ББЦ новинар: „Морао сам да пузим до тоалета у авиону"

Франк
Потпис испод фотографије, Френк Гарднер каже да је искуство на лету било „понижавајуће"
    • Аутор, Френк Гарднер
    • Функција, ББЦ стручњак за безбедност
  • Време читања: 2 мин

На лету из Варшаве до Лондона у понедељак, 30. септембра, морао сам да пузим по поду авиона да бих дошао до тоалета.

Када су ме припадници Ал Каиде пре 20 година упуцали у Саудијској Арабији остао сам парализован.

Моје искуство на лету било је физички изузетно неудобно, али и прилично понижавајуће.

Свестан сам да је неугодност са којом се ја и други путници са инвалидитетом сусрећу мања од ужаса које доживљавају људи у зонама сукоба широм света, о чему извештавам, тако да је ово моје искуство занемарљиво у поређењу са њиховим.

У овом случају је пре свега било понижавајуће то што сам, пред другим путницима и у оделу, морао да пузим по поду авиона до тоалета.

Пољски национални авио-превозник ЛОТ, који обавља летове до и са Хитроу аеродрома у Лондону, саопштио је да политика компаније не подразумева доступност инвалидских колица у авиону.

То је неприхватљиво за путнике са инвалидитетом, јер су инвалидска мања од дечјих и лако се склапају, тако да би без проблема могла да стану у неки део авиона.

Национална авио-компанија Уједињеног Краљевства (УК) Бритиш ервејз (British Airways), британски нискотарифни авио-превозник Изиџет (easyJet) и све друге авио-компаније којима сам недавно летео по правилу имају инвалидска колица у авиону.

„Политика" пољског авио-превозника је очигледно погрешна и треба је што пре променити, што верујем да не би требало да је тешко.

Сада је 2024, а не 1970. година.

Сматрам нечувеним да је некој авио-компанији дозвољено да обавља летове до и из Лондона примењујући политику: 'Ако не можете да ходате, не можете ни да идете у тоалет".

Френк Гарднер

У писаном одговору ББЦ-ју, ЛОТ је саопштио да „дубоко жале због узнемирујућег искуства" и да се „искрено извињавају због непријатности и неугодности изазваних недостатком инвалидских колица у авиону".

Рекли су и да због „ограниченог простора" на кратким летовима нема инвалидских колица, али да авио-компанија разуме „важност приступачности" и да „активно тестира решења како би обезбедила да инвалидска колица у блиској будућности буду доступна на кратким летовима".

Бојим се да ово извињење не могу да прихватим.

У мају сам авионом истог авио-превозника летео из Талина, престонице Естоније, за Лондон, у коме инвалидска колица такође нису била доступна.

Заправо је земаљско особље пољског националног авио-превозника било прилично неумољиво по том питању, одбивши да обезбеди инвалидска колица у авиону.

За разлику од њих, кабинско особље на лету у понедељак је било сјајно.

Било их је срамота, извињавали су се и помогли су ми колико су могли.

Охрабрили су ме да поднесем жалбу, јер су и сами видели колико је погрешно што колица нису доступна у авиону.

Доживео сам нешто слично пре 12 година у авиону кенијског националног авио-превозника Кенија ервејза (Kenya Airways).

Након што сам јавно изнео проблем, авио-компанија га је решила, а ја сам добио неколико лепих писама од туристичких агенција у којима су ми изразиле захвалност што се њихови путници са инвалидитетом сада осећају угодно у авионима овог авио-превозника.

Изненађен сам што поново морам да износим исти проблем.

Британија с правом толико инсистира на правима особа са инвалидитетом.

Телевизијска водитељка и активисткиња Софи Морган на фантастичан начин скреће пажњу на проблеме људи са инвалидитетом, чак је тема била повод састанка са америчким председником Џозефом Бајденом.

Али срамотно је што су путници са инвалидитетом који лете са британских аеродрома и даље толико дискриминисани.

Presentational grey line

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]