozorava da je 70 odsto novih bolesti kao što su ebola i zika, i gotovo svi poznati patogeni sa pandemijskim potencijalom, kao što su influenca, HIV i novi korona virus, potekli od životinja.
Ove bolesti se „prelivaju" - preskaču s jedne vrste na drugu - u kontaktu među divljim životinjama, domaćom stokom i ljudima.
U izveštaju se procenjuje da sisari i ptice u sebi nose više od milion neotkrivenih virusa.
Preporučuje se:
osnivanje ekspertskog panela za sprečavanje pandemije, po uzoru na svetski panel za klimatske promene
međunarodni sporazum za rad na pripremljenosti, unapređenju prevencije i kontroli epidemija
zajedničke standarde procene projekata korišćenja velikih zemljišta koji bi mogli da izlože ljude životinjskim virusima
„Pandemije postaju sve češće. Bez preventivnih strategija, javljaće se češće, širiti brže, ubijati više ljudi i uticati na globalnu ekonomiju sa težim posledicama", piše u izveštaju.
U njemu se kritikuju aktuelne strategije koje se oslanjaju na reakciju na bolesti novim vakcinama nakon što se te bolesti pojave.
Pogledajte video: Kako Kovid-19 utiče na telo
Potpis ispod videa, Kako Kovid-19 utiče na telo
„Kovid-19 pokazuje da je to spor i neizvestan put, jer ljudi plaćaju sve veću cenu - u izgubljenim životima, preležanim bolestima, ekonomskom kolapsu, izgubljenim radnim mestima", navode autori.
Oni imenuju plodno tle za pandemije u vidu ekspanzije poljoprivrede, trgovine divljim životinjama, jedenja divljih životinja i globalnih putovanja.
Preporuka da se smanji unos uzgojenog i divljeg mesa - naročito ako potiče iz žarišta bolesti - mogla bi da naiđe na otpor zemalja kao što je Brazil.
Stočarstvo i proizvodnja životinjske hrane značajno doprinose ekonomiji ove južnoameričke zemlje.
Autor fotografije, Reuters
Potpis ispod fotografije, Uništavanje staništa ubrzava prelazak bolesti sa životinja na ljude
Ali drugi izveštaji ističu da bi jedenje manje mesa isto tako zaštitilo divlje životinje, unapredilo zdravlje ljudi i dovelo do uspeha u borbi protiv klimatskih promena.
Autori tvrde da zagrevanje klime utiče na pojavu bolesti, navevši kao primer encefalitis koji potiče od krpelja.
Oni kažu da je velika verovatnoća da će klimatske promene povećati budući rizik od bolesti terajući ljude, divlje životinje i patogene u pokret na načine koji će dovesti do novih kontakata među vrstama.
Profesor Metju Bejlis sa Univerziteta u Liverpulu, koji nije učestvovao u radu na ovom novom izveštaju, rekao je za BBC Njuz: „Usporavanje degradacije prirodnog zemljišta predstavljaće jednak izazov za političare i javnost kao i sprečavanje klimatskih promena."
„Ali ogromna ljudska, društvena i ekonomska cena pandemije Kovida-19 predstavlja ubedljiv argument za globalno delanje. Veliki bonus je što ta akcija može da doprinese i rešavanju klimatskih promena (očuvanjem prirodnog zemljišta)."
Neke brojke iz ovog izveštaja nesumnjivo će biti dovedene u pitanje.
Vodeći autor, Piter Dasak, rekao je za BBC da su svi proračuni urađeni na osnovu objavljenih naučnih studija.
„Naravno, teško je predvideti ono što je nepoznato i prave brojke bi mogle da budu više ili niže.
„Ali je veoma, veoma očigledno da su troškovi prevencije nekoliko reda veličina niži od troškova velike pandemije", rekao je on.
Profesorka Kejt Džons sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), koja nije radila na dokumentu, kaže: „Ti troškovi su pomalo spekulativni, očigledno."
„Ali okvirno deluju tačno, naročito kad se uzme u obzir koliko aktuelna pandemija košta - a ova je još prilično blaga, imajući u vidu raspon mogućnosti kod ovakvog tipa bolesti."
Pogledajte video: Da li korona virus utiče i na klimatske promene?
Potpis ispod videa, Deluje kao da je svet usporio zbog korona virusa, ali klimatske promene nisu stale.
Koliko god ubedljive ove brojke bile, odluke o pandemijama će donositi globalna politika.
Li Hana, iz zelene grupe „Međunarodna konzervacija", rekla je za BBC Njuz: „Izazov nije šta uraditi, mi znamo šta treba da se uradi - da se smanji krčenje šuma i ponovo uspostavi zdrav odnos između ljudi i šuma."
„Pitanje je da li postoji politička volja da se globalno uloži 10 milijardi dolara ili više svake godine a potom to ulaganje održi kako bi se sprečila šteta u bilionima dolara, neizrecivim gubicima i ometenosti ljudskih života."
