Himalaji i moda: Kašmir, najkvalitetnija vuna na svetu, pred nestajanjem

Ogromna stada jedinstvenih pašminskih koza lutaju ledenim prostranstvima Himalaja praćena pastirima nomadima u potrazi za svežim pašnjacima.

Fotograf Endru Nevi proveo je dve nedelje sa Čangpa nomadima na oblasti Lendak u indijskoj oblasti Kašmir.

„Na nadmorskoj visini većoj od 4,200 metara, gde zimske temperature mogu da padnu i do minus 40 stepeni Celzijusa, teško je verovati da bilo ko ili bilo šta može preživeti na visoravni Čangtang", objašnjava fotograf.

„Smeštena između planinskih venaca Himalaja i Karakoruma, to je najviša stalno naseljena visoravan na svetu i dom izuzetno izdržljive i retke rase koza - čangra, ili pašminske koze", kaže Nevi.

„Nadmorska visina, niske temperature i oštri vetrovi u ovom neumoljivom planinskom kraju su od suštinskog značaja za rast vrhunski meke dlake koza", navodi Nevi.

On kaže da su vlakna široka od samo osam do deset mikrona - deset puta sitnije od ljudske dlake.

„Ovo luksuzno vlakno je poznato kao pašmina, najmekša i najskuplja vrsta kašmirske vune na svetu", dodaje on.

Čangpa nomadi vekovima lutaju po 'krovu sveta', seleći stada ovaca i koza po ovoj pustinji svakih nekoliko meseci, u potrazi za svežim pašnjacima.

Ovaj drevni način života sada je pod velikom pretnjom zbog klimatskih promena, uvoza lažne pašmine iz Kine, potrebe za boljim obrazovanjem i želje za lakšim i ugodnijim životom.

I nomadi i naučnici smatraju da su klimatske promene najveća pretnja proizvodnji pašmine u regionu.

Na visoravni Čangtang obično ne pada mnogo snega, a ako do toga dođe, obično počinje u januaru ili februaru.

Međutim, poslednjih nekoliko godina je sve teže, pošto padavine počinju već od decembra, pa i novembra.

Zato životinje moraju da dobijaju dodatnu ishranu da ne bi umrle od gladi. Takođe, zime su postale toplije, što je smanjilo kvalitet i količinu dragocene pašmina vune.

„Kašmir je skup i s pravom je tako. Čangpi pažljivo češljaju dlaku koza tokom prolećne sezone kako bi uklonili mahunarke iz runa, a zatim se dobra vlakna ručno odvajaju od loših", kaže Nevi.

Kada se vlakna ručno sortiraju, očiste i ispredu, proces tkanja može da počne, što je podjednako zahtevno i mukotrpno.

Potrebno je od nekoliko meseci do godinu dana da visoko obučene zanatlije istkaju remek-delo koje će se izvoziti širom sveta i prodavati za ogromne sume u luksuznim radnjama.

Još jedna briga pastirima je sve veći broj leoparda u regionu, koji su izuzetno opasni po koze. Čopori leoparda su, istovremeno, dokaz uspeha snažnih napora u očuvanju vrste tokom poslednje decenije.

Ali smanjeni uzgoj koza značio bi kraj za oko 300.000 ljudi koji direktno ili indirektno zavise od pašmine.

Bio bi to i kraj jedinstvene kulture Čangpasa. Većina njih su sledbenici tibetanskog budizma i imaju složeni skup običaja u vezi sa stokom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

.