Ledeni pokrivač na Grenlandu: Otkriveno više od 50 jezera

Naučnici su pronašli više od 50 novih jezera ispod leda na Grenlandu.

Ranije se znalo za samo četiri.

Antarktik krije 470 jezera ispod leda, ali najnovije američko-britansko istraživanje pokazuje da ih ima i u polarnom regionu na severu.

Doduše, nisu toliko velika, kao jezero Vostok koje se nalazi na Južnom polu i koje je dugačko 250 kilometara. Najveće na Grenlandu je dugačko samo šest kilometara.

Jezera se nalaze pod ledenim pokrivačem koji je debeo nekoliko kilometara.

Pritisak i geotermalna toplota održavaju vodu u tečnom agregatnom stanju. Voda koja nastala topljenjem zadržava se u šupljinama.

Zbog sve viših temperatura, led se otapa i ide ka okeanima, a ova voda čini pomeranje leda lakšim.

Ako bi se sav led na Grenlandu otopio, visina okeana porasla bi za sedam metara.

Džejd Bouling sa Lankaster univerziteta ručno je pregledao 570.000 kilometara leda radarom u okviru programa NASA.

Istraživači američke svemirske agencije redovno su preletali ledenu ploču kako bi mapirali oblike stena i njihovu unutrašnjost.

Podaci pokazuju da je ispod ploče mnogo vode.

Bouling je tokom istraživanja utvrdila da postoje 54 jezera i da za razliku od antarktičkih jezera koja su grupisana oko unutrašnjih ledenih delova, nova grenlandska jezera se uglavnom nalaze pri kraju pokrivača koji je stabilan i sporo se pomera.

„Ona su takođe znatno manja od onih na Antarktiku (1,4 kilometara prosečne dužine)", rekla je za BBC Njuz.

Bouling kaže da se na nekoliko mesta vidi da je led pao, ali to je verovatno zato jer su ti delovi jezera isušeni.

„Ova 'aktivna' jezera koja se pune i prazne, čine da se led podiže i spušta. Ona su retka", kaže saradnik istraživanja Stiven Livingstoun.

On kaže da voda iz jezera otiče sezonski kanalima i da su obodi ledenog pokrivača veoma dinamična oblast.

Istraživanja su planirana na brojnim jezerima na Antarktiku.

Smatra se se u ovim starim jezerima nalaze drevni organizmi koji su dugo bili zarobljeni ispod debelog sloja leda.

Hemijski sastav vode i sedimenata trebalo bi da pruži podatke o vremenskim uslovima na Zemlji.

Profesor Martin Sigert sa Imperijal koledža u Londonu(Imperial College London) vodio je istraživanje antarktičkog jezera Elsvort.

„Pošto se ledeni pokrivač značajno promenio tokom poslednjeg ciklusa Ledenog doba, ova grenlandska jezera najverovatnije nisu „mnogo" stara. To znači da se odgovori koje možemo dobiti istraživanjem jezera Vostok ili Elsvort razlikuju od onih koje možemo dobiti bušenjem na Grenlandu", rekao je Sigert.

„Ova jezera su samo kandidati i potrebno je još podataka kako bi mogla da se donese odluka o tome da li je potrebno ovde istraživati.

„Sledeći logičan korak bi bio da se ispita koja jezera su najbolja za dalja istraživanja. Ukoliko se pokaže da postoji naučni interes, mogu se poslati ekspedicije."

Bouling i saradnici su objavili analizu subglacijalnih jezera Grenlanda u časopisu Priroda i komunikacije (Nature Communications).