Oborio svetski rekord za najdublje zaranjenje i pronašao plastičnu kesu

Američki istraživač je pronašao ostatke plastike tokom najdubljeg zaranjanja podmornice u istoriji.

Viktor Veskovo je zaronio na skoro 11 kilometara, do najdublje tačke u Tihom okeanu - Marijanskog rova.

Proveo je četiri sata istražujući dno rova u podmornici posebno napravljenoj da izdrži pritisak na tim dubinama.

Pronašao je morska stvorenja, ali i plastičnu kesu i omote čokoladica.

Ovo je treći put da čovek zaroni tako duboko u okean.

Prvo zaranjanje na dno Marijanskog rova izveli su poručnik američke mornarice Don Volš i švajcarski inženjer Žak Pikar 1960. godine u plovilu zvanom batiskaf Trst.

Filmski režiser Džejms Kameron se pola veka kasnije spustio u svetlozelenoj podmornici, 2012. godine.

Viktor Veskovo je silaskom na 10.927 metara ispod nivoa mora oborio svetski rekord, zaronivši 11 metara dublje od njegovih prethodnika.

Veskovo i njegov tim su tokom ekspedicije pet puta zaronili na dno rova. Robotske podmornice su takođe poslate da istražuju teren.

„Neverovatno je koliko smo svi bili uzbuđeni zbog ovoga što smo postigli", izjavio je Veskovo.

„Ova podmornica i njen matični brod, zajedno sa sjajnim timom za ekspedicije, uzdigla je pomorsku tehnologiju na viši nivo, roneći u najdublje, najmračnije delove okeana."

Zaranjanju je prisustvovao i Don Volš.

„Pozdravljam Viktora Veskovoa i njegov sjajan tim i čestitam im na istorijskom istraživanju Marijanskog rova", izjavio je za BBC.

„Pre šest decenija, Žak Pikar i ja smo posetili najdublje mesto u okeanu. I sada, pred kraj života, bila mi je čast što sam pozvan na ovu ekspediciju do mesta moje mladosti."

Članovi tima veruju da su otkrili četiri nove vrste ljuskara nalik škampima, nazvanih amfipodi. Na 7000 metara su ugledali i vrstu crva Echiura, a na 8.000 metara i puž-ribu.

Takođe su otkrili i svetle šarene kamene površine, nastale verovatno taloženjem mikroba na morksom dnu, odakle su sakupili uzorke.

Uticaj čoveka na životnu sredinu je takođe vidljiv, kako su istraživači otkrili ostatke plastike. Ranije ekspedicije to nisu uočile.

Milioni tona plastike svake godine završe u moru, ali nije poznato gde tolika plastika na kraju završi.

Naučnici planiraju da testiraju organizme koje su pronašli na dubinama, kako bi utvrdili da li sadrže tragove mikroplastike - najnovije istraživanje je otkrilo da je ovo rasprostranjen problem koji utiče čak i na organizme na velikim dubinama.

Ovo je samo deo pet ronilačkih ekspedicija - pokušaja da se istraže najveće dubine svakog od pet svetskih okeana.

Istraživanje je finansirao Veskovo, koji se popeo na najviše vrhove svih sedam kontinenata pre nego što je pažnju usmerio na istraživanje okeana.

Pored Marijanskog rova, u poslednjih šest meseci su istraživani i rov Puerto Riko u Atlantskom okeanu (8.736m), Južnosendvički rov u južnom Atlantiku (7.433) i rov Java u Indijskom okeanu (7.192m).

Poslednji izazov je zaroniti na dno Arktičkog okeana, što je zakazano za avgust 2019. godine.

Podmornicu dugačku 4.6, a široku 3.7 metara. nazvanu DSV Limiting Faktor, izradila je američka kompanija Triton podmornice, sa ciljem da napravi plovilo koje bi moglo više puta da zaroni u bilo koji deo okeana.

U njoj se nalazi kapsula debljine devet centimetara, u koju mogu da stanu dve osobe, tako da može da se roni sa jednim čovekom ili u paru.

Može da podnese pritisak od 1.000 bara, što je jednako potisku 50 džambo džetova.

Pored toga što roni pod pritiskom, podmornica istražuje dno u potpunom mraku i na neverovatno niskim temperaturama.

Zbog ovakvih uslova je bilo jako teško napraviti snimke i ekspediciju je pratila produkcjska kuća Atlantik, snimajući serijal za kanal Diskaveri.

Antoni Gefen, kreativni direktor Atlantika, kaže da nikada nije učestvovao u komplikovanijem snimanju.

„Naš tim je morao da savlada nove tehnike snimanja, kamere koje smo morali da zakačimo za podmornicu i koje mogu da rade na dubini od 10.000 metara i robote uz pomoć kojih smo uspeli da snimimo Viktorovu podmornicu na samom dnu okeana."

Kada ekspedicija bude gotova, plan je da se podmornica pokloni naučnim institutima, kako bi istraživači nastavili da je koriste.

Istraživanjem okeanskih dubina - makar i robotskim vozilima - morski rovovi su od nedostižnih tačka postali dostupna područja.

Crne dubine su se sjedinile sa živim svetom. Takođe postoji puno dokaza da predstavljaju rezervoare za ugljenik i igraju značajnu ulogu u regulisanju klime i hemijskog sastava planete.