Protesti u Belorusiji: EU upozorila Putina - ne pretite intervencijom
Autor fotografije, Reuters
Ministri spoljnih poslova Evropske unije upozorili su Rusiju da ne interveniše u Belorusiji, nakon što je predsednik Vladimir Putin rekao da bi jedan kontigent policajaca mogao da bude prebačen u Minsk na zahtev tamošnjeg lidera Aleksandra Lukašenka.
Evropska unija nije priznala rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji od 9. septembra, kada je, prema zvaničnim podacima, Lukašenko ponovo izabran sa 80 odsto osvojenih glasova.
Beloruski predsednik optužio je zapadne zemlje da žele da ga svrgnu sa vlasti i tako istovremeno oslabe i Putina.
Putin je rekao da je formirao rezervne policijske jedinice za intervenciju u Belorusiji ako bude potrebno, ali do te tačke još uvek nije došlo.
„Takođe smo se složili da se one neće koristiti sve dok situacija ne izmakne kontroli", rekao je za Prvi kanal TV Rusija.
Nakon izbora u Belorusiji počeli su masovni protesti, a Lukašenkova protivkandidatkinja Svetlana Tihanovskaja prebegla je u Litvaniju.
Putin je rekao da Rusija ima obavezu da pomogne Belorusiji u održavanju bezbednosti u okviru bliskog saveza dveju zemalja i istakao je duboke kulturne, etničke i jezičke veze između ove dve nacije.
Rekao je da nove policijske snage neće ući u Belorusiju osim ukoliko „ekstremistički elementi koji koriste političke slogane kao pokriće pređu određenu granicu i počnu oružanu pljačku, paleći automobile, kuće, banke i pokušavajući da zauzmu zgrade vlade".
Šta su poručili iz EU?
Đozep Borelj, šef diplomatije EU, kazao je posle sastanka u Berlinu, da očekuje od Rusije da se pridržava principa za koje se sama zalaže.
„Mnogo puta sam iz Rusije čuo mantru da je to što se dešava u Belorusiji unutrašnja stvar te zemlje i da ne žele da se stranci mešaju. Pretpostavljam da to važi i za njih", rekao je Đozep Borelj, šef diplomatije EU, a prenosi agencija AFP.
On je dodao da isključivo stanovnici Belorusije treba da odlučuju o sopstvenoj sudbini.
„Ako Rusija veruje u nezavisnost i suverenitet država, onda će poštovati želju i demokratski izbor naroda Belorusije", dodao je Borelj.
Analiza: Šta stoji iza Putinovog plana?
Sara Rejnsford, dopisnica iz Moskve
Predsednik Putin daje podršku Belorusiji, direktnom potvrdom onoga što je Aleksandar Lukašenko tvrdio pre izvesnog vremena - da će Rusija priteći u pomoć, silom, ako se situacija pogorša.
Sa kojom silom i u slučaju kolikog pogoršanja, Putin nije u potpunosti definisao. Pod „policijskim službenicima", međutim, on ne misli na običnu uličnu policiju.
Ovaj pojam je daleko širi, uključujući policiju za razbijanje nereda, Nacionalnu gardu Rusije, pa čak i Federalnu službu bezbednosti (FSB).
Dakle, mogućnost za neku vrstu ruske intervencije sada stoji kao otvorena pretnja i opozicionim liderima i demonstrantima - ali i Zapadu.
Jer, Vladimir Putin je istakao i poseban odnos između Minska i Moskve - etničke veze, porodične veze i ekonomske veze.
Rusija je brinula o onome što se dešavalo preko njene granice, rekao je, više nego jednom. Osvrnuo se na zabrinutost demonstranata - da nije bilo problema, ne bi bili na ulici, zaključio je Putin.
Ali u celini, ovo je bila izjava podrške predsedniku Lukašenku. Rusija mu čuva leđa.
EU i SAD odbacile su izbore u Belorusiji 9. avgusta ocenovši ih da nisu bili ni slobodni ni pošteni.
EU priprema sankcije protiv zvaničnika koje optužuje da su nameštali izborne rezultate da bi postigli pobedu Lukašenka i obračunavanje sa opozicionim pokretom.
Na demonstracijama u beloruskoj prestonici Minsku bilo je mnogo ljudi. Lukašenko je osvojio šesti mandat, posle 26 godina na mestu predsednika, sa 80 odsto glasova.
Video: „Nastja, mama je tu" - Priče ljudi koji čekaju ispred zatvora u Minsku
Pokrenut je krivični postupak, usmeren na Koordinacioni savet opozicije, koji Lukašenko optužuje za pokušaj preuzimanja vlasti.
Najistaknutiju opozicionu predstavnicu u Belorusiji, Mariju Kolesnikovu, ispitivali su tužioci.
Dolazeći u zgradu Istražnog komiteta u Minsku, ona je aplaudirala dok je pozvala pristalice da ne odustaju.
Tužioci su u sredu ispitivali i dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Svetlanu Aleksijevič. Ona je novinarima rekla da je odbila da odgovori na njihova pitanja i rekla da su aktivnosti saveta potpuno legalne.
Savet je pokrenula Svetlana Tihanovskaja, vodeća opoziciona kandidatkinja za predsednika, koja je sada u egzilu u susednoj Litvaniji.
Belorusija. Hronologija protesta
Završetak glasanja na beloruskim predsedničkim izborima i početak prvih protesta.
Beloruski Centralni izborni komitet saopštava da je izlaznost na ranom glasanju bila 41,7 odsto. Pre početka glasanja, aktivisti za ljudska prava i opozicije upozorili su da veliki broj glasova na ranim izborima može dovesti do nameštanja rezultata.
Učestali prekidi rada interneta širom Belorusije. Posmatrači prijavljuju zloupotrebe. Nije im dozvoljen ulazak na biračka mesta, a u nekim slučajevima su uhapšeni. Novinari su takođe privedeni. Policijska i druga vojna vozila izlaze na ulice Minska.
Stvaraju se redovi ispred biračkih mesta. Mnogi nisu u mogućnosti da glasaju pre zatvaranja.
Veronika Cepkalo, predstavnica ujedinjene opozicije i supruga neregistrovanog predsedničkog kandidata, Valerija Cepkala, napušta zemlju.
Ljudi počinju da se okupljaju u Minsku i drugim gradovima. Specijalna policija OMON nasilno rasteruje demonstrante. Policajci koriste gumene metke i šok bombe. Mnogo ljudi je prebijeno i uhapšeno.
Demonstrant u Minsku je preminuo
Istražni komitet otvara slučaj, nazivajući proteste neredima. Ministarstvo unutrašnjih pslova saopštava da je uhapšeno 3.000 ljudi.
Prema Centralnom izbornom komitetu, Lukašenko je osvojio 80 odsto glasova. Tihanovskaja proglašava sebe pobednicom. Ljudi opet izlaze na ulice.
Prvi demonstrant je preminuo u Minsku. Izveštaji o štrajkovima u fabrikama. Svetlana Tihanovskaja odlazi lično u Centralni izborni komitet da priloži žalbu i zahteva prebrojavanje glasova. Tamo ostaje pritvorena sedam sati.
Tihanovskaja napušta zemlju.
Svetlana Tihanovskaja je napustila Belorusiju i sada je u Litvaniji.
Na internetu se pojavljuje video snimak Tihanovskaje. Traži ljudima da prestanu sa uličnim protestima. Njene pristalice sumnjaju da je dala izjavu pod prisilom.
Počinju protesti u fabrikama i drugim velikim preduzećima.
Još dve hiljade ljudi je uhapšeno na protestima, prema izveštajima ministarstva unutrašnjih poslova.
Prvi svedoci mučenja
Žene širom cele zemlje izlaze na mirne demonstracije protiv nasilja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštava da je još 1.000 ljudi uhapšeno.
Prvi pritvorenici koji su pušteni prijavljuju teška prebijanja i mučenje.
Jedan čovek [Aleksandar Vikor], pritvoren u Gomelu, umire nekon što mu je pozlilo na suđenju. Njegova porodica veruje da mu je uskraćena medicinska pomoć.
Voditelji na državnim TV stanicama počinju da daju otkaze. Bivši vojnici pripadnici specijalnih snaga bacaju svoje uniforme.
Prestaju ulični sukobi
Radnici u velikim fabrikama počinju štrajk. Skoro niko od onih koji protestuju nije uhapšen.
Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev se izvinjava zbog povreda koje su slučajno zadobili prolaznici na protestima, ali tvrdi da protesti nisu bili mirni.
Nekoliko policajaca daje otkaz u znak protesta.
Štrajkovi i proresti se nastavljaju. Zamenik ministra unutrašnjih poslova negira da je bilo mučenja.
Hiljade radnika marširaju
Nekoliko hiljada radnika iz fabrike traktora u Minsku (MTZ) i drugi marširaju do sedišta vlade.
Tihanovskaja najavljuje formiranje Koordinacionog saveta za prenost vlasti.
Lukašenko odrćava sednicu sa Savetom bezbednosti i optužuje „strance sa kriminalnom prošlošću" za organizaciju protesta.
Belaruski istražni komitet pokreće krivični postupak protiv Stepana Putila koji je započeo kanal NEKSTA posvećen protestima na Telegramu. NEKSTA već ima dva miliona pratilaca.
Belorusija vraća 32 plaćenika iz Vagner grupe u Rusiju
Sahrana demonstranta koji je preminuo prve noći protesta
Počinje memorijalni skup na mestu gde je Aleksandar Tarajkovski ubijen. Nekoliko hiljada ljudi je došlo da tuguje.
Anketa radnika koji štrajkuju otkriva da je većina glasala za Tihanovsku.
Ljuti jer im nije dozvoljeno da izveštavaju o protestima protiv Lukašenka, zaposleni na državnoj TV stanici se takođe pripremaju za štrajk.
Lukašenko telefonira Putinu. [Prorežimska novinska agencija] Belta prenosi da je Rusija obećala da će podržati Lukašenka. Kasnije se saznaje da se taj razgovor vodio u kontekstu stranih intervencija.
Miting Lukašenkovih pristalica. Rekordni broj ljudi na protestu opozicije.
Miting za Lukašenkove pristalice u Minsku. Mediji prenose da su zaposleni u javnom sektoru iz cele zemlje doveženi autobusima pod pretnjom da će ostati bez posla ako odbiju.
Pristalice opozicije nalaze se u Munksu kod spomenika posvećenom Drugom svetskom ratu. Okuplja se više od rekordnih 100.000 ljudi. Demonstracije se održavaju i u drugi gradovima.
Lukašenko zove Putina po drugi put
Nekoliko diplomata daje ostavke u Ministarstvu spoljnih poslova u znak protesta
Radnici izvikali Lukašenka
Lukašenko se obraća radnicima u fabrici traktora. Radnici mu uzvikuju „odlazi" i „ostavka!". Lukašenko upada u emotivni sukob sa grupom radnika.
Proizvođač đubriva Belaruskali zaustavlja proizvodnju, a protestima se pridružuju i radnici iz drugih većih preduzeća.
Održava se sahrana Aleksandra Vikora u Gomelu.
Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev kaže da su demonstranti plaćeni, „devojke - 60 rubalja (24 dolara), a momci, svaki po 30 rubalja".
Preminuo član komisije koji je odbio da potpiše policijski izveštaj
Kanada i Irska ne prihvataju legitimitet izbora u Belorusiji. Prethodno je Britanija odbila da prizna rezultate.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštava da je jednan demonstrant ubijen pošto ga je pregazio automobil.
Lukašenko kaže da je Koordnacioni savet opozicije pokušaj preuzimanja vlasti.
Direktor muzeja Konstantin Šišmakov, star 29 godina, pronađen je mrtav u Vavkavisku. Odbio je da potpiše priznanje u policiji posle izbora. Mediji prenose da njegova smrt deluje kao samoubistvo.
EU ne priznaje rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji.
Broj radnika koji štrajkuju opada. Njihovi nadređeni vrše pritisak.
Demonstrant star 43 godine, Genadij Šutov, umire u vojnoj bolnici u rodnom gradu Brestu. Pogođen je vatrenim oružjem za vreme protesta 11. avgusta u tom gradu. Lokalni mediji prenose da je vatra otvorena sa krovova.
Nastavljaju se pojedinačne javne ostavke policajaca.
Lideri država EU odbijaju da prihvate rezultate izbora.
Lukašenko bira nove članove vlade. Premijer i ministri vojske, policije i bezbednosnih službi ostaju na pozicijama.
Koordinacioni savet opozicije zaseda prvi put i objavljuje rezoluciju. Savet zahteva nove izbore, zaustavljanje nasilja i oslobađanje svih političkih zatvorenika.
Krivične prijave protiv opozicije
Belorusko javno tužilaštvo pokreće krivičnu istragu o formiranju opozicionog Koordinacionog saveta. Savet je optužen za podstrekivanje ljudi na ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Istovremeno, članovi opozicije se sastaju sa evropskim liderima. Na primer, Svetlana Tihanovskaja se sastaje sa premijerom Litvanije.
Kremljin traži stranim vladama da se ne mešaju u beloruske izbore i proglašava da priznaje rezultate.
Prva konferencija za medije Tihanovske
Svetlana Tihanovskaja u Vilnjusu održava prvu konferenciju za novinare od kako je napustila Belorusiju. Traži ponavljanje izbora i pojašnjava da ne namerava da se kandiduje. Tihanovskaja ne govori o danu kada je napustila zemlju, niti o onome šta se desilo u zgradi Centralnog izbornog komiteta.
Veronika i Valerij Cepkalo u Poljskoj takođe drže konferenciju za medije. Obećavaju da će opozicija, ukoliko Lukašenko ode, održavati dobre odnose sa Rusijom i neće ponoviti „ukrajinski scenario".
Protesti se nastavljaju u Belorusiji: ljudski lanac protiv političke represije prostire se 13 kilometara kroz Minsk. U međuvremenu, Lukašenkove pristalice se okupljaju na Trgu pobede.
„Novi beloruski marš"
Najmanje 150.000 ljudi okupilo se za „Novi beloruski marš" u Minsku. Vojska i policija obezbeđuje grad. Protesti se održavaju i u drugim gradovima.
Aleksandar Lukašenko je doleteo helikopterom u njegovu rezidenciju, palatu Nezavisnost, sa automatskom puškom u ruci, iako njegov sekretar za medije tvrdi da je radio čitav dan. Zatim je izašao napolje, držeći i dalje pušku, i zahvalio se vojsci jer je blokirala ulaz u palatu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
