Gugl+ prestaje da postoji

Društvena mreža Gugl+ 2. aprila prestaje da postoji.

Pokrenuta je 2011. kao konkurencija Fejsbuku i Tviteru i predstavljala je četvrti pokušaj Gugla da napravi društvenu mrežu.

Međutim, platforma nije uspela da pridobije korisnike.

Analitičari su joj već krajem 2011. pisali čitulje, ali je Gugl odluku o gašenju mreže najavio tek nakon otkrića problema sa podacima 2018. godine.

Šta je bio Gugl+?

Gugl+ je pokrenut u junu 2011. godine najpre samo za određene korisnike, a tek krajem te godine postao je otvoren za sve.

Imao je mnoge karakteristike tipične za društvene mreže, sa mogućnošću objavljivanja fotografija i ažuriranja statusa.

Ključne karakteristike ove mreže bile su mogućnost sortiranja prijatelja u „krugove" i mogućnost grupnih video poziva na „hengautu".

Gugl je ranije saopštio da su milioni ljudi otvorili naloge nekoliko nedelja od pokretanja.

Problem je bio što je tu mrežu koristilo samo nekoliko ljudi.

Šta je krenulo po zlu?

„Gugl+ je od prvog dana predodređen na propast", kaže Met Navara, konsultant za društvene mreže.

„Problemi sa nezgrapnim i promenljivim korisničkim interfejsom, koji je kaskao u odnosu na gigante poput Fejsbuka, nepovezano korisničko iskustvo i glasine o unutrašnjim neslaganjima oko toga kako će se koristiti Gugl+, sve je to uticalo na platformu", kaže on.

Gugl+ je primenjivao stroga pravila o pravom imenu i nije dozvoljavao upotrebu pseudonima, često nedozvoljavajući pristup ni drugim uslugama poput Džimejla.

Brisao je i profile brendova i kompanija.

Kompanija je kasnije saopštila da je to bila greška i odlučila je da firmama ipak omogući Gugl+ profile.

Šta je Gugl onda uradio?

U nastojanju da poveća broj korisnika, Gugl je mrežu „integrisao" u druge servise poput Džimejla. Zatim je 2013. godine, pustio pipke oko Jutjuba.

Nakon spajanja, svako ko je hteo da komentariše objave na Jutjubu, morao je da ima nalog na Gugl+.

Ovaj potez naišao je na bes uspešnih Jutjubera, koji su smatrali da se njihov uspeh koristi u borbi za opstanak mreže.

I korisnici koji su aplikacije skidali sa Gugl plej stora morali su da imaju naloge na Gugl+.

Izgledalo je kao da je mreža živa, pošto su komentari sa Jutjuba i ocene aplikacija na Gugl plej storu automatski postavljani na nju.

Gugl se hvalio da platforma ima 500 miliona korisnika - ali koliko ih je bilo?

„Gledam profile ljudi koje sam pozvao da naprave naloge i vidim da je njihovo prisustvo u rasponu od oskudnog do nepostojećeg", napisao je dopisnik BBC-ja Rori Kelen-Džouns 2011. godine.

„Veliko je pitanje da li će 750 miliona ljudi koji trenutno koriste Fejsbuk i 100 miliona koji imaju naloge na Tviteru odlučiti da se preseli - ili da im je potrebna još jedna društvena mreža u životu."

Šta je ubilo Gugl+?

U aprilu 2014, osnivač Gugl+ Vik Gundotra napustio je kompaniju i promene su se dogodile brzo.

Uspešne usluge - poput hengauta - odvojene su od Gugl+ i pokrenute kao posebne.

Gugl je zatim razdvojio Gugl+ i od Jutjuba i Gugl pleja, na oduševljenje proizvođača video klipova i aplikacija.

Naredni pokušaj privlačenja korisnika dogodio se 2015. godine, ali je i on bio bezuspešan.

Na kraju, otkrivena su dva slučaja povrede zaštite podataka, što je bilo ključno za odluku o gašenju platforme.

Gugl je 2018. godne priznao da su zbog grešaka u softveru privatni podaci 52 miliona korisnika bili dostupni drugim organizacijama.